Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Gluvo Doba: Šta je hrišćanski život i kako on izgleda u pravoslavlju

 

ŽIVETI HRIŠĆANSKI

Šta je hrišćanski život i kako on izgleda u pravoslavlju. Zašto je važno živeti pravoslavno

 

Pravoslavni hrišćanski život se razlikuje od svih ostalih oblika hrišćanstva, iako možemo sa sigurnošću reći da i medju hrišćanskim jeresima i konfesijama se nadje neki pravedan čovek koji živi hrišćanski. Čudni su putevi Božiji i Njegova promisao da ljude, ma gde bili u svetu, obasja Svojom mudrošću, odnosno da čoveka dodirne Sveti Duh.

Tvrdeći da je pravoslavlje jedina i izvorna religijska istina spasenja a priznajući da i ljudima druge vere može doći Duh Sveti u dušu i obasjati je, samo naizgled dolazimo u paradoks, jer ko poznaje pravoslavno učenje zna da Bog sudi po Zakonu onima koji su zakon primili a oni koji do njega nisu došli, sudi po prirodnim zakonima njegove vere i morala.

Krug u pesku - Šta je hrišćanski život i kako on izgleda u pravoslavlju

U tom smislu ateisti, okultisti, budisti, masoni, sektaši i sinkretisti svih vrsta, koji žive u pravoslavnim društvima i imaju prilike da se sa hrišćanstvom upoznaju na izvoru, nemaju opravdanje pred Bogom. Dobili su kao dar da su rodjeni u okviru pravoslavlja, ali se ili nisu potrudili da žive pravoslavno ili su se uhvatili neke duhovne obmane. I to im je greh. Pozvani su a nisu ušli.

S druge strane, neznabožac pravednik koji živi bez dodira sa Hristovim učenjem imaće opravdanje pred Bogom da je radio i živeo najbolje kako je znao i umeo po savesti. Mada, Bog će uvek naći načina da takve pravednike upozna sa Hristovom verom, pre ili kasnije. Čista duša uvek prepozna Hristovu veru kao put spasenja i njoj lako prilazi. Otuda se pravoslavlje lako prihvata od čestitih ljudi.

Ovo je bio kratak uvod u objašnjenje koje mnogi savremeni ljudi postavljaju sebi i drugima: Šta je hrišćanski život, šta znači biti hrišćanin i živeti hrišćanski?

Pitanje je jednostavno ali odgovor nekada zna da bude kompleksan, pa opet Biblija nije napisana za naučnike nego za proste ljude i jednostavne duše, koje je najbolje razumeju, pa valja neka objašnjenja uprostiti, uz Božiju pomoć. Učinimo to kroz par ključnih pojmova hrišćanskog života.

DUŠA, GREH I SPASENJE

Čitav smisao pravoslavnog hrišćanina je spasenje duše. Ne spasenje tela, ne spasenje i produženje života, nego spasenje duše. Duša je ono što je večno, dok je telo propadljivo, kao život u telu koji je konačan, dok je život duše beskonačan, makar za one koji se spasu. Oni ljudi i one duše koje se ne spasu, nakon smrti „žive“ neko vreme u paklu do konačnog Suda, kada gube i tu egzistenciju. Pitanje duše je pitanje večne egzistencije.

Da bi se duša spasila ona mora da se očisti od greha i nečistoća koje je za života skupila a delom i nasledila od svojih predaka, jer kao što od roditelja i predaka nasledjujemo telo, dnk i sklonosti, pa i materijalno bogastvo ili bedu, bolesti i životno mesto gde smo rodjeni, tako od naših roditelja i praroditelja nasledjujemo i njihovo duhovno nasledje, dobro i loše, zasluge i grehove, posebno one neokajane. Zato je jako bitno da se umirući ispovedi pred smrt ali i da mu se održi opelo i parastos, jer to buduće naraštaje lišava nekih grehova.

Duša se čisti kroz poštovanje Zakona Božijih i pravednički život bez greha, uz sabornost prisutnu kroz Crkvu. Pojedini samoživi i egoistični vernici veruju da sve mogu sami, da sami mogu da očiste svoju dušu i dospeju do Spasenje samo kroz njihov lični odnos sa Bogom. Misle da imaju ekskluzivno pravo da prečicom i mimo drugih ljudi dodju u nebeske visine, medju Svete. To su vam jeretici koji izmišljaju svoju veru i otpadaju od Istine. Ali ne može tako, to nije postojalo nikada kroz duhovni život, počev od Avrama pa preko Mojsija do Hrista, postojala je stalna nit Zapovesti i zajedništva, ne možeš biti Svet mimo ljudi i hrama, Hristova vera je vera sabornosti, zajedništva. Isus Hristos nije došao u svet da propoveda kao usamljeni propovednik usamljenim ljudima, kao Buda na primer, već je okupio apostole, stvorio prvu Crkvu i dao blagoslov apostolima da ga zastupaju na Zemlji, da razrešavaju grehove kako na nebu tako i na zemlji. To doslovno piše u Bibliji i objašnjava zašto nam nema spasenje bez Crkve i sveštenika, jer ma koliko se mi upinjali i živeli pravednički nijedan nam se greh neće oprostiti dok ga ne ispovedimo pred sveštenikom i ne pričestimo se u Crkvi, medju ljudima. Otuda je tako značajno ići na liturgiju, ispovedati se i pričestiti se dostojno. U hrišćanstvu nema VIP vernika koji imaju prečicu do Boga, nijedan pravoslavni svetitelj to nije bio, jer je hrišćanstvo vera ljubavi, gde moraš imati ljubav sa ljudima da bi imao ljubav u Bogu. Jedan veliki pravoslavni svetitelj je to divno objasnio, prepričavam ga:

Pravoslavna vera je kao jedan veliki krug, gde smo mi svi na obodu, jedna mala tačka ivice kruga. I kako uznapredujemo u veri i duša nam postaje čistija, to se mi sve više približavamo centru kruga, Bogu, i tim smo sve bliži drugim tačkama, ljudima do nas, dok na kraju svi ne postanemo Jedno u Jednom, dok svi ne postanemo Jedno u Ljubavi, gde smo svi isti. To je suština naše vere i naše sabornosti, zato se ne može biti hrišćanin a ne prisustvovati Svetoj liturgiji i u sabornosti Svetih tajni, jer sve što mi radimo ispunjavamo zajedno, jer kako reče Gospod naš Isus Hristos, gde se dvoje nadju u molitvi, tu je i ON.

Čak i oni Sveti ljudi pravoslavlja koji su se podvizivali asketski po pustinjama i pećinama, a njihove Žitije su pune tih svedočanstava, nisu mogli na nebo bez Svetog pričešća i Crkve, pa makar to bilo na samom kraju njihovog zemnog života, kad su pred smrt ulazili u Crkvu na pričešće ili im je Bog slao sveštenika da ih na samrti ispovedi i pričesti. Niko se sam nije rodio, niti sam treba da ode sa ovog sveta, jer na onom svetu i u raju nema VIP loža i usamljenih oaza za namćoraste i samožive vernike. Tamo žive Sveti u ljubavi i zajedništvu.

A hrišćanski život i put u Nebo je put čišćenje duše: post, molitva, liturgija, poštovanje Božijih zakona i zapovesti, Svete tajne, ispovest, pričešće.

I kako čovek živi i stalno se moli, posti sve postove, posti sredom i petkom i slavi crkvene praznike, tako ga Bog kroz Duha Svetoga obaveštava i navodi kako da još dostojnije i pravednije živi, daje mu mudrost i sozercanje ovoga sveta kako bi dostigao onaj svet. Za tako nešto nije potrebna nauka ili neko filosofsko znanje, naprotiv, pravoslavlje je vera razuma i prostote duše i uma. Pravoslavlje je vera prostih ljudi. Samo oni koji su jednostavni i iskreni lako shvataju i primaju blagodatnu silu pravoslavlja i Sveti Duh, dok oni koji mudruju, sitničare, formališu, sumnjaju, sami osmišljavaju svoje verzije vere, od njih Duh Sveti odstupa i ne raščišćava im razum. Stoga su mnogi jednostavni i neuki vernici koji su bili revnosni i pobožni postajali mudri, jer ih je Bog umudrio, otvorio im duhovne oči i naučio ih mnogim tajnama.

