Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Pavle Dželetović Ivanov – revnosni borac za srpstvo i pravdu

KNJIŽEVNI STVARALAC SA KOSMETA

Književnik, književni kritičar i novinar, mr Pavle Dželetović Ivanov, stvaralac je sa Kosova i Metohije koji je pisao i danas u poodmaklim godinama piše romane, dečju poeziju, pripovetke, književne kritike, recenzije, novinske članke… Slovi za patriotu koji nije prezao da svoje mišljenje iznese javno i pismeno i u vremenima kada je bilo opasno i kada drugi nisu smeli.

 

Pavle Dželetović Ivanov je pisac koji je najviše svoje stvaralačke energije uložio u pisanje o korenima velikoalbanskog zla (kačacima i njihovim sledbenicima) koje datira vekovima unazad. Dželetović iza sebe ima oko 30 objavljenih knjiga, raznorodnih po književnom žanru: romana, pripovedaka, feljtona, književne kritike, eseja, aforizama, prikaza i novinskih tekstova. Objavio je, takođe, više stotina recenzija u listovima, zbornicima i časopisima.

pavle dželetović

Nedavno je u 85. godini objavio najnoviju knjigu, zbirku kratkih priča „Ljubav i čemer“ u izdanju Udruženja pisaca Poeta.

Kritičar, feljtonista i pripovedač

Pavle Dželetović Ivanov se od početka svoga stvaranja pretežno bavio društveno-političkim i istorijskim temama vezanim za Kosovo i Metohiju i obrađivao je albanski separatizam i iredentizam čije je korene znao, jer datiraju još iz vremena kačaka, albanskih odmetnika i razbojnika koji su u 19. veku i početkom 20. veka bili protiv uspostavljanja srpske vlasti u Kraljevini SHS.

Pavle Dželetović Ivanov je rođen u 1931. godine u Suvom Dolu kod Lipljana, na Kosovu i Metohiji, u Južnoj Srbiji. Nižu gimnaziju završio je u Prištini, Srpsku učiteljsku školu u Prizrenu, Višu pedagošku školu kao i Filozofski fakultet u Skoplju a magistrirao je u Beogradu. Više od trideset godina bavi se književnom kritikom. Radove je objavljivao u književnim časopisima „Bagdala“, „Oko“, „Gorocvet“, „Stremljenja“, „Zbornik kluba pisaca Čukarice“, „Praskozorje“, „Bilten“ (koji izlazi u Izraelu na srpskom jeziku), „Stig“ i drugim. Objavio je više eseja, članaka i feljtona u dnevnim listovima: „Večernje novosti“, „Ekspres Politika“, „Jedinstvo“, „NIN“, „Duga“, „JU Novosti“, „Svedok“ „Glasu javnosti“ kao i u radio emisijama Radio Beograda, Radio Prištine, Radio Novog Sada. Autor je knjiga: „Čedoljublja“ – zbirka pesama za decu, „Nostradamusova proročanstva“, „Šiptarska 21. SS-divizija Skenderbeg“, „Stradanje Jevreja na Kosovu i Metohiji“, „Kosovski boj u slici i reči“, „Kačaci Kosova i Metohije“, „Šiptarski nacionalni fašistički komiteti“, monografija njegovog rodnog sela „Suvi Do“, „Koreni balističkog pokreta, masovnost i zločini“, „Ko su i šta hoće Šiptari“, „Tvorci tajnog plana“, roman „Braća“, „Kosmetski svetionik“ „Kosmetske sudbine“ – koautor, „Zločini Arbanasa nad Srbima“, „Rod, rodbina i srodstvo“, „Kroz Srbiju i Crnu Goru“ – koautor, Hronika sela Staro Gracko…

Učesnik je na nekoliko međunarodnih naučnih simpozijuma sa kojih ima objavljene radove u odgovarajućim zbornicima.

Bio je urednik i osnivač „Biltena“ i časopisa „Praskozorja“. Dobitnik je druge nagrade za najbolju ljubavnu priču, kao i nagrade za kratku priču, u časopisu „Tik-Tak“. Bio je recenzent nekoliko knjiga, časopisa i udžbenika.

Neke od njegovih pesama ušle su u antologiju pesama za decu izdate 1993. godine. Radni vek proveo je u novinarstvu, obrazovanju i izdavačkoj delatnosti. Dobitnik je Povelje Svesrpskog saveza, Kraljevskog književnog kluba „Karađorđević“ za pripovetku „Vukajlova kazivanja“, kao i mnogih drugih pohvala, plaketa i priznanja, od raznih organizacija i institucija. Govori ruski. Od 1975. godine živi i radi u Beogradu.

Dela bazirana na činjenicama

Književni stvaralac Pavle Ivanov Dželetović obrađivao je one teme koje su vezane za Kosovo i Metohiju u celini, ali se kasnije osvrće sve više na svoj rodni kraj i piše knjige vezane za zavičaj u kojima pričama želi da otrgne jedno vreme i odnose među ljudima u drugom svetkom ratu kao i u doba komunizma sve do danas.

Dželetović je jasno ukazao na uzroke višedecenijskog iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije:

„Očigledno je da su Arbanasi u početku bili horda koja se oslanjala isključivo na silu, ali, kako su vekovi prolazili, oni su bili sve organizovaniji u nameri da zaposednu našu teritoriju. Prva seoba Srba desila se 1690. pod vođstvom Arsenija Čarnojevića, druga je bila 1737. godine, kada su Arbanasi, zahvaljujući turskoj okupaciji srpskih država, silazili sa albanskih brda i naseljavali pitomu Metohiju i ravno Kosovo, proterujući Srbe sa njihovih imanja. A onda je posle Drugog svetskog rata pop Vlada Zečević, po nalogu Tita zadao Srbima i Crnogorcima ozbiljan udarac, potpisujući 1945. godine Uredbu o zabrani povratka kolonizovanih pa proteranih Srba na KiM. Uz otvoreno odobrenje vlasti taj proces traje bez prestanka. Politika komunista nikada nije ni pomenula mogućnost da se proterani Srbi vrate na svoja ognjišta“,

Dželetović napominje da su vlasti u doba komunizma bile protiv svoga naroda, jer kada bi se neko žalio Centralnom Komitetu SK na proterivanje Srba sa Kosova i Metohije, ta se žalba vraćala Pokrajinskom komitetu, a onda je osoba koja se žalila imala silne probleme na poslu i u životu.

„A dešavalo se da su Albanci u nasilnom naseljavanju, kao što je bio slučaj u Đakovici, jednostavno sa celom porodicom se usele u srpsku kuću i primoraju njene domaćine da se iz nje isele. To se dešavalo zato što Srbi nisu imali zaštitu ni od koga pa ni od svoje države“, kaže Dželetović.

Najnovija knjiga mr Pavla Dželetovića Ivanova, zbirka pripovedaka „Ljubav i čemer“, pisana je pitkim stilom i vraća čitaoca u jedno prošlo ratno i poratno vreme kada su se ljudi međusobno još pomagali i imali saosećanje jedni za druge što je Dželetović verno predstavio u priči „Steline dve majke“.

Autor: Slavica Đukić

1 komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280