Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

EGZOTIKA SREDNJE AMERIKE

Putovanja su moj hobi i moja strast. Ali ne turistička putovanja sa organizovanim prevozom i vodičem. Kada putujem volim da istražujem zemlju u kojoj sam, da osetim živote lokalnih ljudi, probam hranu, upoznam mesta i običaje iz prve ruke. I zato, nekoliko puta godišnje spakujem ranac, rezervišem avionsku kartu i uz kraću pripremu i istraživanje uputim se u neku novu državu. Ovoga puta odabrao sam Belize.

 

Belize, ili Britanski Honduras, relativno je mala država, okružena Meksikom, Gvatemalom i Karipskim morem. Zauzima oko 23.000 kvadratnih kilometara i broji nešto manje od 370.000 stanovnika. Otkad je stekao nezavnisnost od Engleske 1981. godine, Belize se polako razvija, a njegova ostrva pretvorena su u pravi turistički raj.

belize

Iako mnogi turisti sleću direktno na neko od ostrva ne želeći da zavire u kopneni deo ove malene zemlje, ja sam se ipak rešio da najpre obiđem Belize Siti (Belize City), njegov najveći grad od nekih 57.000 stanovnika, koji je sve do 1970. godine bio prestonica tadašnjeg Britanskog Hondurasa. Ovu odluku doneo sam i zbog želje da obiđem bar neke od ruševina starih Maja, kojih u Belizeu ima dosta. Zato kao i uvek unapred rezervišem prenoćište za prvu noć u nekom od hostela koji obično nude i prevoz od i do aerodroma.

Belize Siti

Ovo se pokazalo kao nužna, ali velika greška. Moj vozač me je jako ljubazno sačekao na aerodromu i odvezao me u hostel, ali ovoga puta gorko sam se pokajao što sam verovao slikama na internetu. Ni grad ni smeštaj nisu bili ni izbliza onakvi kakvim su mi se činili. Hostel je bio star, prljav, dotrajao, vlasništvo nekog Amerikanca koji već decenijama živi u Belizeu i jedva vodi brigu ili bolje reći nebrigu o hostelu. A grad bi se pre mogao nazvati skupinom prljavih sokaka, kanala sa prljavom vodom i trošnih daščara, nego najvećim gradom jedne države. Belize Siti je pun pasa lutalica, prljavštine, beskućnika i neljubaznih ljudi koji će vam pre ponuditi kavgu nego gostoprimstvo.

No, nisam se predavao. Imao sam celo popodne pred sobom i bio rešen da se dobro obavestim o prilikama kako mi ne bi propao ostatak odmora. Jedina dobra vest bila je da je hostel u samom centru grada pa sam jako brzo pronašao marinu sa gliserima koji nude prevoz do obližnjih ostrva, a raspitao sam se i o najbližim ruševinama koje vredi obići. Izbor je pao na ruševine Lamanai, s obzirom na to da ih je moguće obići za samo jedan dan.

I već rano izjutra bio sam na pragu nove avanture. Probijajući se kroz uske i neugledne, a prljave ulice Belize Sitija, uz krajnji oprez, jer šetnja ovim gradom ostavlja osećaj nesigurnosti i prilike za nevolju, u rano jutro uspevam da dođem do autobuske stanice. Bez ijednog šaltera za kupovinu karte, blizu lokalne pijace i sa nekolicinom kioska na kojima možete kupiti vodu i grickalice, ova stanica ličila mi je više na autobusku stanicu nekog zabitog mesta iz loših američkih filmova, a ne na autobuski centar jednog glavnog grada. Tu sam se posle kraćeg čekanja ukrcao na nekih pedeset godina star autobus i za sumu od par dolara uputio se do grada zvanog Orindž Vok (Orange Walk) koji se nalazi na oko dva sata vožnje severno od Belize Sitija. I tu na licu mesta pronalazim turističku agenciju za posetu ovim ruševinama, za koju imam samo reči hvale.

