Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Spasin Gulaš u lepinji odoleva modernim vremenima

PO UKUSU BOEMIJE

Pekara „Spasa“ u Skadarliji već skoro 50 godina poslužuje jedinstveni gulaš u lepinji, jelo koje u ovoj jedinoj pekari na beogradskoj kaldrmi oduševljava znane i neznane. Tajna recepta čuvenog „Spasinog gulaša“ je u dugom dinstanju luka, a tajna opstanka su njegov savršeni ukus i kupci verni decenijama.

 

Ušuškana među kafanicama svetskog glasa, ali i onima koje je donelo moderno doba, u prestoničkoj boemskoj četvrti Skadarliji, stara pekara „Spasa“ duže od sedam decenija dočekuje verne mušterije. Poznata po svom gulašu u lepinji, a čuvena kao jedina pekara koja opstaje u Skadarskoj ulici, u nju se vraćaju sve generacije koje su probale ovaj jedinstveni gurmanluk, pa čak i brojni stranci.

gulaš u lepinji

Još od 1942. godine, pekara „Spasa“ se nije pomerila sa svog mesta, kraj fontane priljubljena tik uz „Zlatni bokal“, na samom početku beogradske kaldrme. Posao je započeo Radomir Spasović, da bi preko sina i snaje u nasleđe došao unuci Jeleni, stomatologu, koja ne diže ruke od porodičnog biznisa.

Specijalitet

„Za nas se pročulo odmah po otvaranju, ali pravu slavu stekli smo 1967. godine, kada je deda prihvatio stričevu ideju da u ponudu uvrstimo gulaš u lepinji“, ističe Jelena i nastavlja: „Pamtim beskrajne redove duž Skadarlije zbog gulaša, pošto smo ga nekada služili samo u popodnevnim satima“.

Ovu gurmansku poslasticu „tukao“ je glas da je „studentska hrana“ zbog cene koja je uvek bila pristupačna. Čak i sada, 200 dinara za gulaš u lepinji izdvoji oko sedamdesetak sugrađana dnevno. Ipak, pamte se i bolji dani.

„Nekada smo pravili po nekoliko šerpi, a danas samo jednu za ceo dan. Teško je opstati, ali više me vode emocije kroz posao nego profit. Ipak, imamo mnogo stalnih mušterija kojima dugujemo tu vernost“, priča Jelena.

Pitaju za recept

Ne dešava se često, ali mušterije umeju da pitaju za recept, koji bez ikakvih problema dobijaju od „Spasinih“ majstora.

„Jedina tajna je u dugom kuvanju. Luk se dinsta satima, a gulaš se kuva tri do četiri časa, uz mešanje na svakih pet do deset minuta“, otkriva Jelena Spasović.

Kako kaže ponosna naslednica, turisti se posebno oduševe „Spasinim“ specijalitetom. Njima najpre preporuče kvart, a onda oni čuju za pekaru ili ih stari znanci dovedu kod njih. Među onima koji nisu odoleli čuvenom gulašu u posebnom pakovanju svojevremeno se našao i Mom0 Kapor. Osim njega, prste su slasno umazale i mnoge druge značajne ličnosti ovog doba.

„Imamo mušterije iz gotovo svih profesija. Akademici, političari i fudbaleri nisu nas zaobišli“, ponosno ističe Jelena.

Izvor: Novosti.rs

Priredio: Velibor Mihić, veb novinar

Ostavite komentar

Ostavite komentar