Uz to, sveti starci pravoslavlja stalno ponavljaju jednu te istu stvar: Pravoslavlje je opitna vera. Vera koje se iskustvom doživljava i stiče kao istinita. Radi ono što ti Sveti kažu i prodji put kojim su oni išli i doživećeš isto što i oni, imaćeš opitno iskustvo vere, eksperimentalno potvrdu da je to TO. Ne moraš da umišljaš, ne moraš da pretpostavljaš, da istražuješ sumnjiva učenja, da kombinuješ, ne! Sve je tako kako je rečeno, ako je uradjeno kako je rečeno. Stoga je držanje Zapovesti i praćenje mudrosti Tradicije tako blagotvorno, i onda čovek neće upasti u prelast i obmanu, kao što u nju upadaju sektaši koji izmišljaju svoje teorije, koji na svoj način tumače i koji prave svoje forme verovanja. Na stotine pravoslavnih svetitelja je prošlo istim putem, svi su isto govorili i svedočili, put je dokazan i samo treba da ideš utabanom stazom koja te čuva od opasnosti.

HRIŠĆANSKI RAZUM

Pravoslavlje vas oslobadja zabluda i daje vam dublji uvid u duhovnu stvarnost. Hrišćanski život umudruje. Otuda su i pravoslavni vernici odbojni prema ekumenizmu, koji je mešanje istine sa lažima. Jer, ko spozna Istinu u pravoslavlju, on zna put, i za sve pravoslavne taj put izgleda isto. Kao i što su sva druga skretanja stranputice, ma koliko imali zajedničkih stvari, kao što je to na primer sa rimokatolicima ili protestantima. Pobožan pravoslavac vrlo jasno vidi ko su katolici ili protestanti i šta je pogrešno u njihovom pristupu veri, jer ispravan pristup veri donosi ispravno mišljenje i delanje, raspoznaje se šta je dobro a šta zlo i od zla bežiš a ka dobrom težiš. Hrišćanske vere koje se ne drže istinitog učenja pravoslavnog, generalno nemaju dobru životnu orijentaciju i lakše upadaju u grehove, teže se njih oslobadjaju i lakše potpadaju pod uticaj nečastivog. Dovoljno je videti samo šta su protestanti napravili od hrišćanstva, kako su teške grehove kao homoseksualizam priznali za društveno prihvatljivo, a da ne govorim o uvodjenju žena sveštenika i rušenju prirodne i Božanske hijerarhije. I kako neko ko je protestant i podržava gej brakove, nešto što je kroz stradanje Sodome i Gomore, jasno označeno kao veliki greh, može da sa takvim stavom i grehom na duši ide u raj. Nikako. Ali on ne vidi taj greh, jer misli da to nije greh, on je u duhovnoj obmani. Kao i svi oni koji mešaju religije i veruju da je Svejedno, ali nije svejedno, nikada nije ni bilo, to Stari Zavet i Novi Zavet jasno pokazuju.

Pravoslavni vernik treba da živi onako kako su mu preneli Sveti Oci pravoslavlja da je najbolji put. Vremenom kako se usled takvog života duša bude oslobadjala tereta greha, dolazi i unutrašnje znanje koje dodatno čoveka upoznaje sa tim šta je dobro a šta loše, kako da živi i kako da se ponaša. U pravoslavlju su bitni i sadržaj i suština, jedno bez drugog ne ide, ne može osoba biti formalno dobra a duše nečiste, i očekivati tako uprljan spasenje.

To je često zabuna kod ateista i komunista, koji kažu za nekoga da je on sigurno u raju jer je bio fin čovek i živeo pošteno. U raj se ne ide prljave duše, a onaj koji dušu svoju nije očistio kroz kajanje i Svete tajne ispovesti i pričešća ne može pristupiti svetlosti i Bogu.

A veličina uprljanosti duše se nikako ne može „mozgom shvatiti“, nekim meditacijama i razmišljanjima, jer obično ljudi misle da su bezgrešni i da nisu „mnogo“ grešili. Tek kada osoba počne da se ispoveda i pričešćuje, pa makar u početku samo formalno, kao neki napor volje da se pokuša biti vernikom, tek posle nekog vremena, kako najgrublji slojevi greha otpadaju, oni koji su najvidljiviji i najuočljiviji, duša se budi i počinje vernika da upoznaje sa grehovima koji su zaboravljeni. Tu onda nastupa duhovna metamorfoza, kada čovek shvati koliko je grešan, iskvaren, nasilan, lažljiv, gnevan. Mnogi vernici tada počinju da plaču, dodje im da povraćaju ili da sebe kazne, kada se sete gnusobnosti koje su radili. Zato nije ni čudo da su veliki Svetitelji do kraja svoga života sebe smatrali grešnima, jer su oni bili toliko pronicljivi i duhovno jasni da su mogli da vide i najsitnije grehe, a s druge strane dejstvom Duha Svetoga koji je boravio u njima, mogli su da vide čistotu i uzvišenost Božanskog.

Kako se duša oslobadja greha, vera u čoveku jača, ostvaruju se uputstva koja su Sveti oci ostavili i čovek stiče pobožnost koja prostiče iz znanja. Zna šta je dobro a šta je zlo i zašto se istina i laž ne smeju i ne treba da mešaju, zašto se moramo odupreti zlu i zašto to moramo iskazati javno, u društvu.

Jer, kao što kazasmo ne spasavamo se sami. Pravoslavlje je sabornost. Mi se molimo za sebe, ali za sve bližnje, za pravoslavne hrišćane i Svetu Crkvu kroz koju se spasavamo, jer je u njoj On na prestolu i na svakoj liturgiji i pričećšu nas ON blagosilja i otpušta grehe naše. Zato je Gospod Isus Hristos kao Sin Božiji i stradao na krstu, da bi znali da se ne spašavamo sami, već u zajednici.

S.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

37 komentara

  • Pošto je tema u vezi hrišćanskog života, očekivala sam da ću pročitati nešto o Hristovom životu.
    Jer, svako ko želi da živi hrišćanski, trebao bi pre svega da se upozna sa životom Isusa Hrista i sledi Njegov primer. Međutim, umesto da (inicijalni) autor napiše bar neki primer iz Hristovog života, on po svom starom običaju, uporno „reklamira“ pravoslavlje, duboko ubeđen da se pod hrišćanskim životom podrazumeva isključivo – pravoslavlje.
    Zanimljiva je sledeća činjenica. Sinoć sam ostavila komentar (na jednoj od tema ovog bloga) u kom sam rekla, da su u mnogim crkvama popovi preuzeli ulogu „Boga“, jer se vernici ispovedaju njima, umesto Bogu. Da bi se kako vidim, već jutros pojavio ovaj tekst u kom autor (najverovatnije pravoslavni sveštenik) brani svoju „čast“, opravdavajući „ispovest pred sveštenikom“.
    Da se autor našao prozvan, povređen i uvređen onim što sam rekla, potvrđuje sledeći citat:
    „Pojedini samoživi i egoistični vernici, veruju da sve mogu sami, da sami mogu da očiste svoju dušu i dospeju do spasenja samo kroz njihov lični odnos sa Bogom. Misle da imaju ekskluzivno pravo da prečicom i mimo drugih ljudi dođu u nebeske visine, među svete. To su vam jeretici koji izmišljaju svoju veru i otpadaju od istine.“
    Nije potrebno biti nešto naročito pronicljiv, pa da se shvati da je autor na indirektan način prozvao mene.
    E pa, (inicijalni) autore, kada me već prozivaš i „vučeš za jezik“, onda da ti i odgovorim.
    Nije tačno da ja mislim da mogu sve sama, i ne čistim ja samoj sebi dušu (kako ti reče), već to čini Bog, jer je on jedini koji to može da učini. A to što ti umišljaš da si Bog i da ti imaš ekskluzivno pravo da nekome čistiš dušu i opraštaš grehe – tvoj je problem. Po čemu si ti toliko poseban, pa da se tebi ispovedamo? Baš me zanima, kome se ti ispovedaš? I da li se uopšte ispovedaš, jer si očigledno nabeđen da si neprikosnoven. Ti nisi ni svestan u kakvoj si zabludi i koliko je grešno to što radiš.
    Je l’ ti zaista misliš da je neophodno da budeš „posrednik“ između vernika i Boga??? Veruj mi da nije. Svaki čovek treba da se ispoveda Bogu na direktan način!
    Prosto je neverovatno kako svaki put, kao pokvarena gramofonska ploča, „mantraš“ sledeću frazu:
    „Protestanti podržavaju homoseksualne brakove!“
    Pa dobro, kako te nije sramota da bilo koju crkvu prozivaš po tom pitanju, kada je javna tajna da ubedljivo najviše homoseksualaca, ali i pedofila ima upravo u redovima pravoslavne crkve i to pri samom vrhu? Bolje ćuti na tu temu i pokri se ušima, umesto što uporno mašeš s’ tom parolom, pokušavajući druge crkve da poniziš, a svoju uzdigneš.
    Tvoja „sveta zaštitnica“ nema potrebe da brine za ubuduće, jer vidim da sam ti poslužila kao dobra inspiracija kada si pisao ovaj tekst, pa ću se potruditi da iznesem još neke zablude koje vladaju u pravoslavlju. A i obećala sam Bodinu da ću od sada pooštriri svoje kritike prema pravoslavlju. 😉

  • Увек исто извртање истине. Човек не може да нађе Бога без свештеника. Додуше у поређењу са католичким, ови наши су још и добри. Али упорно се занемарује чињеница да је Христ говорио да испод сваког камена, у сваком дтвету, где год ср окренешможеш наћи Бога, јер је Бог свеприсутан и да ти за то није потребан никакав посредник, јер Бог се сваком оном ко у Њега верује обраћа директно!
    Али како би лезилебовићи и нерадници који без срама и блама за сахрану, венчање ил крштење узму нечију месечну плату, возили кола скупља од нечијег стана, живели у невиђеном луксузу итд него да убеђују људе да се Богу могу обратити само преко њих. Част часним изузецима, којих је све мање.
    Не бих да полемишем о неистини да је Христ „скупио апостоле и основао прву цркву…“ јер су они народ окупљали на улици, у пољу, крај реке, а не у храмовима, али то је већ друга прича. Црква је права Христова учења прогладила за јерес јер позивају на рушење клера, богаташа и власти што никако не иде у прилог ни њима ни властима, него су поред Божјих измислили и тзв. „црквене“ заповести као нпр. „молите и се за свештенство“ или “ молите се за власт“ изједначујући тако себе и власт са Богом…

  • Vi ste Vanja umišljena osoba, jer da niste, ne bi promovisali „svoje vidjenje vere“. Zato i služi Crkva i zato je Gospod Isus Hristos svoju blagodatnu moć dao apostolima kako bi čistu veru sačuvali.

    A Sveti Apostoli su crkvu osnovali i prve crkvene knjige napisali da budu putokaz protiv „ličnog tumačenja vere“.

    Kolika je vaša umišljenost govore i opaske o sveštenicima koji žive u luksuzu. Da zaista poznajete Crkvu i crkveni život znali biste da hiljade sveštenika živi skromno. Ono što vi „vidite“ pod uticajem levičarskih i bogoboračkih medija je par vladika koji se voze u boljim automobilima. Ali ne vidite da te vladike i tih 10-ak automobila su povezani sa smislom, jer svaki od tih vladika predje preko 50.000km godišnje obilazeći crkve. Vi bi ga vozili u peglici?

    Da poznajete Božije zapovesti iz Starog zaveta prema sveštenstvu, znali bi da desetak od svake vaše zarade ide njima. Ko bi to danas podneo u ova cicijaška vremena levičara koji samo na novčanik misle a ne na zaradu?

    I da, Bog jeste u svakoj tvari, svuda, ali putevi do Njega su pripisani učenjem Sina Njegovog, Biblijom i Poslanicama koje su Njegovi učenici napisali, a ne bilo ko umišljen i samoziv.

    A tu su i učenja Svetih otaca koji su svi u saglasju sa Gospodom Isusom Hristom, Svetim Apostolima i Istinom koja je opitna, proverljiva.

    Pravoslavlje nije divlje maštanje i umišljanjr kako mi se čini. „Čini“ su obmana.

  • Ova pravoslavna demagogija samozvanih tumača toliko udaljuje čoveka od pomisli da uopšte razmišlja o veri, jer mu vredja razum, inteligenciju, logiku. Ćuti i slušaj, zar više veruješ svojim očima nego mojim.
    Za vaše je dobro da se pop vozi u džipu ili luksuznom automobilu, za vaše je dobro da živi u neprimerenom luksuzu, za vaše je dobro da sve to vi finansirate svojim prilozima i da to isto finansirate plaćanjem poreza kroz budžet, iz koga se finansira penzija ili zdravstvena zaštita za sveštenike. Dobro je da ima što više kriminalaca, političara i drugih koji okajavaju grehe parama koje su pokrali, kojima se finansira podizanje novih crkava, koje se oslikavaju njihovim likovima. Čemu tolika drama kad se tako ponaša samo nekolicina vladika na čelu sa patrijarhom, oni su za to dobili dozvolu sa najvišeg mesta. A ni sud nije utvrdio da su neke vladike izopačene. Drugo su oni, oni nisu merilo kojim treba vrednovati nečiju veru u Boga. Sramota.

    Da li vi uopšte znate šta pričate, da li ste svesni da je zbog vas sve manje onih koji veruju? Koliko je onih koji dolaze na liturgije? U koliko je domova ušao sveštenik da ozbiljno porazgovara o veri i životu sa domaćinom? Ulaze sveštenici u domove jedino kad dodju da uzmu pare za slavu ili nekom drugom prigodom koja se plaća. Pa oni prvi ne veruju u to što izgovaraju onako preko nečega.
    Samo nastavite tako, ali se zapitajte ko vam više veruje, a pogotovo ko će vas naslediti.

  • Svašta bezveze napisaste Aleksandre. Prazne fraze preuzete iz anticrkvenih medija i socijalističke literature. Ni malo promišljanja. Prosto govoreći, kao opšta neznalica pokušavate da raspravljate o specijalističkoj temi. Što tako „pametno“ ne raspravljate o visokoj hemiji?

    Upuštate se u dijalog o temi o kojoj ništa ne znate ili znate jako malo, vrlo površno i sa puno predrasuda. Da imalo znate o veri lako bi prepoznali da „moja demagogija“ nije moja, nego tumačenja Svetih otaca, najdublje mudrosti ovoga sveta, jer nije od ovoga sveta, nego je to znanje Svetog Duha koje su oni dobili na dar, nama saopštili a mi prenosimo dalje.

    Ne idete u Crkvu, ne poznajete temelje vere, ne živite crkvenim životom, niste u Crkvi, nikakvo duhovno iskustvo vere nemate a znate da pričate o Crkvi. I mislite da ste kompetentni? Vrlo gordo!

    Ispadate smešni. Ponavljate kao papagaj opšte anticrkvene parole iz komunizma i ateističkog liberalizma o tome kako je Crkva puna popova lopova, zaslepjenih vernika kojima Crkva otima novac i zaludjuje ih strahom jer im je mozak ispran.

    To su sve besmislice kojih se pametan i razuman čovek stidi. Čak i ozbiljni ateisti imaju daleko ozbiljniji pristup Crkvi od vaših prostih ideoloških pamfleta.

    Da ste razumni upitali bi sebe zašto mrzite i progonite Crkvu? Zašto se njome bavite ako je ona van vašeg standarda poimanja sveta? Odakle dolazi ta zla strast koju nosite u srcu i koja vam mrači um?

    Crkva zna zbog čega vi mrzite nju i veru, to je tako dobro i plastično objašnjeno još u Bibliji a i kroz hiljade mučenika hrišćana koji poginuše za veru od progonitelja je to jasno spoznato.

    Vi mrzite Istinu i u toj mržnji ćete mrzeti i sve ono što Istinu iznosi i čuva. Car laži mrzi istinu i progoni je od ljudi. Kad shvatite koliko zlo gajite u sebi, možda se i pokrene duhovno preobraćenje u vama. Jer pravoslavlje nije ništa drugo do tanana spoznaja i najsitnijeg zla koje nosimo u sebi i potreba da se ono očisti, da ne egzistira sa nama i u nama.

    S druge strane su oni koji rado prihvataju zlo, daju zlu da ga vodi i uvećavaju ga.

    Izbor za dobro ili zlo je uvek izbor naše slobode kom ćemo se carstvu privoleti. A u skladu sa tim i kako ćemo i sa kim živeti.

  • Pošto očigledno ne znate ili ne želite da znate, odnosno priznate, iz budžeta Srbije godišnje se izdvaja više od milijardu dinara za crkvene potrebe, a u tome su i plaćanja za penziono i zdravstveno osiguranje sveštenika. Zašto? Ako popovi imaju cenovnik za pružanje svojih „usluga“, a svrstani su u samostalnu delatnost, zašto se ne plaća porez od tih prihoda? Po čemu to Crkva treba da bude izuzeta? Iz kojih prihoda i po kom osnovu Crkva prihvata zadužbine Nikolića, Gašića, Draškovića i drugih i njihove slike krase svodove tih crkava? Hoće li i Pravoslavna crkva, kao i Katolička, uvesti avans za grehe koji će se tek počiniti?

    Da li su Sveti oci ti koji su uputili vladike Srpske pravoslavne crkve da se ponašaju kao i domaći beskrupulozni političari kad se bira patrijarh, kad se opredeljuju da dobrovoljne priloge koriste za vozila vredna više desetina hiljada evra ili opremaju svoje dvore kao Kačavenda? Nisu im valjda dozvolili Sveti oci da se ponašaju kao što se ponaša Pahomije? A oni su najbolji medju vama, jer oni su vladike, crkveni velikodostojnici koji služe za primer ostalim vernicima. Da nisu najbolji ne bi verovatno ni bili postavljeni na to mesto.

    Kad nemate odgovor na činjenice, onda kreću ustaljene fraze – mržnja prema crkvi i veri, sveti oci, duh i ostalo, sve je to već rečeno u Bibliji, socijalizam, komunizam i slično. Hoćete da kažete da su crkve pune vernika, da je vernika sve više? Ja za Vas neću da kažem da ste neznalica, već da vrlo dobro znate šta se dešava. Da i Vama postavim pitanje, koje sam već postavio jednoj cenzurisanoj komentatorki na ovom blogu: šta to treba da se desi, a nije se desilo u prethodnih dve hiljade godina, pa da se ponovo pojavi Isus Hrist i sudi grešnima, a prihvati bezgrešne vernike? Ili ako Vam je lakše – da mene osudi, a Vas i smerne vladike i patrijarhe Srpske pravoslavne crkve pohvali za vernost? I nemojte o mojim neznanjima, predrasudama, zlu, besmislicama i progonu crkve i vernika. Ne mrzim nikoga, ali nisam tolerantan prema ljudskoj gluposti i nastojanju da se nametne nešto što se ne može nametnuti nekome ko razmišlja i rezonuje logički. Pokušajte da date lični odgovor bez citata mudrih staraca, Biblije, svetih i drugih otaca. Budite na zemlji i osvrnite se oko sebe.

  • Blaženopočivši patrijarh naš, gospodin Pavle često je voleo da kaže da, ako tako rade (pojedini u crkvi) a zavetovali su se na skromnost, kako bi tek onda činili da nisu..I naš paroh, u razgovorima koje vodimo, često nam gotovo razočarano priznaje da je mnogo onih u mantijama koji se nažalost, verovatno neće spasiti…Ne treba okretati glavu od takvih pojava u crkvi. Još ih manje treba pravdati brojem kilometara..Eto nam tačke neslaganja.
    Činjenice su tu…jesu li se zavetovali na skromnost? Onda to mora biti prva i najvažnija osobina. Nema izgovora, kao što nema ni kada je bezbračnost u pitanju. Znam da su to stvari koje toliko odbijaju, koje su i mene toliko dugo držale van crkve…. Ali sa druge strane moramo biti svesni da su i vladike ljudi,a šta su ljudi do kvarljiva roba.Pri tom su na prvoj liniji fronta, tamo gde se vode najžešće borbe. Pođimo svi od sebe, koliko lako padnemo, čak i kada mislimo da smo stare strasti zakopali duboko.
    Toliko je moćan onaj drugi.Stavično moćan. Znam šta je u stanju da učini meni, kako me nokautira lako, gotovo svakoga dana. A nisam ni zanimljiv ni ukusan zalogaj..šta li tek onda radi njima.
    Zato, pokušajte da razumete.Ne radi se ovde o po kojem srebroljubivom vladiki.Svako će o svome morati da peva. Pravoslavlje je iznad ovozemaljskog, ono je put za večnost.Zašto se onda uporno bavimo sporednim stvarima?

  • Poštovani iz Crkvene istorije vidi se da su Sveci sveštena lica evo npr. Sveti Proroci:MOJSIJE,ARON,NATAN,DAVID,AHIJA,AVDIJA,AMOS,ILIJA,ISAIJA,SAMUILO,SEMEJ,ANANIJA,AZARIJA,ODID,OSIJA,ZAHARIJA,ZAHARIJA OTAC PRETEČE,PRETEČA JOVAN KRSTITELJ.72 APOSTOLA I 12 VELIKIH APOSTOLA SIMBOL SU SVEŠTENIKA.KOLIKO TE JE TEK SVEŠTENOMUČENIKA:VLASIJE,HARALAMPIJE,SAVA SARAJEVSKI,SAVA GORNJOKARLOVAČKI,KIPRIJAN KARTAGINSKI,BRANKO,MIRKO,ĐORĐE BOGIĆ,MILAN BANJAC,SLOBODAN,PETAR DABROBOSANSKI,PETAR ALEKSANDRIJSKI.NAJVEĆI SVETI OCI:GRIGORIJE NISKI,GRIGORIJE DEKAPOLIT,GRIGORIJE NEOKEANSKI,GRIGORIJE PALAMA,VASILIJE OSTROŠKI,SAVA SRPSKI,PETAR CETINJSKI,JOVAN ZLATOUSNI,JOVAN MILOSTIVI,PATRIJARH PAVLE,JUSTIN ĆELIJSKI,ATANASIJE VELIKI,ATANASIJE METEORIT,ATANASIJE BRESTOVSKI I MNOGI DRUGI bili su sveštenički red:đakoni,sveštenici,igumani,monasi,monahinje.Svaki sveštenik predstavlja samog Isusa Hrista Sina Božijeg.Kao kroz celu crkvenu istoriju tako i danas ima loših sveštenika i monaha ali naše nije da ih osuđujemo moramo i njih da poštujemo jer sve je to Božija volja.Mi Pravoslavci se držimo učenja Svetih:Proroka,Mučenika,Apostola i Svetih Otaca jer oni su veru delima dokazali i pokazali a ne samo rečima.Neka Jehovi,baptisti,hinduisti,bahai,budisti,satanisti,katolici,protestanti i ostali jeretici pokažu njihova dela ali dela nemaju nego samo isprazne reči i nedela i zločine.Samo je jedna prava vera a to je vera Svih Svetih a to je vera Pravoslavna.SV hvala vam na tekstu.

  • Laži i predrasude o Pravoslavnoj crkvi su credo komunista i jakobinaca socijalista koji bi da ukinu crkvu kao instituciju. Jer oni mrze veru, pošto su oni i njihovo poimanje sveta mera sveta.

    Aleksandar Z i istomišljenici au fanatici utopijskog pogleda na svet, zatvorenici skučenog pogleda na život u kome se očekuje da sve bude lepo, dobro i da u svetu vlada mir. Jer, oni me poznaju djavola i drevno zlo koje podstiče ljude da ne budu kao oni, odnosno da budu kao oni, revnosni jakobinci.

    Ovo ne pišem lično ka Aleksandru Z, ne znam čoveka lično ali mi je jasan njegov pogled na svet i predrasude koje nosi prema Crkvi.

    A koliko su te predrasude duboke daću sa par činjenica.

    1. Vladike voze skupa i luksuzna kola. Od 30ak vladika samo njih 4 do 5 se vozi u džipu jer obilaze manastire i crkve po zabitima gde puta nema. Tamo običan auto ne prolazi. To su džipovi koje su dobili na poklon od bogatih vernika.

    Samo još nekoliko njih ima noviji ili polovni Audi 6. A napomenuo sam da prelaze i po 50.000 km godišnje. Sam Patrijarh se najčešće vozi u dve generacije starom Audiju 4. Nijedno od tih vozila ne pripada lično njima, vlasništvo su Eparhije.

    Bilo koja uspešnija firma u Srbiji ima veći, raskošniji i luksuzniji vozni park od SPC. Ali vama smeta par automobila u SPC.

    2. Bogatstvo vladika. Stalno se kroz medije potencira Episkop Kačavenda i plasiraju se dezinformacije kako je njegov eparhijski dom sav u zlatu i kako on živi u luksuzu. Smišljena podvala. Eparhijski dom koji je on uredio od donacija vernika nije njegov, to ostaje Crkvi i sada koristi njegov naslednik.

    3. Vladike su monasi koji kad odu u penziju žive od crkvene penzije i osim poklona koje su dobili za vreme službe nikakvo imanje, stanove, blago ili novac ne nose sa sobom u mirovinu. Oni mahom nemaju ni rodbinske naslednike, osim ako nisu bili u braku pre monašenja.

    4. Vladike su ovakve, onakve. Od stotinak vladika SPC u zadnjih par decenija stalno se negativno priča po medijima samo o trojici kontroverznih vladika i na njima se gradi sav bes i gnev zaludjenog naroda prema crkvi. Manje od 3% vladika je sporno, i to vam je puno u društvu u kome vladaju svi oblici greha.

    5. Bezgrešni vladika ili pop, on mora biti takav ili Crkva ne valja.

    To je predrasuda utopista i moralista koji ne poznaju temelje vere i ne shvataju svet. U Bibliji je opisano kako je Hristov apostol Juda, blizak učenik Sina Božijeg napravio izdaju. Zamislite to!

    Imate apostola koji je video mnoga čuda i direktno osetio snagu Božiju pa je opet sagrešio i izdao. Koliko je velika ta sila zla koja do toga dovodi.

    I onda se mi kao fariseji čudimo zašto pop zgreši. I on je čovek, slab ili jak, grešan ili pravedan. I naša je dužnost da se za njega molimo kao i za Crkvu da ostane na ispravnom putu, čak i kada pogreši, da se pokaje i da se vrati. Život je stalna borba sa iskušenjima i grehom. Nimo od nas ne živi u utopiji, nego na zemlji koja u zlu leži, kako kaže Jevandjelje.

  • Očekivana tirada zamene teze, pričanja radi priče, pričanja kad nema šta da se kaže. U ime svim jakobinaca, socijalista i komunista, utopista, onih koji mrze crkvu i žele da je ukinu, fanatika i svega drugog pobrojanog, pitam velikog vernika zašto vladike, čije eparhije u staroj jugi nisu veće od 50 km. u prečniku, pa čak i da ih obilaze svaki dan tri puta uzduž i popreko da bi ispunili kvotu od 50.000 km. godišnje, ne koriste lade nive umesto skupocenih džipova, audija, superba i sl. da bi desetine i desetine hiljada evra uštedeli za gladne, beskućnike, višečlane porodice bez prihoda, za popularizaciju Pravoslavlja, jer nema podmlatka koji će u 21 veku poverovati u ono što popovi poručuju. Ove poruke su obično u vreme slava, kad ni stariji, a da ne govorimo mladi, ne razumeju šta ti isti popovi pokušavaju da kažu.

    Problem Pravoslavlja je u otudjenosti Crkve od naroda. Što su crkve i popovi bliži gradu, sve su dalje od naroda. Još u nekim zabitima ima monaha i sveštenika koji imaju kontakt sa vernicima, dok u gradovima se sve svodi na uzimanje para, bez iskrenog dijaloga o veri i nastojanju da se vera približi mladima. Kakva je to demagogija reći da luksuz u kojima uživaju vladike nije njihovo lično, već im je to Crkva ustupila dok su na funkciji. Ko je to doneo odluku u ime Crkve da se tako bahato ponašaju? I vi ćete ubediti mlade da su oni smerne Božije sluge, skromni, neporočni i da treba slediti veru. Mladi jedino to vide – na televiziji i internetu. A to se mnogo razlikuje od priče na časovima veronauke. I zašto veronauka, zar to ne treba da bude nauka o veri? I uopšte, kakve veze ima nauka i vera?

    Slavio sam slavu i bio duboko rezigniran načinom na koji je lokalni sveštenik obavio prigodnu službu. To mlaćenje prazne slave u rekordno kratkom vremenu uticalo je na moju odluku da mu sledeće godine, kad se javio da dolazi zbog slave, saopštim da ne dolazi. Njegov odgovor je glasio: „pa dobro“. Ima li strašnijeg odgovora?

  • Deluje Vam tako Aleksandre, no nije baš toliko strašno. Poražavajuće je, svakako, kada je u pitanju bilo koji čovek, kamoli sveštenik, ali to nema veze sa našom Verom.
    Najpre, oduvek je bilo takvih ljudi. Biblija obiluje primerima. Kucajte na Vikipediji ,,teško vama licemeri“, ako želite da vidite detaljne navode Isusovih obračuna sa istima, bez da tragate po Svetom Pismu. Dakle, ništa novo. Prvobitna hrišćanska zajednica bila je savršenija od svake komune, kolhoza ili radničke samouprave, pa je opet bilo prevaranata u njima. Jednostavno, takva je priroda greha. To što Vi ili ja nismo srebroljubivi ne znači da smo bez drugih poroka. Na kraju dana- svodi se na isto.
    Onda, dužnost crkve (kao ustanove) nije da se brine o siromasima. To je dužnost državnog aparata. Naš šef države nije patrijarh, nego premijer. Monasi ionako svoje bedne penzije poklanjaju onima koji ne mogu da skrpe kraj sa krajem- šta više od njih treba da tražimo? Jeste, ima sveštenika koji naplaćuju papreno ono što je dosad bilo besplatno. Oni su najpre osuđeni od strane drugih, skromnih sveštenika. Zašto se ne ugledati na one pozitivne ljude, nego večito na negativne? A, opet, time što kažemo kako su hoštapleri – samo potvrđujemo da je to strano pravoslavlju. Da je normalno, da li bismo baš toliko upirali prstom?
    Naposletku, grabež je u našoj zemlji prisutan na svim poljima. Među lekarima, političarima, preduzetnicima, među najsitnijom ,,boranijom“. Zašto njih ne ukinuti? Umesto toga, kada naiđemo na lošeg lekara, tražimo boljeg, i tako sve dok se ne pojavi neki koji nam odgovara. Zašto takav aršin ne primeniti i na sveštenike? Ne vidim po čemu su, pojedinačno gledano, bolji ili gori od bilo kojeg drugog čoveka.

    Pravoslavlje nema problema. Svi problemi su izvan njega. ,,Odelo (mantija) ne čini čoveka.“

    Inače, što se događaja oko Vaše Slave tiče, bio sam u identičnoj situaciji. Na kraju se završilo tako što je dotični sveštenik bio udaljen iz rejona (Zemuna), jer je bilo previše pritužbi na njega. I to je normalno. Zašto trpeti nekoga ko nema ni obraza, ni pokajanja?

  • Nemojte Bodine toliko relativizovati Crkvu i veru, odnosno poistovećivati „mangupe u svojim redovima“ sa „mangupima u našim redovima“. To je vrlo opasno i to ne može da bude „dostignuće“ za 21 vek, odnosno način približavanja i poistovećivanja sveštenika i naroda, radi boljeg razumevanja i unapredjivanja vere. Religijsko verovanje je, pored porodice, najdublje ljudsko osećanje. Nije to ni država, nacija, drugarstvo i prijateljstvo, profesija. A kad se neko nekažnjeno igra sa tim osećanjima, to nije dobro. Ne mogu da prihvatim da se sveštenički poziv tretira samo kao zanimanje, to je način života koji mora da se poštuje, jer ako se ne poštuje onda je i zanimanje besmisleno.

    Kažete – Isus se obračunavao sa takvima. Pa, u čemu je greška? Znači li to da su dobro i zlo podjednako rašireni, da je loših više jer na zemlji „nije lopov ko krade, već koga uhvate“ a za kazne na nebu nemaju dovoljno dokaza da im slede, odnosno da se Stvoritelj nije odlučio da čoveka oblikuje i po pitanju dobra ili zla, već je to ostavio ličnom opredeljenju, tzv. slobodoumnosti. Zlo preovladjuje, jer nema adekvatne kazne. Ni na nebu ni na zemlji. Očigledno da uzalud upiremo pogled u nebo, jer ako se ne kažnjavaju oni koji zastupaju to isto „nebo“ na zemlji, šta očekivati po pitanju loših političara i drugih prevaranata.

    Crkva je uvek bila utočište za gladne, žedne, bolesne. Zašto to nije i danas? Nema para ili nema volje? Zar milosrdje nije u osnovi Pravoslavne vere? I da Vas ispravim – šef države je šef države, a premijer je premijer. Ovi današnji nastoje da bude što više siromašnih. Zar ne bi Crkva mogla da napravi otklon od takve politike, kad se već izjašnjava i po drugim pitanjima, iako je po Ustavu zvanično odvojena od države. Ona je izgleda jedino po parama odvojena, ali očigledno nije „gadljiva“ na pare iz budžeta.

  • Ne relativizujem, u tome i jeste stvar. Hoću da kažem da su svi ljudi svuda zaista u osnovi isti. Razlika između pravih hrišćana i nehrišćana je što se prvi trude da prekinu sa svojim greškama. Ne u smislu ,,Ostaviću pušenje“ ili ,,Možda bih trebao da budem malo bolji prema roditeljima“ nego ,,Prekinuću sa svim lošim što činim sada, uvek, i u vekove vekova“. Da li je moguće? Jeste. Da li je teško? Nekima i nije, nekima veoma.
    Upravo, to je suština i smisao naše Vere. Otuda Isus Hrist, zbog toga Liturgije, zato i Zemlja, na kraju krajeva. Bog ne želi naše hvalospeve, želi zdrave ljude.

    Razlika je između Crkve i crkve. Da, trenutno su kod nas na vlasti (u crkvi) razbojnici i strani agenti (ustvari, i u onoj drugoj). Ali neće to doveka tako trajati. U istoriji imamo mnogo gore primere, gde su takve vođe gonile i ubijale pravedne hrišćane. Njihovo vreme je prošlo, a Crkva ostala i dan-danas nepromenjena. Sa druge strane, pagani, komunisti, koga god volite, su Crkvu sistematski uništavali – gde su sada? Oni su završili u katakombama i tajnim društvima, a da ih niko nije proganjao (barem u pravoslavnim krajevima). Uostalom, i sami kažete da je Crkva oduvek bila utočište. Pa, ako nije danas, možda će biti sutra (a verujte mi da je i danas). A drugo, Crkva nisu zgrade i ikonostasi, nego svi verni ikada. Počevši od samoga Boga, pa preko anđela i sv. Adama, do onoga poslednjega. Dakle, ako jedan hrišćanin da milostinju u Ime Božije, od Crkve je. A šta ,,vlastodršci“ misle, govore i čine – nije toliko ni bitno. Jer nisu ljudi smrtni Glava, nego starešine, a Glava je Bog. Ako nemate u okolini dobre sveštenike, imate Pismo da vidite ,,program“ naše ,,partije“.

    Za kraj bih samo rekao: Biblija se završava opštim prestankom trenutnog stanja sveta i restauracijom u prvobitno. Stoga, ako želite ,,Raj na zemlji“, nećete ga videti pre no što ugledate ,,pakao na zemlji“. Utopije nema, neće je ni biti, sasvim je jasno objavljeno – nadam se, posle 2000 godina, i shvatljivo. Imamo mnogo da budemo rafinisani i iznova kaljeni i kaljeni, da bismo od šarene rude postali kvalitetan čelik.

  • Znanje nas oslobadja predrasuda i daje nam uvid u značaj nekih stvari Aleksandre Z.

    Na primer, šta je u stvari slava i zašto se slavi u domu jedne porodice. Ako to znate onda ćete s radošću čekati sveštenika da vam prvo osveti vodicu i stan za slavu a onda i da preko njega otvorite vrata za blagoslov vašeg sveca zaštitnika.

    Slava nije folklor a ni omaž tradiciji. Nije ni formalno ispovedanje vere, to rade fariseji.

    Slava je duhovni obred koji treba da porodicu duhovno ujedini sa pretcima i prijateljima kroz blagoslo Sveca zaštitnika kuće, da dom očisti od svakakvih stvari koje se nakupe tokom godine, da podeli blagoslov svetitelja sa gostima i pre svega da se iskaže zahvalnost Svetom pokrovitelju koji nas kroz generacije čuva i moli se za nas.

    A sveštenik ima svoj neprocenjiv značaj jer je on posrednik izmedju nas, crkve i Svetitelja. Često kad nema vremena jer ga čekaju drugi vernici radi brzo ali bolje ikako nego nikako.

    Jer slava nije proslava i gozba zbog domaćina kuće i njegovih očekivanja nego zbog Sveca zaštitnika. Zato je greh slaviti mrsno slavu kad je posni dan, slaviti je bez osveštanog kolača, slaviti je van kuće, slaviti je raskalašno i neprimereno.

  • Zlataru ,
    bre zasto komplikujes ? 🙂
    Hoces u carstvo nebesko,vecni raj i slicno ?
    Ne talasaj – plati cenu .Bogu bozije , caru carevo…
    Koliko god da platis to je nista u odnosu na ono sto dobijas .
    Mozes u to verovati ili – ne.
    Pare koje das ce svestenik mozda dati u prave svrhe a
    mozda procerdati…
    Bog knjizi tebi u plus davanje …

    Prica se prodaje vekovima…
    Koliko je tacna saznacemo kad vise ne budemo mogli ovde pisati komentare..

  • Možda si u pravu Vojsije, da platim pa da idem. Ne mora da se knjiži, ne treba mi fiskalni račun. Izgleda da „alkohol“ izvlači iz čoveka i najbolje i najgore. Treba se otrezniti, pa videti šta činiti dalje.

  • Комнтари су као и увијек „сјајни“,најпримитивнији напади и увијек иста прича.Попови су лопови ,возе скупа кола итд, Један савремени учителј Православне цркве је рекао „струја пролази и кроз рђаву жицу“ тако и Божија Благодат дјелује кроз свештенослужителја па макар био и најгори .Дајте лјуди ,проучите мало православно ученје ,да се човјеку да ући с вама у расправу.
    Поштованје и респект аутору ,и једно неслаганје или болје речено ,молба за мало болје објашнјенје
    Душа је бесмртна и ако заврши у рају или паклу,и нјена егзистенција не престаје послије Страшног суда ако је завршила у паклу,него је осуђена на вјечну муку.,а што се тиче тијела Господ је васкрсао у тијелу ,тако да ће послије Страшног суда и тијела васкрснути ,једнима на вјечно блаженство а другима на вјечну муку.
    Све најболје

  • Eto Vojsije, ne daju mi da odem, iako sam platio. Svakog dana me neko novi, pored postojećih, „zadivi“ svojim originalnim, naučno-fantastičnim tumačenjem vere, religije, dajući sebi slobodu da zastupa Boga na zemlji. ~Božija blagodet deluje i kroz pokvarenog popa~. Koliko mašte, koliko primitivizma i gluposti. Gde je granica vaše zaludjenosti, da li ste svesni šta pričate? Savršenstvo, kakvim se Bog prikazuje, širi svoj uticaj i ideje kroz lopove i prevarante umesto da ih eliminiše jer ga izvrgavaju ruglu i podsmehu. Ako je to suština pravoslavnog učenja, onda to isto učenje ne zaslužuje da se o njemu govori, a ne da bude vodeća religija.

    Očigledno da je većina ovih tumača, osim onih koji to rade profesionalno, imala takve promašaje i traume u životu, da im nije ništa drugo ostalo osim maštanja i verovanja u bajke. Oni očigledno nisu našli mir i spokojstvo u porodici, ljubavi, deci i unucima, stvarnom životu i radostima koji se doživljavaju u druženju, muzici, pa i „porocima“ koji život čine lepšim. Osećanja su im strana, a alibi traže u bezgrešnom, neporočnom životu. Zašto onda uopšte živite, molite Boga da vas što pre uzme i prepustite se onda besmrtnosti. Jedino ne znam čemu ta besmrtnost. To je isto kao i oni koji dožive duboku starost bez ljubavi, alkohola, duvana, muzike, strasti. Pa čemu takav život?

    Žao mi je Vojsije, ovo je bilo jače od mene.

  • ~Vojsije
    Zaboravio sam da ti kažem – sjajno si ovo rekao: „Priča se prodaje vekovima….Koliko je tačna saznaćemo kad više ne budemo mogli ovde pisati komentare“. Pozdravljam te.

  • A šta ako je sve to- u šta toliko ne možete da poverujete- ISTINA?
    To je ono što vas toliko kopka, inače se ne biste ovoliko gložili oko teme koja je besmislena, bajkovita…
    Je li tako braćo i sestre ateisti? 🙂
    Što se bre toliko mučite….čemu sve ako je to jedna šarena laža, opijum za široke narodne mase?
    Bojite se ishoda..onog krajnjeg,jer vaša duša naslućuje…džabe sva ova vaša racionalistička teoretisanja. Vaša duša naslućuje…i zna.
    A ako su popovi lopovi jedina prepreka vašem (po)verovanju, onda je to jedna, baš nezgodna, a zapravo uobičajena situacija-gordosti…uma.
    Aleksandar Zlatar slavi slavu…pa čemu sve to? Zašto to sebi radite? Osim ako na taj način zapravo indirektno ne priznajete da želite da verujete…u Svece i čuda! Nije li tako? I samo vas popovi lopovi u tome ometaju…
    Napisali ste i ono o Ladama(Nivama), i u tome se složismo…isto sam i ja pomišljala…zašto ne Lade Nive? Pa idealne su za svaki teren…kakvi džipovi…kakav sjaj i raskoš kad se zavetovaše na siromaštvo…i to me je samo odvajalo od onoga što je suština..kako ne shvatate?

  • Petkana, sve ste rekli u ovom komentaru. To je suština, i „želja“ i „ako“ i „ali“. Ne znamo, odnosno ne znam šta je istina. ŽELIM da verujem, ALI me mnoge stvari „teraju“ da tu želju racionalnije kanališem, jer AKO se želje ne ostvare, kao i nerealne ambicije, onda su posledice za svakog čoveka teške. I psihički i fizički. Imam dovoljno godina i iza sebe i fazu nezainteresovanosti za ovu temu, i fazu iskrene želje i verovanja, ali i fazu racionalnog i logičnog razmišljanja. Sve to ide sa godinama i „predjenom kilometražom“. Nema tu mesta strahu od saznanja kakva je istina. Strah je jedino bio prisutan da li sam izabrao ispravan put u životu po pitanju braka, porodice, dece, unuka, profesije. Ako je ovaj put ispravan, zašto bih se plašio izlaska pred Njega makar ga i osporavao ceo život? Mislim da sam uspeo na ovom putu. Decu sam učio da je dobro „ako nam samo pare fale“, jer pare će doći, otići i ponovo doći, ali ćemo imati sve ostalo. Nisu baš bili oduševljeni u početku, ali sa godinama su shvatili poruku.

    Nisu popovi jedina prepreka, oni su realna sadašnjost, ali i prošlost koja duboko podriva načela vere. Mnogo je nedoumica na koje nije dovoljno reći „Božja volja“. Nije to baš tako prosto i jednostavno. „Mnogo znamo, ali malo razumemo“.

    Slavu slavim, iako to otac nije radio. Prihvatio sam je kao tradiciju predaka, zbog porodice, da ne bih sputavao i suprugu i decu da naprave svoj izbor. Njihovo je lično opredeljenje „kom će se carstvu prikloniti“. Moje rezone znaju i prihvataju, ali sami odlučuju kojim će putem krenuti i ja to poštujem.

    Ako treba – priznajem da želim da verujem, sve bi bilo mnogo lakše, ALI će to još morati da sačeka. Ceo svet je u takvom ludilu i promenama da sluti da će se i ova ISTINA možda ubrzo saznati.

  • Teško je sa vama tvrdoglavima..Vojsije..
    Nadopisivasmo se..ali ti i dalje čuješ i vidiš samo ono što želiš. Rukoljub te brine? To te sprečava da pristupiš Hristu? Shvataš li koliko je to..neodgovorno? Razumem da je teško preći iz faze racionalnosti (vrlo pod znakom pitanja) u stanje verovanja u Višnjeg. Jedno sa drugim ne ide baš. I zašto onda ne ostaneš pri svome? Sve ti u hrišćanstvu deluje suviše bajkovito i banalno, a o sveštenicima bi mogao da opleteš kad god -onoliko. I nikako da odustaneš, završiš, staviš tačku-neću da budem vernik budala i neću popovima da ljubim ruke!Tačka.
    Ne mislim pri tom samo na tebe, no zgodan si mi primer. Eto nas ovde na ovome sajtu koliko već dugo?..mnogi su odavno odustali 🙂
    Pričamo priče i ubeđujemo jedni druge,pametujemo jako. Ne kažem da nije potrebno..ali stvarno već..
    Pomeranja su se svakako dogodila, i to je ono što me raduje. Pre godinu, dve, od Zlatara ni u ludilu nismo mogli da čujemo da zapravo-želi da veruje. Kaže, sve bi bilo mnogo lakše..
    E pa, varate se gosp.Zlatar..i to jako. Sve bi bilo mnogo teže! Mnogo, mnogo teže. Rekoste da ste zadovoljni svojim životom, činili ste dobro, imate porodicu, decu, unuke…to je taj građanski, opšti moral. Hrišćanska moralnost podrazumeva sasvim nešto drugo. I ne možemo na tu temu (iako mi je jasno da ste pametan čovek) sve dotle dok ste hrišćanski neobrazovani-ako mogu tako da se izrazim a da vas ne uvredim. Jer vidite, i ja sam dugo živela u toj zabludi..činilo mi se da i nisam tako loša.A onda sam se jednog dana probudila, i malo toga dobrog sam u svome životu mogla da pronađem. Gotovo ništa.(Jesam rodila troje, ali mogla sam barem četvoro napr. )
    Upoznati Hrista znači krenuti nekim potpuno drugim putem, u odnosu na sve one kojima smo do tada išli. A Sveta Tajna Sveštenstva nam na tom putu omogućava vidljivost,briše maglu sa očiju. Bez sveštenika se ne možeš krstiti, samim tim ni ići Njegovom putem.Zar im nije rečeno:“ Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha.“ Jevanđelje po Mateju. A isto tako i stoji u pos.Korinćanima da sveštenik koji služi oltaru, od oltara treba i da živi, kao što ni vojnik ne ratuje za sopstveni račun. Dakle, nemojte da dozvolite da vas loši primeri pojedinih sveštenika i vladika odvrate od onoga koji je Glava crkve.Koliko je samo dobrih primera!
    I ne dozvolite sebi da živite u iluziji kako možete i bez nje.Ne možete. Ja probala i uverila se.

  • Crkveni ljudi cesto braneci Crkvu od posledica onoga sto „mangupi u nasim redovima„ ucine posegnu za tim argumentom da su to samo zivi ljudi i sluzbenici .
    Time ucine vise stete nego ti `mangupi` . Jedina ispravna , sveta … a onda ponor do cinovnika koji „kraduckaju„ . Ne ide..
    Meni ( a verujem i prvooptuzenom Zlataru ), ti `vrapci u pesku` nisu neka nepremostiva prepreka. Mnogo pre pisanija na basti sam naucio kako se odnositi prema njima . Ovde samo razmenjujemo misljenja …
    Hriscanski moral, draga moja Petkana nikako ne moze biti drugaciji ili suprotan „obicnom„ (kako s visine rekoste ) moralu. On moze biti samo nadgradnja i
    podrazmevati njegove vrednosti .
    To sto cete Vi (mnozina) reci da ovo sto Vi govorite nisu vase reci nego iza njih stoje …. nista ne znaci , osim mozda vase gordosti. Iznosite svoja misljenja .
    U nekom od predhodnih komentara ( Petkana) rekoste da razmislimo zasto komentarisemo kad smo ateisti . I to je kao bio dokaz vase ispravnosti.Mogli bi i obrnuti tezu : da mozda vi ne potiskujete svoju nesigurnost preslisavajuci nas umesto da nas hriscanski radosno prigrlite ?
    Ne ljutite se ako sam preterao, Petkana ..kao sto rekoh ovde samo razmenjujemo misljenja a priznajem i verujem da ste daleko ispred mene na ovom putu , manje zbog reci a vise zbog toga kako delate u zivotu ..

  • Posle toliko vremena, umesto da mi stvari budu jasnije, sada mi tek ništa nije jasno. Gradjanski opšti moral i hrišćanska moralnost? Gradjanski moral nije loš, dobro je – kako deca kažu „kul“, ali zato hrišćanski – pa to je tek nešto „najkul“. Šta je to u životu važnije od date i uzvraćene ljubavi prema bračnom drugu, deci, njihovoj deci? Ako ste još postigli i da stvorite potrebnu materijalnu osnovu i da vaše najveće ulaganje ne bude u „kamionima, brodovima i avionima“ već u tom zdravom pokolenju, zar vam treba još nešto? To je, kao, bilo lako, ali zato ako hoću da dostignem hrišćansku moralnost onda sam tek……Petkana, ja ne živim u zabludi, a koliko vidim i saučesnik i drugooptuženi Vojsije. Izgleda da svi oni koji su se „probudili i okrenuli“ i pogledali iza sebe i videli da nisu mnogo toga postigli od te „gradjanske opšte moralnosti“ predali su se zabludama i bajkama, koju nazvaste „hrišćanska moralnost“.

    Priznajem da sam verski nepismen, jer se ne pronalazim u tim citatima, mislima mudrih staraca, jer ne verujem da su se ti „starci“ ostvarili u tzv.“gradjanskoj moralnosti“. A već kad (ako) nisu, šta onda oni znaju o životu? Da li su oni iskusili lepote života? Ako su starci (znači da su doživeli neke poznije godine) i ako su ceo život proveli u molitvama, bez žene, duvana, alkohola, muzike, itd. onda se postavlja logično pitanje: zašto su živeli i zašto se mole za večni dosadni život? Da je Bog to tako hteo – takve bi nas i napravio, pa bi ceo dan klečali i molili se, a ON bi bio srećan. Daleko od toga. Grešni popovi to znaju i zato se tako i ponašaju.

  • I nemojte da pomislite da dižem ruke od vas 🙂
    Naravno da želim da vas prigrlim..
    Ali trenutno stanje stvari mi to ne dozvoljava.
    P.s Aleksandre, ono o starcima u pravoslavlju me je gotovo fizički zabolelo…žao mi je što tako mislite.

  • Gospodo,
    oprostite mi na drskosti, ali…
    Poznat Vam je opšti moral (10 Zapovesti) i hrišćanski moral (dve novozavetne i ,,Rajska piramida“). Šta su tu problem pokvarene vladike, pohlepni sveštenici i nepostojana pastva? Niko od drugih ljudi niste Vi, prema tome, isticati tuđe grehe i govoriti: ,,Bio bih, verovatno, al’ pošto drugi nisu- nemam obaveza“ je… Recimo, nefer. Jer imate i druge, koji pravilno žive, ali njih karakterišete kao neznalice, neiskusne, itd. Priznajte sebi da Vas hrišćanski moral ne zanima. Ne verujem da će Vas to ospokojiti, ali ćete biti načisto. Ne morate biti monah da biste bili dobri, i odreći se alkohola, muzike, zakonite žene- to je za one koji žele da budu savršeni. Ali: zašto se poredite baš sa najgorima, a ne sa najboljima? Da, popovi će svi odgovarati pred Bogom, ustvari, svako će odgovarati pred Bogom i ostalima što se zbog nas ,,huli na Ime Božije“. Svako u svoje ime. U vreme proroka Ilije je ostalo svega 10-20 hiljada pravovernih ljudi na čitavoj Zemlji, što ga nije sprečilo da ostane pravednik. U vreme Noja – jedan. Bio je usamljen, ali ne i sam.
    Gospodo, iskusni ste, učeni, dosta toga proživeli (i opstali), ne bih da Vam ,,solim pamet“, ali – čemu sve ovo…

  • Jel ti to meni druze Bodine ? 🙂
    Vecina navedenog nisu moji stavovi ili su ( namerno ? ) pogresno proumaceni pa necu replicirati u ovoj turi…

  • To se, Vojsije, odnosi na one čiji su to stavovi. Ima dosta takvih u Bašti. 😉
    Naravno, i ja sam protiv toga. Ali nemam nerealna očekivanja. Kakvi su da su (sveštenici)- i oni su deo našeg naroda, t.j. ni bolji ni gori od nas. Zemni ljudi. A Vera je Nebeska. Pare nisu ništa drugo do tegovi. Zato mogu samo da ih žalim, mesto da se ljutim na njih.

  • Čini se da o nekim temama nema svrhe više polemisati, da smo „postali dosadni i Bogu i ljudima“, medjutim, uvek se iznova nameću neke stvari koje iritiraju. Opet sam „prozvan“ zbog svog opredeljenja i stavova.

    Bodine, ne postoji opšti moral, pogotovo 10 zapovesti, koji je opšte prihvaćen i kao takav je imperativ svima. To što Vi nazivate opštim moralom je deo Vaše religijske osnove, Vašeg verovanja, koga se (ne)pridržavate. Moral je skup pravila ljudskog ponašanja koji se zasniva na dobrom, ispravnom i pravednom. Ali, u isto vreme, to je lično poimanje šta znači dobro, ispravno ili pravedno. Obzirom da smo različiti, što pokazuje i ova polemika, da se ne bi „opšti“ moral pretvorio u stihiju, država je ta koja odredjuje pravno političke norme, čije nepoštovanje sankcioniše. Sigurno da opšti moral nisu početne (1-4) zapovesti, pa prema tome nemojte uporno nametati takve stavove.

    Ako Vam to nešto znači – priznajem da me ne zanima hrišćanski moral, jer mu ne vidim svrhu, osim u religijskom značenju, što ne prihvatam. I ne razumem – zbog čega uporno insistirate na tome da ja želim da se poredim sa nekim, dobrim ili lošim. Sveštenici su samo jedan segment, doduše drastičan, koji me odbijaju od religije, ali ima još dosta argumenata, o čemu je bilo dosta priče. I ja bih da pitam: čemu ova uporna propaganda i odbranaška retorika? Ona me još više udaljava od onoga čemu želite da me približite.

  • Da parafraziram starog, dobrog Marka Tvena: „Kada bi Isus Hristos, kojim slucajem, ponovo dosao medju nas, bio bi sve samo ne hriscanin.“

  • Aleksandre,
    ne želim da Vas približim hrišćanstvu. Ako hoćete, približićete mu se sami, bez obzira na to šta ja kažem. Doduše, na to sam i mislio, kada sam rekao da nije bitno da li su sveštenici moralni, jer od njih nam ništa ne zavisi.

    Izvinite, ali nisam ja taj koji je započeo sa propagandom. Sve što sam rekao se može sažeti u dve stavke:
    1) nisu svi sveštenici loši, te se ne treba ugledati na negativno, nego na pozitivno i
    2) ni pozitivno ni negativno opredeljeni klir ne utiče nikako na postulate naše Vere, stoga ne vidim nikakav racionalan razlog da se o hrišćanstvu sudi na osnovu njihovih postupaka, kao i u 90% religija, uopšte.

    Opšti moral postoji. Poštovanje roditelja (i starijih), pošten rad, neotimanje, iskrenost, vernost, itd. se nalaze u osnovi svakog naroda i verovanja, izuzev nihilizma. Nihilizam je baziran na pretpostavci da „ne postoje apsolutne istine“, pa, pošto taj iskaz mora biti apsolutna istina po svojoj prirodi – sam sebe negira.

    Kada ocenjujemo nečija dela poredimo se sa tim ljudima. To je moguće izbeći jedino u stanju duboke ravnodušnosti ili smirenja. Mislim, razumem Vas u potpunosti. Zašto biste slušali tamo neke popove, kojima je jedini cilj da promuvaju neku kintu, pošto ne biste to uradili na njihovom mestu? T.j, po tom pitanju ste bolji od njih. To je razumno (da ne razvlačimo temu na i do koje mere razumno). Dalje kažete da Vas to odbija od hrišćanstva, a ja kažem da to ne bi trebalo da Vas odbija, jer su to njihovi lični, a ne hrišćanski postupci. I dodajem da su i oni samo obični ljudi. Oni su srebroljupci, drugi su alkoholičari, mangupi, svadljivci – nema nikakve razlike među nama.

    Eto, to je sve što sam želeo reći. Nemam šta da branim hrišćanstvo, jer ono se brani samo već dve hiljade godina. Ništa ne može novo tu da se doda. Jer ko dodaje – taj menja.

  • Mozete videti odgovore na vecinu pitanja o kojima mi raspredamo (iz ugla djakona Nenada Ilica ) u intervjuu u Balkan info produkciji od pre par dana .

Ostavite komentar