Lokalitet Lamanai

Do ruševina Lamanai dolazi se jedino rekom i vožnja traje nepuna dva sata. Modernim brzim gliserom, uz odličnog vodiča, zastajemo na zanimljivim mestima razgledajući ptice, životinje i znamenita mesta. Prolazimo i pored naselja Menonita, koje nisam očekivao da ću naći u Belizeu, a ispostavilo se da ih ovde ima više od 10.000. Kao i drugde u svetu, oni se i ovde bave pretežno zemljoradnjom i čuvaju svoj način života, jezik i običaje.

Lokalitet Lamanai (Potopljeni Krokodil) bio je samo jedan od centara drevne i moćne civlizacije Maja. O veličini i snazi ove civilizacije svedoči i činjenica da sličnih lokaliteta na teritoriji današnjeg Meksika, Gvatemale i Belizea ima na desetine. Dok obilazimo nekolicinu otkopanih hramova dostupnih turistima, čiji prizor ostavlja bez daha, vodič nam objašnjava da svuda okolo, nekih desetak milja u prečniku, leže još uvek neiskopane ruševine ovog drevnog grada. Otkopano je samo nekoliko najvećih hramova, a stotine manjih zgrada čekaju bolja vremena i više novca za arheološka istraživanja. Bujna vegetacija džungle prekrila ih je u potpunosti, pa prolazeći pokraj jednog brda ni ne slutimo da prolazimo pored najvećeg (ne i najvišeg), još uvek neistraženog hrama. Lokalitet je veoma lepo uređen i dostupan turistima. Penjanje na vrhove hramova je dozvoljeno, a tu je i muzej kao i par prodavnica suvenira.

Već sutradan ujutro ukrcavam se na gliser i iz Belize Sitija odlazim na ostrvo Amberdžis Kaje (Ambergys Caye) i poznato turističko mesto San Pedro. Nekada maleno ribarsko selo danas je grad sa oko 17.000 stanovnika i pravi je turistički raj.

Luksuzni i manje luskuzni hoteli, prodavnice, restorani, peščane plaže i brojne turističke agencije koje nude organizovano gnjurenje, ronjenje i sve ostale vrste sportova na vodi, garant su dobrog kvalitetnog odmora. Svuda okolo nude se kolica za golf, koja se na ostrvu koriste kao glavno prevozno sredstvo. Možete ih iznajmiti na dan ili na sat i za jedno popodne obići čitavo ostrvo.

„Lenji gušter“

Noćni život odvija se u samom centru grada, u kome se nalazi i par noćnih klubova koji su u neposrednoj blizini jedan do drugog. Tu su i barovi u kojima se skoro svake večeri organizuje živa svirka. Ja sam dane provodio na plažama, a uveče obilazio lokale i klubove ispijajući koktele i uživajući u atmosferi mora, muzike i zabave.

Ipak, savetujem opreznost. Turistima često prilaze lokalni meštani nudeći narkotike i prostituciju. No, najčešće je dovoljno da ih ljubazno odbijete i neće vam praviti nikakve probleme.

Poslednji dan u Belizeu iskoristio sam da obiđem susedno, manje ostrvo Kaje Kolker (Caye Caulker). U odnosu na San Pedro, ovo ostrvo je daleko manje i mirnije, ali i ono privlači turiste iz celog sveta. Obiluje radnjama sa suvenirima, restoranima i barovima, a na samoj obali nalazi se i čuveni bar „Lenji gušter“. Sa šankom pored obale i nekoliko stolova zabijenih u more, ovaj tropski bar definitivno je najposećenije mesto na ostrvu.

Belize poseduje i mnoge druge atrakcije koje zbog manjka vremena nisam uspeo da obiđem. Tu su i drugi lokaliteti drevnih Maja, podvodne pećine, Velika Plava Rupa i još mnogo čega.

Uprkos relativnom lošem iskustvu prvog dana, ipak sam proveo jedan lep odmor u ovoj egzotičnoj zemlji. Ako vas put nanese u Belize, svratite, jer vredi doći i obići ovaj turistički raj u Karipskom moru.

Zapis sa ovog putovanja možete pogledati u VIDEO prilogu.

Autor: Predrag Rudović

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: