DAVANJE I PRIMANJE
Baka je ušla u moju kancelariju verujući da je teret. Tokom razgovora sa ćerkom i sa mnom je razmišljala o radosti koju je doživela kao majka. Kroz to razmišljanje smo svi uvideli kakav blagoslov u stvari ona predstavlja za svoju decu i šta staranje o roditeljima treba deci da znači.
Starešina grčke pravoslavne crkve Svetog Jovana Krstitelja u Portlandu Teodor Dorans prepričao je jedan zanimljiv razgovor.
Baka i njena ćerka su nedavno došle zabrinute kod mene – između ostalog baka je bila zabrinuta za svoje zdravlje. U razgovoru sa njima dvema mi je postalo jasno da ona nije želela da postane teret svojoj deci. Kada sam je upitao da li njena deca smatraju da im je ona opterećenje, smesta je odgovorila: „Naravno da ne!“
Bez sumnje, njena ćerka, koja je bila prisutna, nije je smatrala teretom. Nažalost, po pitanju starih osoba, deo našeg društva sve više ima stav da su roditelji teret svojoj deci. Poseta bake i njene ćerke je protekla u divnom razgovoru o blagoslovu odgovornosti.
Jedan od darova koji smo dobili od Boga je slobodna volja. Ova sloboda da sami donosimo odluke nam omogućava da steknemo najuzvišeniju vrlinu i silu: ljubav.
Sloboda podrazumeva i odgovornost. Mi smo odgovorni za svoje postupke, svoje pomisli i svoje odluke.
Naše društvo boluje od sve većeg izbegavanja lične odgovornosti, uglavnom zato što je ne vidimo kao dar koji smo dobili sviše. Upitao sam baku koja se bojala da ne postane teret svojoj deci, da li misli da je bilo teško odgajati tu istu decu kada su bila mala. Nasmejala se, gledajući u ćerku koja je sedela kraj nje, i taj osmeh je po hiljadu puta govorio „Ne“.
Znala je da joj je Bog podario da bude majka i pružio joj mogućnost da se time oplemeni i duboko promeni na bolje. Dobila je dar da kao majka bude saradnica Božja u rađanju novog života, i da podari sopstvenu krv i meso drugom biću.
Vaspitavanje dece joj je dalo mogućnost da upražnjava samožrtvenu ljubav i strpljenje. Mogla je da odgaja svoju decu i da im pomogne i usmeri njihovu budućnost. Svi njeni darovi i talenti i sve što je dobro i blagorodno u njoj su izašli na površinu kroz brigu o deci. Iako je bilo teško i zahtevno, svakako ona to nije smatrala teretom.
Blagoslovena odgovornost
Mnogi danas imaju nezdrav stav prema blagoslovenom daru odgovornosti koji se ispunjava odgojem dece. Previše ljudi ga smatra narušavanjem sopstvene slobode. Nažalost, to se dešava jer je previše ljudi prihvatilo laž da svoje istinsko ispunjenje mogu naći samo u sebi samima.
Istina je da smo na „najboljem mestu“ kada tražimo priliku da služimo drugima, naročito kada uspemo da u njima vidimo lice Božje.
Potom smo usredsredili pažnju na njena osećanja o ulaganju vremena i energije u odgoj dece i njihovu odgovornost prema roditeljima. Sasvim je prirodno u životnom ciklusu da se deca staraju o svojim starim roditeljima.
Kada postanemo roditelji, to ne znači da smo zreli odrasli ljudi. Lako je napraviti decu. Međutim, odgovorno podizanje dece nas dugo priprema za zrelo doba.
Na sličan način, kada se odgovorno staramo o svojim ostarelim roditeljima i pomažemo im da prenesu svoj krst preko neizbežnog praga smrti – to nikako ne možemo smatrati opterećenjem. Briga o njima je prirodna i divna.
Kako ljudi stare, prirodno je da im je sve više potrebna pomoć – na mnogo načina počinju da liče na decu. Životni ciklus se završava. Deca su odrasla i imaju blagoslovenu priliku da se staraju o svojim roditeljima. Ljubav se ljubavlju vraća; samopožrtvovanje se uzvraća samopožrtvovanjem.
Deca koja su odrasla u okruženju punom ljubavi i nege i sama pružaju isto svojim starim roditeljima.
Životni ciklus
Veliki deo žalca i tajne smrti je otklonjen kada porodica okružuje svoga voljenog člana koji je u poslednjem dobu svoga života. Priprema voljenog člana za smrt, u poznatom i bezbednom kućnom okruženju, u zagrljaju svoje dece punom ljubavi, dovodi sve prisutne licem u lice sa sopstvenom smrtnošću. To je fakultetsko obrazovanje u istinskoj školi života.
Toliko mnogo ljudi je danas izubljeno u srednjim godinama života uglavnom zato što nisu spremni da umru. Boje se smrti zato što se ne boje Boga. Posledica toga je da nisu spremni da se susretnu s Njim ili da se suoče sa večnošću.
Isti oni razlozi koji motivišu mlade ljude da više cene traganje za svetovnim stvarima od blažene odgovornosti potpunog posvećivanja podizanju dece, takođe motivišu srednjovečne ljude da traže slične stvari koje će ih ispuniti umesto da nađu mir i radost koristeći vreme, talente i sredstva koja su im na raspolaganju za negu svojih starih roditelja.
Baka je ušla u moju kancelariju verujući da je teret. Tokom razgovora sa ćerkom i sa mnom je razmišljala o radosti koju je doživela kao majka. Kroz to razmišljanje smo svi uvideli kakav blagoslov u stvari ona predstavlja za svoju decu.
Deca imaju priliku koja se pruža jednom u životu da se posvete ženi koja im je toliko dala. U davanju, oni će svakako naučiti ono što je ona naučila kao majka – da se u davanju mnogo više prima i da je pravi primalac onaj koji daje.