Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PRIGRLITI ŽIVOT SADA!

Dobro iskoristiti dan i živeti u ovom trenutku, sada – verovatno su dva najčešća klišea koja nam se savetuju u suočavanju sa stresom. Od modernih filozofa i psihologa stižu nam saveti da se po strani ostavi sve ono što se desilo u prošlosti ili što će se desiti u budućnosti, već da se pokuša izvući maksimum iz sadašnjosti. Zvuči kao lak zadatak, ali to nije tako.

 

Sve vrste živih bića koje nisu ljudi žive samo u sadašnjosti. Ali, upravo svest, koja razlikuje čoveka od drugih vrsta, čini da nam je tako teško da živimo u sadašnjosti.

živeti u ovom trenutku

Evolucijski, ljudska psihologija bavila se životom i u prošlosti i budućnosti. Druge vrste imaju instinkt i reflekse da sebi obezbede opstanak, ali ljudski opstanak oslanja se na mnogo učenja i planiranja. Ne možete naučiti da ne živite u prošlosti, a ne možete ni da planirate ako ne mislite na budućnost.

Kajanje, na primer, koje predstavlja pogled u prošlost i čini nas tužnim, neophodan je mentalni mehanizam za učenje iz sopstvenih grešaka kako bi se izbeglo njihovo ponavljanje. Strah od budućnosti takođe je od suštinskog značaja za nas, jer nas motiviše da radimo nešto što nam je možda i neprijatno danas, ali ima ogromnu korist za naše blagostanje u budućnosti. Bez tog straha ne bismo stekli obrazovanje ili druge investicije u našu budućnost niti bismo bili u stanju da preuzmemo odgovornost za svoje zdravlje ili zdravlje bližnjih.

Korisna strategija

Još jedan razlog zašto nam je tako teško da živimo u ovom trenutku jeste i taj da nam inteligentna spoznaja jednostavno negira postojanje sadašnjosti. Naš um vidi vreme kao kontinuiran i linearan proces. Zato što je vreme kontinuirano, svaka milisekunda pre ovog trenutka za nas je prošlost, kao što je i svaka milisekunda posle njega već budućnost. U tom smislu, teško je razmišljati o sadašnjosti.

Međutim, „živeti u ovom trenutku“ je univerzalno priznata strategija koja se pokazala korisnom u suočavanju sa stresom. Zaista, brojna istraživanja pokazuju da su ljudi koji su u stanju da odbace misli o prošlosti i budućnosti uglavnom srećniji.

Može li naša evoluciona sklonost ka fokusiranju na prošlost i budućnost biti nekako „prevarena“ za davanje više prostora sadašnjosti? Psiholozi kažu da je to moguće.

Prošlo, sadašnje i buduće „Ja“

Jedna korisna strategija je priznanje činjenice da „ja“ danas nije potpuno ista osoba kao „ja“ juče ili „ja“ sutra i da se naš životni vek sastoji od više „ja“ koji se smenjuju, menjaju i razvijaju tokom našeg života. Ovo nije iluzija, već realnost. Ako je „ja“ zbir naših sećanja, želja, misli i osećanja, onda je jasno da je današnje „ja“ sasvim drugačija osoba od „ja“ pre dvadeset godina i ko zna ko će biti to „ja“ za dvadeset godina. Ovo najbolje mogu da potvrde ljudi koji su prošli kroz velike krize i burne periode u svom životu. Oni ovu činjenicu o različitim „ja“ u toku života mogu mnogo lakše da priznaju od drugih ljudi.

Dok višestruko „ja“ kao paradigma može da izgleda pomalo zastrašujuće za neke ljude, ovo je prilično ohrabrujuća sugestija da manje treba brinuti o prošlim vremenima i budućim strahovima.

Naša prošlost i budućnost nisu naši totalni neznanci, ali nisu ni ono sadašnje „ja“. Ova paradigma o višestrukom „ja“ ohrabruje nas da radimo nešto što je u prirodi čoveka: da se usredsredimo na sebe i primarno brinemo o sebi koji živi u ovom trenutku – danas, sada, u ovoj milisekundi.

Izvor: Psychologytoday.com

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: