Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

DVA SVEDOČANSTVA

Jedna osobina naročito karakteriše srpski kult i poštovanje Prepodobne mati Paraskeve. U pitanju je javljanje Svete Petke u snu. Oni koji su ispovedali svoj san u kome su videli ovu svetiteljku, najčešće su je nazivali ”žena u crnom”. Donosimo dve ispovesti o javljanju Svete Petke u snovima.

 

Svetiteljka Paraskeva (Petka) obično u snovima opominje ljude što krše post petkom ili što rade nedeljom, zatim ih teši i blaži ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Osim toga, često im donosi vest da će ozdraviti. Ponekad, ona istupa i kao vesnik propasti i pogibiji bezakonih, gordih i nepopravljivih.

javljanje svete petke

Slede dva primera zaštite ili opomene Svete Petke, kao svedočanstva ljudi kojima se ova svetiteljka javila u snu.

Svedočenje prvo

Jedan oficir JNA (i član partije) zatečen je jednom da kleči na kolenima na podu beogradske kapelice udubljene u steni ispod zidina kalemegdanske tvrđave, posvećene Svetoj Petki. Kad ga je neko od vernika upitao kako on, kao vojno lice, tako slobodno ispoljava svoja verska osećanja, uprkos partiji koja mu to zabranjuje, on je odgovorio:

”Ova crkvica mi je spasla život. Za vreme Drugog svetskog rata ja sam ovde u blizini bio napadnut od strane nemačke patrole i gonjen policijskim psima koji su mi bili za petama. Spas sam potražio u ovoj pećinskoj crkvici koja tada nije imala ni vrata koja bi me mogla zaštiti, od pasa. Utrčavši u crkvicu ja sam očekivao da će psi ući i rastrgnuti me pre dolaska patrole. Međutim, psi su stigli i lajali, ali nisu ulazili dalje od praga. Utom su stigli i policajci i jedan od njih je kročio unutra sa pištoljem i baterijom. U tom trenu, stvorila se odnekud ispred mene neka žena u crnom odelu i stavši ispred mene raširila je svoj plašt da me zakloni. Vojnik je šarao baterijom i preko mene i preko svih zidova i uglova kapelice i nije me video. Bio sam za njega nevidljiv! Vojnici su odjurili dalje, a žena u crnini je nestala. Tek posle nekog vremena koje sam proveo u snu, ja sam skupio hrabrost da iziđem iz kapelice, ne znajući da li su moji gonioci još u blizini, ali je napolju sve bilo mirno i delovalo je umirujuće. Posle sam saznao da je ova Crkvica posvećena Svetoj Petki. Bacivši pogled na ikonu, video sam da je Ona bila obučena u crne haljine i tako sam je prepoznao. Ona mi je spasla život i zato ja dolazim ovde da joj se zahvalim”.

sveta petka

Prepodobna Paraskeva (Srpska) rođena je u gradu Epivatu nadomak Carigrada. Prema predanju, roditelji su joj poreklom bili Srbi i osim nje, imali su i sina Evtimija, koji se za života roditelja zamonašio i postao episkop maditski. Posle smrti roditelja, devstvenica Paraskeva, želeći samoću, napustila je svoj dom, odakle je otišla najpre u Carigrad, a potom u Jordansku pustinju, gde se podvizavala do duboke starosti. Nekoliko godina pred smrt, javio joj se anđeo Gospodnji, koji joj je naredio da se vrati u rodni kraj, u kome se i upokojila. Mošti su joj nekoliko puta prenošene iz jednog mesta u drugo. Od 1402. do 1521. godine počivale su u Beogradu, a danas počivaju u Sabornoj crkvi grada Jaši u Rumuniji. U kalemegdanskoj crkvi Ružici čuva se deo ruke prepodobne Paraskeve koji se svakog petka iznosi vernicima na poklonjenje. Čestice njenih moštiju čuvaju se u manastirima Vrdniku, Petkovici (Fruškogorskoj i Šabačkoj), Kaoni, Studenici, Feneku, crkvi Svete Petke u Obrenovcu, Bogorodičinoj crkvi u Sremskoj Kamenici, crkvi na Divčibarama i crkvi u selu Petka kod Lazarevca.

Svedočenje drugo

U selu Vitanovcu, kod Kraljeva, živela je porodica u kojoj se desila tragedija, ali koja se nekako završila srećnim krajem. Ta porodica nije poštovala crkvene praznike i nedelje, nego su radili i u te dane. Jednog dana, domaćica je izišla na put da sačeka autobus u kome je trebalo da stigne njen muž, da mu rukom mahne da ne svraća iz autobusa nigde u selo, nego da žuri kući da plati krečaru nabavku i dovezeni kreč. Bio je praznik. Čekajući autobus, desi se da na nju naleti kombi, odbaci je u stranu i ona ostade da leži kontuzovana. Osvestila se u bolnici, baš kad joj je sestra dala injekciju. Posle odlaska bolničarke kod postradale, stade žena u crnini pored njenog kreveta.

”Trebalo je dete da ti strada, ali ti si ga zamenila. Nemoj da tužiš onog šofera koji te je pregazio. Ja sam Sveta Petka. Kad ozdraviš otidi u crkvu Svete Petke i upali sveću… Zašto si radila na praznik? I zašto uopšte radiš nedeljom?”

Kad je utonula u san, bolesnica je videla unutrašnjost crkve Svete Petke i raspored ikona na zidu. Kad je izišla iz bolnice otišla je u crkvu Svete Petke i ovaj svoj san ispričala starešini.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: