Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Hiro Onoda – japanski oficir koji 30 godina nije znao da je rat završen!

SUPERHEROJ

Vojnik Hiro Onoda se 30 godina skrivao na jednom filipinskom ostrvu odbijajući da poveruje da se Drugi svetski rat završio. Posle tridesetogodišnjeg skrivanja, oslobođen je vojne dužnosti koju je imao u ratu, a predsednik Filipina ga je pomilovao zbog njegovog „neznanja“.

 

Hiro Onoda bio je obaveštajni oficir Carske japanske vojske koja se borila tokom Drugog svetskog rata na strani okupatora. On je bio jedan od nekoliko pripadnika japanske armije koji se nisu predali posle proglašenja kraja rata 1945. godine.

hiro onoda

Nakon što je Onoda na filipinskom ostrvu Lubang proveo skoro 30 godina odolevajući pritiscima da se preda, njegov bivši komandant doputovao je iz Japana kako bi ga lično i konačno oslobodio dužnosti potporučnika, čina koji je imao u carskoj vojsci. To se desilo 1974. godine, a predsednik Filipina amnestirao ga je jer Onoda nije znao da se Drugi svetski rat završio!

Propaganda

Onoda je za to vreme živeo skrivajući se na Filipinima, u početku živeći u planinama, gde su mu društvo pravila tri saborca: Juići Akacu, Šoići Šimada i Kinšići Kozuka. Tokom boravka u toj ostrvskoj zemlji, Onoda i njegovi drugovi sprovodili su gerilske aktivnosti, dolazeći u situacije razmenjivanja vatre sa lokalnom policijom.

Prvi put, u oktobru 1945. godine, oni su videli letak na kome je objavljeno da se Japan predao. Osim ovog, pronašli su i drugi papir na kom je pisalo: „Rat je završen 15. avgusta. Siđite dole sa planina“. Međutim, oni uopšte nisu verovali ovim lecima niti im posvećivali neku pažnju. Umesto toga, oni su zaključili da je sve to delo savezničke propagande, a i hteli su da veruju da će biti upucani ako se rat zaista završio.

Krajem 1945. godine, novi leci su ispuštani iz aviona, a na njima je bilo odštampan tekst o tome da je izručen general Tomojuki Jamašita. Oni su se krili već više od godinu dana, a ovaj letak im je bio i jedini materijalni dokaz da je rat završen. Onodina grupa razgledala je ovaj letak vrlo pažljivo kako bi utvrdila da li je pravi i donela zaključak da nije.

Bez drugova

Jedan od njih četvorice, Juići Akacu udaljio se od ostalih iz ekipe u septembru 1949. godine i predao se filipinskim vlastima. Ovo je za njegove dojučerašnje saborce izgledalo kao bezbednosni problem, pa su oni postali oprezniji. Tokom 1952. godine i dalje se nastavljao pritisak da se predaju, tako što su pisma i fotografije njihovih porodica izbačeni iz aviona, kao poziv za konačnu kapitulaciju, ali su njih trojica zaključili da je to bio samo trik.

Šoići Šimada je u junu 1953. godine pogođen u nogu tokom pucnjave sa lokalnim ribarima, nakon čega ga je Onoda negovao kako bi ozdravio. Ipak, 7. maja 1954. godine, Šimada je smrtno stradao u jednoj od potera. Kinšići Kozuka je ubijen dosta kasnije. Njega je ubila lokalna policija 19. oktobra 1972. godine, kada su on i Onoda, u okviru svojih gerilskih aktivnosti, zapalili pirinač koji su prikupljali farmeri. Onoda je tada ostao sam.

Oslobođen vojne dužnosti

Onoda je 20. februara 1974. godine sreo Japanca Norija Suzukija, koji je putovao svetom i bio u potrazi za „poručnikom Onodom“. Njemu se veoma brzo ispunio cilj, jer je Onodu pronašao posle samo 4 dana potrage. Onoda je u intervjuu iz 2010. godine ovako opisao taj trenutak:

„Hipi mladić Suzuki došao je na ostrvo da sluša priču o osećanjima japanskog vojnika. Suzuki me je pitao zašto ne bih izašao na slobodu…“

Onoda i Suzuki su postali prijatelji, ali je Onoda i dalje odbijao da se preda, rekavši da još uvek čeka naređenje nadređenog oficira. Suzuki se vratio u Japan sa fotografijama sebe i Onode kao dokaz njihovog susreta. On je preneo japanskoj vlasti pod kojim uslovima bi se Onoda vratio u domovinu. Vlada je brzo locirala komandnog oficira, koji je Onodi bio nadređeni, a to je bio major Jošimi Tanigući, koji je tada radio kao knjižar. On se sa Onodom konačno sastao 9. marta 1974. godine, čime je ispunio obećanje dato 1944. godine – „šta god da se desi, mi ćemo doći po tebe“.

Hiro Onoda je na ovaj način oslobođen dužnosti i on se napokon predao. Iako je tokom boravka u egzilu ubio tridesetak ljudi, okolnosti koje su mu uzete u obzir učinile su da dobije pomilovanje predsednika Filipina Ferdinanda Markosa. Okolnosti koje su bile navedene kao olakšica pri Onodinoj amnestiji jesu da je on još uvek verovao da rat nije završen.

„Nema predaje“

Po povratku u Japan, Onoda je postao veoma popularan u svojoj domovini, toliko da su ga pojedini Japanci pozivali da se uključi u politički život države. On je objavio i autobiografiju pod naslovom „Nema predaje: Moj tridesetogodišnji rat“. Ubrzo nakon svog povratka, često je koristio priliku da detaljno opiše svoj život kao gerilskog borca u ratu koji je odavno bio završen. Naravno, u svojoj knjizi Onoda nije ništa napisao o ljudima koje je ubio u toku svog privremenog boravka na ostrvu Lubang.

Iako su brojni mediji izveštavali o ovoj i drugim sumnjama, sve je to zataškano i njemu je priređena dobrodošlica u čast povratka kući. Japanska vlada mu je čak ponudila i visoku sumu novca kao obeštećenje, ali je Hiro Onoda to odbio. Umro je 2014. godine, u 92. godini života.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280