Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

10 zanimljivosti o vinu – pojačava libido, ne goji, neki ga se plaše…

VINSKE ČINJENICE

Postoji nekoliko zanimljivosti o vinu koje svako može brzo naučiti, za svaki slučaj, ako se nađete na nekoj luksuznoj zabavi kako bi impresionirali društvo ili neku posebnu osobu.

 

Vino je veoma staro i kompleksno piće sa dugom i fascinantnom istorijom. Potrebne su godine istraživanja i učenja da biste postali poznavalac vina. Međutim, ovo su neke od zanimljivih činjenica o ovom božanskom piću koje bi svaki poštovalac i ljubitelj vina mogao da zna.

zanimljivosti o vinu

1. Konzumuranje vina može da poboljša vaš seksualni život

Ovo je možda jedna od najneverovatnijih i najinteresantnijih činjenica o vinu. Vino, ukoliko ga redovno konzumirate, može poboljšati vaš libido. Jedna italijanska studija je pokazala da žene koje konzumraju bar dve čaše vina na dan, uživaju u fizičkom zadovoljstvu više nego žene koje ne konzumiraju vino uopšte. Veoma dobar razlog da počnete da konzumirate vino, zar ne?

2. Najveći svetski potrošači crvenog vina su Kinezi

Kinezi su došli do rekordnih 155 miliona litara vina u 2013. godini, za njima kaskaju Francuzi sa povećanom potrošnjom za 18%, od 150 miliona litara. Povećana popularnost vina u kini rezultat je činjenice da oni smatraju crvenu boju, bojom koja donosi sreću. Ovaj simbolični značaj u kombinaciji sa karakteristikama vina koje doprinose poboljšanju zdravlja ohrabruje kinesku populaciju da više i češće kupuje vino.

Možete li da pogodite ko su najveći potrošači vina na svetu? Pa, dok je Italija najveći svetski proizvođač vina, Italijani zauzimaju samo četvrto mesto na listi svetskih vinskih potrošača iza Francuske i Portugala.

Kada su u pitanju najveći američki potrošači vina, lideri su: Kalifornija, Njujork i zatim Florida.

Francuska opet troši više vina po glavi stanovnika od Kine, sa 53 l po stanovniku godišnje u odnosu na Kinu 1,9 l.

Ali koja zemlja popije najviše vina po glavi stanovnika? Vatikan sa 74 l po stanovniku godišnje što je oko 99 boca od 0.75 l godišnje.

3. Monasima treba zahvaliti za naše vino danas

Monaški redovi očuvali su i inovirali umetnost proizvodnje vina u srednjem veku. Zahvaljujući njihovom istraživanju i neumornim naporima imamo tako razrađenu tehnologiju pravljenja vina danas. Jedan od najpoznatijih šampanjaca Dom Pérignon dobio je ime po monahu. Dom Pierre Pérignon (1638-1715) rani zagovornik ogranskog vinarstva, eksperimentisao je sa novim metodama, uspešno unapređujući proces pravljenja vina. Njegove tehnike i prakse se i danas koriste.

4. Nije svako vino dobro po vaše zdravlje

Crvena vina su poznata da sadrže mnoge korisne antioksidante poput polifenola i resveratrola, koji poseduju kardio-zaštitne efekte i anti-kancerogene osobine. Kožica grožđa je posebno bogata antioksidantima. Od kada crveno vino fermentira, zajedno sa svojom kožicom ima mnogo više antioksidanata nego belo vino koje se obrađuje bez svoje kože. Belo vino, ako se konzumira u velikim količinama, kako studije pokazuju, moze da izazove oboljenje digestivnog trakta. Zato umereno konzumirajte ovo primamljivo piće.

5. Ime vina u većini sučajeva ukazuje na lokaciju sorte grožđa od koje je napravljeno

Većina evropskih vina dobila je ime po svom geografskom poreklu. Jedan veoma poznat primer bio bi Bordo, vino koje se proizvodi u Francuskom regionu Bordeaux. Bordo vina se prave od Cabernet Sauvignona, Merlota, Cabernet Franca, Petit Verdota i u mnogo manjoj meri sorte Carmenere i Malbec. Neevropska vina skoro uvek imaju ime grožđa u svom nazivu na etiketi.

6. Boja vina ukazuje na geografsko poreklo vina

Jedna od stvari koje možete reći kada gledate boju vina je oblast i klima u kojoj se nalazi vinova loza. Tamnije nijanse vina, odnosno najtamnije crvene i žuto-bele nijanse dolaze iz predela gde je topla klima. Svetlije boje dolaze sa područja sa hladnijom klimom i ukus je lakši i manje gust.

7. Žene se brže napiju od vina zbog odnosa masti i vode u njihovom organizmu

Žene su obično manje tolerantne od muške populacije kada je alkohol u pitanju, ali to nema nikakve veze sa njihovom telesnom težinom ili veličinom. Ako muškarac i žena iste veličine i građe popiju istu količinu vina, žene bi opet pokazele veću koncentrciju alkohola u krvi. To je zato što žene imaju veći sadržaj masti od muškaraca, a mast ne upija alkohol.

8. Vino je otkriveno pre oko 6.000 godina na Bliskom istoku

Najraniji ostaci vina su otkriveni u Iranu, koji datiraju iz neolita (8500 – 4000. p.n.e) Najstariji dokazi o gajenju loze pronađeni su u Gruziji koji datiraju iz 7000 – 5000. p.n.e. Pretpostavlja se da je ovo piće prvobitno fermentiralo greškom. Kvasac je slučajno došao u kontakt sa grožđem i pretvorio šećer u grožđu u alkohol. Umetnost pravljenja vina je kasnije dobila novu dimenziju od strane Egipćana i šire po mediteranu od Grka.

9. Postoje ljudi koji se boje vina

Neverovatno, postoje ljudi širom sveta koji mrze vino, i plaše ga se, čak postoji ime za to – zove se ENOFOBIJA (oenophobia).

10. Vino ne goji

Dok pivo stvara neestetski pivski stomak, vino ne utiče na vašu liniju uopšte. U stvari, nedavne studije su pokazale da “žene koje su pile rutinski umerene količine alkohola, u ukupnom iznosu od jedne čašice dnevno, imale su skoro 10 kg masnih naslaga manje od žena koje nisu konzumirale alkohol uopšte”. Stručnjaci veruju da se kalorije u alkoholu ne metabolišu na isti način kao kalorije iz ugljenih hidrata, masti ili proteina. Dakle, ako se rešili da započnete dijetu, onda bi trebalo da razmotrite konzumiranje jedne čaše vina, umesto čokolade za dezert.

Izvor: Blog.vinotekabeograd.com

1 komentar

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter