ODBRAMBENI ŠENGEN
Da se u budućnosti ne bi raspala i usled moguće situacije u SAD posle izbora, Evropsku uniju uhvatio je strah od Trampa i želja da oformi sopstvene vojne snage. U toj težnji prednjače Francuska, Nemačka i Italija, koje imaju najmoćnije armije i vojne kapacitete pojedinačno.
Francuska i Nemačka dobile su snažnu podršku više država članica i institucija Evropske unije za plan hitnog stvaranja „odbrambene unije“, neke vrste „evropske armije“, stalne udružene vojne strukture više članica EU s jakim snagama za brzo reagovanje i štabom u Briselu.
Cilj je da se otelotvori najnovije geslo lidera EU „Evropa štiti“ i takvim jakim političkim i opipljivim potezom osujete dalje rastakanje Unije i posledice po Evropu od mogućeg dolaska Donalda Trampa na predsednički položaj u SAD.
„Stvaramo odbrambeni Šengen“, poručile su ministarke odbrane Nemačke i Italije, Ursula fon Lejden i Roberta Pinoti, navodeći da će tu „stalnu odbrambenu strukturu“ činiti tvrdo jezgro onih članica Unije koje to žele i sposobne su, a jasno je da najmoćnije armije i vojne kapacitete imaju Francuska, Nemačka i Italija.
Vlada Velike Britanije, zbog čijeg izlaska iz članstva Unije je sad moguće razgovarati o „evropskoj odbrani“, odmah je poručila da će, dokle god bude u članstvu, kao i ranije stavljati veto na tu „evropsku armiju“, s obrazloženjem da to znači odvajanje od NATO-a i SAD.
U raspravi i mislima vođa EU na nedavnom samitu u Bratislavi je bila i mogućnost da na predsedničkim izborima u Americi pobedi „antievropski“ Donald Tramp.
Toga se pribojavaju mnogi u EU, jer smatraju da on želi da oslabi savezništvo u NATO-u, povuče bar deo američkih snaga iz Evrope, dovede u pitanje ionako sporne pregovore EU i SAD o slobodnoj trgovini i investicijama i više se okrene unutrašnjim problemima Amerike nego delovanju u svetu.
Tramp nije birao reči u kritici, pa i pogrdnim porukama EU i njenim liderima zbog izbegličke krize, nesloge i krize unutar Unije, pa je EU čak nazvao „paklenom traljavom kućom“, a rekao je i da treba da se najpre vidi koliko su baltičke zemlje zaslužile da ih SAD i NATO brane od nekog spoljnog napada.
Francuski predsednik Fransoa Oland, jasno ciljajući na strah Evropljana od dolaska Trampa na vlast u Americi, na samitu EU u Bratislavi bez uvijanja je rekao da „Francuska i Evropa moraju da budu osposobljene da obezbede sopstvenu odbranu u okviru savezništva u NATO-u s američkim partnerima“.
„Svi moraju znati da, ako SAD izaberu da se udalje, Evropa mora biti sposobna da se sama brani“, rekao je Oland.
Francuski predsednik, sažimajući i stavove drugih vođa EU, takođe je upozorio da je „Evropa na raskrsnici između razlabavljivanja i raspada“, a da „Evropljani traže bezbednost i zaštitu granica i svojih ekonomskih i trgovinskih interesa, isto kao i zaštitu sopstvenih vrednosti, kulture“.
Prema francusko-nemačkom planu usvojenom na susretu vođa EU u Bratislavi, na umu nije istinska „evropska armija“, niti odvajanje od NATO-a i zabijanje glogovog koca u strateško savezništvo s Amerikom, nego je cilj objedinjavanje nekih nacionalnih vojnih snaga s jednim štabom i „operativnim kapacitetom“.
Reč je o jasnoj rešenosti Nemačke, Francuske i još nekih članica EU da se objedinjavanjem dela nacionalnih snaga i političko-vojnog odlučivanja u jedinstvenom štabu u Briselu stvori daleko zbijenija „odbrambena struktura EU“, koja će moći da i izvan Evrope brani interese evropske dvadesetsedmorice, gde god oni bili ugroženi.
Zamišljena „stalna odbrambena struktura“, što i pravno omogućavaju odredbe temeljnog Unijinog Ugovora iz Lisabona, bila bi jedinstvena multinacionalna snaga jačine divizije, a sastavljena od već postojećih „borbenih grupa“, bataljona koji su dosad slabo korišćeni, a u stvari su evropske snage za brzo reagovanje.
Štab u Briselu, vezan za čelnicu evropske bezbednosne i odbrambene politike Federiku Mogerini, imao bi oko 100 oficira iz više zemalja, ali bi ključne političke odluke donosio Savet ministara EU, a jednom godišnje i lideri EU.
Zaštita spoljnih granica EU je važan zadatak koji bi imale takve snage, ali i njihovo delovanje u operacijama zaustavljanja terorista, ilegalne imigracije i suzbijanje gusarskih napada na području Adenskog zaliva, kao i drugde gde budu ugroženi interesi EU.
Izvor: Beta