Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Sveti Petar Cetinjski i dve čobanice

POUKA SUPRUŽNICIMA

Mudri Sveti Petar Cetinjski i njegov susret sa dve čobanice svedoči o tome da su jedno sudovi Božiji, a sasvim drugo su sudovi ljudski. Pouka ove priče je da dva zla u jednu kuću nikako ne idu, jer je potreba da se što više ljudi spase i nauči poštenju.

 

Hođaše Sveti Petar Cetinjski, mitropolit crnogorski, skenderijski i primorski, sa svojim vernim pomoćnikom i đakonom, Crnom Gorom i Brdima, poučavajući narod i upućujući ga na svako dobro delo. Iskorenjivao je sujevjerja, mirio zakrvljena bratstva, umudrivao slovesno stado, sudio narodne sporove, nadgledao i ispravljao svoje sveštenike i kaluđere.

dve čobanice

Dok je Sveti Vladika cetinjski tako hodio sa svojim đakonom, naiđoše na jednu devojku čobanicu koja pokraj puta čuvaše ovce. Nazvavši joj “Božiju vjeru”, mitropolit Petar je pozdravi.

Videvši da je to Vladika cetinjski, ozarena od radosti, devojka čobanica se lepo javi Svetom Vladici, nazva mu “Božiju vjeru”, poljubi ga u ruku i sa smernošću mu se pokloni zatraživši mu Božiji blagoslov. Mitropolit Petar je od puna srca blagoslovi i odmah produži svoj put.

U isto vreme bi mu veoma milo što devojka onako smerno i radosno pokaza poštovanje prema svome vladici i nazva mu “Božiju vjeru”. No, kad se malo udaljiše reče Sveti Petar:

“Da Bog da te zli naroci* ćerali, čestita đevojko!“

Začudi se đakon ovim rečima Svetoga, ali iznenađen i pometen njihovim sadržajem, ne sme u taj čas ništa da ga upita.

Posle nekog vremena pređoše Sveti Petar i verni mu đakon preko jednog većeg brda i sretoše drugu devojku čobanicu kako čuva ovce. I ovoj devojci Sveti Petar nazva “Božiju vjeru” i pozdravi je. Ova pak devojka čobanica nit mu nazva “Božiju vjeru”, nit mu priđe za blagoslov, već ga mrzovoljno pogleda i oćuta.

Sveti Vladika, začuđen njenom drskošću i neznanjem, tužno je pogleda i nastavi svojim putem. No, kad se malo udaljiše reče Sveti Petar:

“Da Bog da te dobri naroci ćerali, nesretna đevojko!“

Ovo vladičinom đakonu bi još čudnije pa, iako sav zbunjen i pomalo uplašen, osmeli se da upita Svetog Petra:

“Sveti i čestiti vladiko, kumim te Bogom velikijem, objasni mi zašto onu dobru i pobožnu đevojku čobanicu koja ti i Božiju vjeru nazva, i pokloni ti se, i ruku ti cjeliva, onako grdno blagoslovi, a ovu opaku i mrzevnu ovako lijepo. Đe je tu pravda i smisao, sveti vladiko?“

Zastade na trenutak Sveti Petar, nasloni se na svoj vladičanski štap, pa blago pogledavši na svoga duhovno uznemirenog đakona, mudro i mirno mu odgovori:

“Dobri moj i vjerni đakone, jedno su sudovi Božiji a drugo su sudovi ljudski. Zato se treba uvijek moliti, presveto ime Isusovo prizivajući; uvijek Božijim očima gledati i Božijim umom rasuđivati. I sam znaš šta je napisano u Svetome Pismu da Bog želi da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine. Stoga, onako blagoslovih one dvije đevojke, sa jednim dubljim ciljem i sa dobrim mislima i željama. Poželjeh dakle od Boga da se ona prva i čestita čobanica ubrzo uda i pođe za čovjeka teška i srdita. Da je na taj način zli naroci ćeraju, a sve sa ciljem da ih ona pobjeđuje svojom ljubavlju i svojim smirenjem i čestitošću. Ovo rekoh kako bi se njenom vrlinom njen budući čovjek Bogu obratio, te da bi se i ona sa njim kao i njihova buduća čeljad spasili i na dobri put u život vječni otišli. Jer zemaljska je sreća varljiva i prolazna, a nebeska istinska i neprolazna. Ovu drugu, ojađenu i nesretnu đevojku, onako blagoslovih sa mišlju i željom da se ubrzo uda za čovjeka blaga i pobožna, da je na taj način dobri naroci ćeraju, ne bi li se nekako i ona, uz pomoć vrline njenog čovjeka, popravila i dušu spasila. I da bi im buduća čeljad imala dobar primjer u domu, jer nije dobro da iko od ljudi na zemlji propadne i ode u vječnu muku i pogibao. Stoga je najbolje da makar jedno od supružnika bude čestito i blage naravi, kako bi njegovom pravednošću i dobrotom bila preobražena na dobro i čitava kuća. Da bi se što više ljudi spasilo i poštenju naučilo. Ovo su ti bili moji blagoslovi i moje želje i misli, dobri moj i vjerni đakone, jer dva zla u jednu kuću nikako ne idu, a ako je barem jedno od supružnika smjerno i čestito, daće Bog, pa će i čitava kuća na dobro poći i oporaviti“.

Čuvši ovako premudar odgovor Svetoga Petra đakon se zadivi njegovim rečima i ostade bez ijedne nedoumice u srcu. Videvši pak, da je svoga đakona potpuno uspokojio, Sveti Petar Cetinjski se gledajući ga svojim dubokim i mudrim pogledom, blago i zadovoljno nasmeši, te obojica odmah nastaviše svoj put prohodeći Crnom Gorom i Brdima i poučavajući narod Božijoj veri i Božijoj istini.

*narok – narodni izraz za sreću

Zapisao iguman manastira Svetog Nikole na Vranjini jeromonah Petar (Dragojlović)

1 komentar

  • ПЕТАР I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

    Рођен је на Његушима 13. априла 1747. Школовао се у Русији (1762-1766). Вратио се у Црну Гору и постао архимандрит. Петар је 1779. био у једноj црногорској делегацији која је у Бечу од царице Марије Терезије тражила покровитељство и финансијску подршку Црној Гори.

    Митрополит црногорски постао је 1784, у веома тешком времену за Црну Гору. Пошто се завладичио у Карловцима, кренуо је за Русију у нади да ће добити помоћ. Како се у Русији још раније дознало за црногорске и лично Петрове тужбе на Русију у аустријској престоници 1779, био је грубо примљен од Потемкина, па чак и удаљен из Русије. Царица Катарина II покушала је да овај случај изглади и да Црну Гору поново веже за Русију. Прилике у Црној Гори биле су изузетно тешке. Турци су упали у Црну Гору и опустошили је до Цетиња. Села су попаљена и опустошена. Народ без кућа, живи по пећинама, глад свуда, племена закрвљена. Владика предузима све да среди ситуацију: путује по Црној Гори, мири завађена племена, сузбија крвну освету. Дуг и упоран посао му је и сузбијање ширења аустријског утицаја у Црној Гори, при чему се сукобљава са гувернадуром Јованом Радоњићем, аустрофилом по убеђењу.

    За време Наполеонових ратова Црногорци се успешно боре против Француза у Боки Которској. Интересантна је порука Петра I маршалу Мармону у том периоду. На маршалово питање колико има од Боке до Цетиња, одговор је да има три сата хода, али за пријатеље, а да непријатељи тамо никада неће стићи.

    На изградњи државног апарата Петар I је урадио следеће: 1796, на Преображење, сазвао је скупштину на Цетињу, која је усвојила „Стегу“, први писани црногорски закон. Уз то заводи порезе, организује
    „Правитељство суда црногорског и брдског“. Црногорци пружају врло јак отпор новинама које заводи Петар I. Лично храбар, веома способан, а уз то и свестан да Црна Гора мора ићи тим путем, Петар I је, без војске и полиције, ауторитетом верског и политичког вође ишао ка стварању модерне државе у Црној Гори. Умро је 30. октобра 1830. на Цетињу.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter