Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

RAZMIŠLJANJE O VEČNOSTI

U stvari, mi skoro da i ne postojimo. Segment od 70-80 godina na liniji večnosti – to je manje nego trenutak. Period našeg postojanja teži nuli, a nepostojanje – ka beskonačnosti. Ovaj „život“ je surovo Božje izrugivanje nad svojim stvorenjima, ali ako ne verujete u Boga, onda je to izrugivanje evoluciji, vanzemaljcima ili čemu god hoćete.

 

Kroz svu svoju istoriju čovečanstvo teži besmrtnosti. Vekovima su mnogi alhemičari tražili eliksir večne mladosti, a danas se naoružavaju novim tehnologijama.

ostati u vozu

Kriogeno zamrzavanje mozga više nije iznenađenje – danas se govori o digitalnoj besmrtnosti. Zamislite da je vaš mozak sa svešću i vašim celokupnim pamćenjem potpuno digitalizovan i prebačen na kompjuter. U stvari, živite u vašem računaru.

Na taj način možete upravljati robotom – androidom, koji će biti potpuna kopija vašeg bivšeg života, uz to ćete biti večito mladi i nikad bolesni, a moći ćete izmeniti i ponešto u svom spoljnem izgledu.

Štaviše, moguće je vaše postojanje u spoljašnjem svetu ne kao robota, već kao kompjuterske holografske projekcije. Prebecivaće vas pomoću interneta u bilo koji deo sveta (kao recimo na odmor) gde biste bili „materijalizovani“ u bilo kojoj željenoj formi. Gluposti?

Razgovor o tome teče već vrlo ozbiljno, pa je čak označena i godina realizacije projekta – 2045.

Ako izbacimo tehnički i naučni aspekt iz ovog predmeta, šta zauzvrat dobijamo? Dobijamo to, da prestaje strah od činjenice da se čovek ne može pomiriti sa idejom smrti. Za njega je neprirodna i sama pomisao na smrt, koju na svaki mogući način pokušava izbeći. Možda on i ne želi takav večni život – na kraju krajeva, ovaj je koncept suviše komplikovan, dalek i predstavlja nešto zastrašujuće. Ali on jednostavno ne želi umreti.

Nijedan čovek koji zdravo razmišlja ne može se pomiriti sa činjenicom o ovakvom kraju svog života, osim ako ne boluje od neke neizlečive bolesti i želi sebi prekratiti život?

Ako neko misli da želi, taj se sigurno pretvara i obmanjuje samog sebe. Nikakvih pokušaja racionalizovati ili intelektualno opravdati smrt ne mogu stvarno dati zadovoljavajući odgovor.

Ostaje samo da treba bežati od ovakve pomisli, bežati čitavog života, dok ona žrtvi pokušava ukazati na sebe kao na dželata.

Ovo razmišljanje o životu i smrti, dovodi ljude često do vere. Neke od njih dovodi do futurističkih projekata, poput gore navedenog, ali to je isto jedan vid duhovnog traganja.

Ovo traganje je neizbežno i tiče se skoro svakog čoveka. Sećam se, kada sam prvi put shvatio da ću jednog dana umreti (imao sam 9 godina), postao sam tako depresivan, da nekoliko dana nisam mogao spavati.

Ruski tajkun Mihail Hodorkovski, povodom ovog pitanja izgovorio je vrlo zanimljive reči: „Ako nema Boga, a čitav naš život je u stvari – jedna sekunda na putu od praha u prah, tada čemu sve to“?

Zaista, zašto sve ovo oko vas? Pogledajte kroz prozor, videćete puno ljudi na ulici: svi ti ljudi koje tamo vidite, uskoro će nestati.

Čemu toliki trud u životu? Čemu sav taj novac, svakave stvari, aktivnosti, dostignuća u bilo kojim oblastima? Koji je smisao težnji bilo čemu? Čemu medicina, koja u patetičnom pokušaju želi odložiti smrt ma i na trenutak, kao da će time nešto promeniti?

U stvari, mi skoro da i ne postojimo. Segment od 70-80 godina na liniji večnosti – to je manje nego trenutak. Period našeg postojanja teži nuli, a nepostojanje – ka beskonačnosti. Ovaj „život“ je surovo Božje izrugivanje nad svojim stvorenjima.

Ako ne verujete u Boga, onda je to izrugivanje evoluciji, vanzemaljcima ili čemu god hoćete. To bi bila rulet igra, u kojoj je verovatnoća dobitka ravna nuli.

Pojavili ste se u Univerzumu samo da bi se nad vama izrugao i odmah zatim, od vas napravio palačinku.

Želite li takav Univerzum? Recimo, da želite. Ali kako možete sada živeti u njemu, da sedite u vozu, koji punom parom juri u provaliju dok mirno obavljate svoje svakodnevne obaveze?

Razmišljajući o tome shvatićete koliko vam je komplikovano biti ateista. Zato je danas vrlo malo ateista po ubeđenju (većina ljudi koji sebe smatraju ateistima, zapravo su apateisti).

Ateizam – to je religija dobrovoljnog samoubistva i malo ljudi žele da se nađu u ovom klubu. Naravno, ako na zalihi nemate nekoliko decenija i nekoliko miliona dolara uloženih na digitalnoj besmrtnosti.

Autor: Slaviša Lekić

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: