Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

VINARIJA „PLANTAŽE“

Vesko Đurišić je dvanaest godina proveo u Beogradu, gde je na čelu firme koju su u Srbiji osnovale crnogorske Plantaže bio sedam godina, da bi se prošle godine vratio u Crnu Goru kako bi preuzeo kormilo cele kompanije na poziciji direktora prodaje i marketinga. On je od samog početka stavio do znanja da ima ideju da od Plantaža napravi modernu i dinamičnu kompaniju, spremnu da se uhvati u koštac sa izazovima tržišta.

 

Više ništa nije kao pre, a najveća crnogorska vinarija u godinama krize povećala je prodaju, te se prošle godine na tržištu predstavila novim linijama premijum vina.

vesko Đurišić

„Ljudi veruju našim vinima, a to poverenje zaslužili smo iskrenim i poštenim pristupom“- direktor prodaje i marketinga Vesko Đurišić

Često ističete da su posvećenici stvorili Plantaže…

Vreme u kojem su nastajale Plantaže je bilo teško. Ljudi koji su stvarali jos tih davnih godina najveći vinograd u jednom kompleksu u Evropi, vinograd sa 11 miliona čokota vinove loze, vinograd koji je većinom pod autohtonim sortama, bili su zaista veliki vizionari i pregaoci. Moram da istaknem da su u tom vremenu mnogi koji su radili u Plantažama na rukovodećim strukturama bili obrazovani ljudi, francuski đaci koji su se školovali na prestižnim fakultetima, kao i drugim ustanovama širom Evrope. Sigurno je a su samo školovani ljudi i veliki vizionari mogli da donesu takvu odluku i naprave veličanstveni projekat izgradnje Ćemovskog polja, na bezvodnoj zemlji i pustari na kojoj nije ništa uspevalo. Mnogi su još tada sumnjali i smatrali da je suludo na takvom lokalitetu podizati vinograde. Bile su to velike odluke velikih ljudi koje su utrle put mnogim budućim generacijama i dale im privilegiju da se bave vrhunskim vinom, a eto jedan od njih sam i ja, i ovom prilikom od sveg srca zahvaljujem tim generacijama na veličanstvenom poduhvatu. Nama koji nastavljamo taj put ostaje veliki teret, obaveza i poštovanje…

U vreme kada su u celoj Jugoslaviji vađeni zasadi autohtnih i sađeni novi sa internacionalnim sortama, u Plantažama je podignut vinograd vranca, najveći do tada i vranac je danas sinonim za Plantaže. Da li nastavljate da gradite priču na toj sorti?

Vranac je ponos, a može se reći i jedan od najvećih brendova Crne Gore. To je sorta koja je sigurno nešto što će biti i ponos čitavog regiona, i vino za koje će se tek čuti u svetu. Dokaz svega toga je i naš novi proizvod „Stari podrum“ u kom su do izražaja došle nove dimenzije ove velike sorte. Plantaže nikada nisu odustale od strategije koju su osnivači započeli, ubeđeni smo da je ključ našeg uspeha u autohtonim sortama i proizvodnji vina sa geografskom oznakom porekla. Dok su mnogi proizvodili stona litarska vina i bavili se prodajom rinfuza, Plantaže su proizvodile vrhunska vina sa geografskim poreklom u buteljakama sa najkvalitetnijim plutanim čepovima. To su bile velike stvari koje mnogi zaboravljaju. Pomerali smo standarde na ovim prostorima i dobro je što je ta lestvica koju treba preskočiti na visokom nivou, kako zbog poštovanja prema vinu tako i zbog potrošača čije ukuse nije baš lako zadovoljiti. Smatramo i dalje da budućnost i uspeh leži u njima i svim silama ćemo još više raditi na autohtonim sortama, kako na vrancu i krstaču, tako i na kratošiji, žišku, muškaćeli i ostalim koje Plantaže čuvaju od zaborava i veruju u njihovu slavu. Smatramo da su one veliko bogastvo male Crne Gore – velike vinske zemlje.

Šta je trenutna pozicija Plantaža na domaćem i stranim tržištima?

vino plantaže

Plantaže su regionalni lider, posebno kada je u pitanju prodaja vrhunskih vina sa geografskom oznakom porekla. Prisutni smo u svim zemljama bivše Jugoslavije gde plasiramo preko 12 miliona flaša godišnje. Što se tiče tržišta u Crnoj Gori, mi smo i dalje dominantni po pitanju kako klasičnih linija, tako i drugih vina iz premijum segmenta, ali to je naše lokalno tržište na kom ljudi vole i prepoznaju brend, a tu su i turisti koji prepoznaju kvalitet. Drugo tržište po veličini i značaju je Srbija gde dugi niz godina zaista imamo dobre pozicije i prodaju. Naša vina se mogu naći na skoro svim kontinentima: u Evropi, Americi, Aziji i Australiji. Ozbiljan izvoz odradili smo poslednjih godina ka Kini i Rusiji, koje su za nas veoma važna i perspektivna tržišta. Ono što je dobro je da su se i okolna tržišta otvorila prema kvalitetu, desila se obnova vinske kulture. To što se dešava edukovalo je potrošače pa svi mi sad idemo ka kvalitetu, a Plantaže tu odavno imaju svoje mesto.

Da li ste zadovoljni udelom Plantažinih vina na tržištu u Srbiji?

Kao neko ko dobro poznaje tržište Srbije i ko je njemu aktivno radio preko deset godina, mogu da kažem da su Plantaže tamo zaista ostvarile veliki rezultat. Prošli smo kroz veoma teške godine gde su ekonomska kriza i pojava ogromne konkurencije, kako domaćih tako i inostranih vina, stvorila izazove za ljude koji su radili u firmi 13. jul Beograd. U nekoliko godina pojavile su se desetine privatnih vinarija u Srbiji, danas se organizju festivali, saloni i degustacije vina, otvara se na desetine vinoteka, nastaju udruženja somelijera, pojavljuju se vinski magazini, televizijske emisije i mnogo toga kada je vino u pitanju. U svoj toj priči Plantaže su kao lider na tržištu bile na glavnom udaru konkurencije! Sve to prate i kompleksna politička pitanja, kao i relativno mali broj ljudi u firmi koji treba da odradi posao u mnogo složenijim uslovima. Zaista te godine neću nikada zaboraviti i posebno sam ponosan na celokupnu ekipu koju sam vodio i koja je iznela ogroman teret i posao. Danas Plantaže stabilno stoje na tržištu Srbije gde plasiraju oko 5 miliona boca godišnje, a ove godine očekujemo porast prodaje od preko petnaest odsto, što je u ovakvim vremenima više nego dobar rezultat. Istakao bih da se mnogi ljubitelji vina uveliko vraćaju Plantažama kao sinonimu dobrog kvaliteta i dobre cene. Nama rast vinske kulture u svakom slučaju ide u prilog, kao i uspostavljanje dobrih zakona, jer smo sigurni da smo konkurentni i kvalitetom i cenama, jer znamo šta proizvodimo, znamo šta smo i šta predstavljamo. Ljudi veruju Plantažinim vinima, a iskreno smatram da smo to zaslužili našim iskrenim i poštenim pristupom, kako prema vinu tako i prema potrošačima, a sa čim se mnogi i ne bi mogli pohvaliti.

Koliko je teško menjati reputaciju Plantaža kao dominantnog proizvođača vina u velikim tiražima, i koliko to može uticati na pozicioniranje vašeg premijum segmenta?

vranac plantaže

Vranac – sinonim za „Plantaže“

Priča o ograničenim serijama kao i malim podrumima sa jedne, te o industrijskim vinima i velikim serijama a druge strane, kod mene izaziva neki zaista neki čudan osećaj. Ne znam da li da se nasmejem ili da zaplačem. Mi smo ranije imali situacije da ponudimo naša premijum vina vinotekama i nekim restoranima, vina sa geografskom oznakom porijekla, odnsono vina od grožđa ograničenog prinosa koja su pravljena najsavremenijom tehnologijom i čijem su stvaranju učestvovala velika imena i konsultanti iz sveta, a da dobijemo odgovore ne žele da nas uvrste u ponudu, jer tobož pravilmo,„industrijska vina“ i da im je politika bila da drže samo vina malih proizvođača. U međuvremenu, mnogi „mali proizvođači“ danas proizvode stotine i stotine hiljada litara godišnje, i odjednom su se ta vina našla i u prodaji na benzinskim pumpama, trafikama i hipermarketima. Tako da je ta priča o tome ko koliko proizvodi zaista potrošena. Dobri zakoni o vinu su suština priče, ako i edukacija i razvoj vinske kulture koja je nažalost i dalje na niskom nivou. Plantaže imaju svoj vinograd, najsavremeniju tehnologiju, imaju svoje podrume i ljude koji znaju šta rade. Plantaže su i do sada izbacivale dobar kvalitet i dobre etikete, a sada ćemo pokazati i šta je kvalitet malih serija i to u pravom smislu te reči, a kroz serije Stari podrum i Pro Anima. Mi sa svojim premijum vinima znamo šta nudimo i znamo zašto nešto ima određenu cenu. Koristimo francusku i američku barik burad najboljih proizvođača, kao i vrhunsku tehnologiju, što košta, ali daje i rezultate. Isto tako, u naša premijum vina ide grožđe iz posebnih berbi, sa probranih parcela. Vina iz serije Satri podrum su iz berbe 2011. koja je je bila istorijska, možda najbolja od postanka Plantaža, zato tu berbu i zovemo zlatnom. Te godine, sa ovolikog našeg imanja, mi smo izvukli 20 000 litara najboljeg vina od kojih je i nastala nova serija Stari podrum. Zato ta vina koštaju više i zato su takvog kvaliteta, a ne zato što je neko pomislio da u određenom cijenovnom segmentu fali vina, pa hajde da ga ponudimo. Mi smo sada po prvi put ušli u tu priču, da istaknemo i izdvojimo naše najbolje vino, ali se trudimo da to ostane povezano i sa našom tradicijom. Iz tog Starog podruma, gde se ta vina prave, nastale su Plantaže. Na taj način odužujemo se počecima kompanije i iskazujemo poštovanje tradiciji, onome što jesmo. Iz tog podruma će i ubuduće izlaziti samo naše najbolje, zlatne etikete.

„Prednost Plantaža je“, priča Đurišić, „to što mi imamo živu tradiciju i lojalne ljude koji danas ovde rade, a mnogima od njih su i njihovi očevi i majke stvarali kompaniju od samih početaka. Oni sigurno prema Plantažama imaju neki drugačiji odnos, kaže on, i dodaje: Ja sam duboko ubeđen da vino ne može da se radi bez velike emocije. Vino je poseban proizvod kojem mora posebno da se pristupi da bi se prodavalo. U vino moraš da veruješ, a ja sa Plantažnim vinima živim od kad sam se rodio. Moj otac je bio prvi direktor Plantaža koje su tada bile samo deo velikog Agrokombinata 13. jul, umro je dosta rano i ja se njegovog lika jedva sećam, ali kada god ga se setim, setim se i mirisa i momenata iz Starog podruma i vinograda. Kada sa tim počneš da živiš od malih nogu i kada se u najranijem dobu vežeš za takvu priču, a ona traje punih 45 godina, onda je ta veza neraskidiva i taj odnos nije uporediv sa bilo čim drugim. Takve stvari imate po svetu uvijek povezane sa manjim porodičnim vinarijama, one insistiraju na tome, na vezi podneblja, porodične istorije i vina. Plantaže su velika vinarija, ali većina zaposlenih ima taj emotivni odnos sa kompanijom u kojoj radi, a koja je još uvek u državnom vlasništvu. Plantaže imaju veliki emocionalni kapital koji je neprocenjive vrednosti. Mnoge ogromne firme su propale predhodnih decenija u tranziciji, pa su mnogi očekivali da se to desi i Plantažama, ali upravo su odabir ljudi, njihova vizija i ljubav prema vinu sačuvali i održali kompaniju. Sve od ljudi zavisi, ljudi mogu da iznesu sve, bez obzira na to da li je firma privatna ili društvena. Oni koji su Plantaže održali bili su vizionari, posvećenici i fanatici svog posla“.

Plantaže su do sada bile orijentisane najviše na vina u srednjim cenovnim segmentima, koja se prodaju kroz trgovačke lance i određene kategorije ugostiteljskih objekata, a premijum vina zahtevaju drugačiji pristup tržištu. Da li radite nešto vezano za nove načine plasmana vina?

Različiti segmenti portfolija definitivno zahtevaju različite kanale distribucije. Plasman vina iz godine u godinu postaje nauka, ali se kod nas do skoro o tome nije razmišljalo jer su dasadašnji pristupi tržištu funkcionisali. Međutim, sada različite kategorije vina zahtevaju svoje kanale distribucije, promocije i potpuno različit pristup. Naš premijum segment zahteva poseban tim ljudi koji će se njime baviti. U svetu vina konkurencija postaje toliko žestoka da svi mi moramo da budemo kreativni da bismo uopšte mogli da plasiramo robu na pravi način. U tome je danas čar raditi sa vinom. Kada ste sami na tržištu, što je, da se ne lažemo, jedno vreme i bila situacija u kojoj su bile Plantaže,bez ozbiljne konkurencije, onda vam je udobno i ne morate da se menjate. Sada je sitacija drugačija, imamo na stotine etiketa iz regiona i iz najvećih vinskih zemalja. To je izazov koji vas tera da postanete bolji. Osim drugačijeg pristupa distribuciji, mi aktivno radimo i na podizanju svesti o važnosti vinske kulture, radimo na edukaciji naših zaposlenih, ali i ugostitelja i prodavaca. U cilju edukacije i promocije vinske kulture pokrenuli smo i svoj časopis o vinu. Za sada su izašla dva broja, ali počećemo češće da ga izdajemo. Radimo i na ozbiljnom sajtu, televizijskim emisijama, a u poslednjih godinu dana napravljeno je više promocija nego za predhodnih pet, što je dalo odlične rezultate.

Razvoj premijum segmenta je samo jedan od noviteta i deo vizije razvoja Plantaža. Bitan deo u svemu tome je i vinski turizam, sa kojim ste ozbiljno počeli prošle godine i već došli do značajnih rezultata. Šta su planovi za dalje?

podrum plantaže

Podrum Šipčanik vinarije „Plantaže“

Vinski turizam mnogo znači za Plantaže ali i za Crnu Goru kao turističku destinaciju. Poznato je da mnoge vinarije u svijetu realizuju čak dvadeset odsto prodaje u okviru svojih podruma. Osim toga, tu su promocije same destinacije, vina, kao i naše kulture i tradicije. Mnogo stvari pod jednim imenom. Koliko to može da se razvije možemo da vidimo svuda u svetu, pa i u zemljama regiona gde su na vinskom turizmu odavno promovisali svoje regije i vina i ozbiljno prihodovali. Mi u Crnoj Gori imamo turizam, ali i vino koje je drugi izvozni proizvod, tako da je razvoj vinskog turizma sasvim logična stvar. Mi smo tek prošle godine pokrenuli sektor vinskog turizma i već sada beležimo dobre rezultate. Smatram da će za četiri-pet godina dobrog rada Crna Gora biti itekako prepoznatljiva vinska turistička destinacija u svetu zaista nudimo posebne stvari: najveći vinograd u jednom kompleksu u Evropi i jedinstvene podrume među kojima prednjači Šipčanik. Uz to idu degustacije vina i veliki broj jedinstvenih jela sa prostora Crne Gore. Svim vinskim ljubiteljima toplo preporučujem da posete Plantaže.

Zanimljiva je činjenica da Plantaže aktivno pomažu i drugim vinarima iz Crne Gore da podignu vinograde i sami započnu proizvodnju. To baš i nije uobičajena situacija…

Sasvim je logično da mi kao lideri razvijamo vinsku priču i kulturu, jer nemamo odgovornost samo prema sebi, več prema cijeloj Crnoj Gori. Mi pomažemo drugima znanjem, ali i kalemovima i tehnologijom, jer mi zaista imamo želju da se pojavi što više manjih privatnih vinarija, ali ne želimo da ovde dođu tone grožđa i vina sa drugih nekih destinacija, a da se zovu crnogorskim. Za to je potreban i dobar zakon, koji je sada u izradi. Imamo zdravu šansu da napravimo pravu vinsku priču u ovoj zemlji, a to je budućnost na kojoj svi zajednički radimo, od najmanjih do najvećih. Moramo svi biti svesni da je Crna Gora zemlja vina!

Od kada ste se vratili u Crnu Goru i preuzeli upravljanje Plantažama, postavili ste novu strategiju razvoja koja podrazumeva i određene promene u kompaniji, pa i one kadrovske. Kako su takve promene prihvaćene?

Poznato je da se na našim prostorima promjena doživljava kao najgora stvar koja se može desiti. Sama riječ promjena stvara veliki otpor i to je veliki problem. Kao i svaka kompanija u svjetu, i Plantaže imaju svoje faze. Ako iz jedne u drugu fazu ne prelaziš brzo i efikasno i ne odgovoriš i tržištu i opštim dešavanjima, definitivno ćeš imati problem. U Plantažama su se desili neki rezovi jer im je bilo vreme. Bilo je otpora tim promenama, ali u ono što radiš moraš i da vjeruješ i moraš da budeš spreman da podneseš i veliki teret da bi ostvario ciljeve. Kada menjaš stvari definitivno stičeš i mnogo neprijatelja. Žao mi je što u toj borbi ima toliko niskih udaraca i neistina koje su plasirane povremeno čak i kroz medije, ali to je nešto što ne možeš da kontrolišeš. Ne pada lako nekome ko toliko godina radi časno i pošteno i stvara ovu firmu da pročita u novinama razne napade, ali to je nešto što ja moram da izdržim da bi Plantaže išle napred.

Ranije smo mogli da steknemo utisak da su bela vina u Plantažama ne naki način bila u drugom planu, dok su crvena bila prepoznatljiva. Da li se to menja?

pro anima plantaže

Vino iz linije Pro Anima

Vrlo smo svesni šta za nas znači vranac i mi smo od prvog dana orijentisani na crvena vina, jer im naše podneblje daje posebnu moć i kvalitet. Od svega što proizvedemo, crvena vina čine oko osamdeset procenata, jer mi smo tu najbolji. Međutim, tržište je čudna stvar. Poslednjih godina porastao je trend ispijanja belih vina, a Crna Gora kao turistička zemlja uz more, ribu i leto mora da ponudi nešto sveže, belo i roze. Iskreno, do sada nismo iskoristili taj potencijal do kraja, ali to se menja takođe. Naša strategija je da dokažemo da možemo da budemo i ozbiljan proizvođač belih vina. Tu su nove etikete, prije svega Luča, ali i vina iz linije Pro Anima, na koje je tržište sjajno odreagovalo. Sledeći korak biće rad na nekim našim autohtonim sortama koje su, nažalost, u predhodnim decenijama zaboravljene. Naprosto, ako hoćeš da budeš prava vinska destinacija moraš da se razlikuješ od drugih. Plantaže imaju krstač koji nema niko drugi u Crnoj Gori, što znači da smo mi jedini proizvođač tog vina na svetu. Mislim da smo bili nekorektni prema njemu, ali to ćemo u budućem periodu ispraviti. Ubeđen sam da bi bilo koja druga vinska zemlja u krstač uložila velike napore i posebno ga negovala. Moramo biti svesni, samokritični i jedino tako možemo napred. Kod nas je najteže biti realan, objektivan i iskren, jer kod nas je svet vina dosta sujetan i zavidan. Moram istaći da mnogi vinski poznavaoci imaju itekako pozitivno mišljenje o kvalitetu krstača. Posebno bih istakao Žerara Depardijea koji se oduševio ovom vinom prilikom posete Crnoj Gori, a tu su i poznavaoci vina koji imaju posebno mišljenje o krstaču, poput Slavomira Ćirovića o kom imam veoma visoko mišljenje, zatim gospodin Raspopović, vlasnik elitnog restorana As u Ljubljani, kao i veliki broj somelijea i poznavaoca. E sad imamo i žižak, još jednu sortu koju niko na svetu ne proizvodi, a mi počinjemo da je obnavljamo.

Dakle, poslovna strategija Plantaža ostaće orijentisana ka razvoju vina od autohtonih sorti?

Tako je, okosnica naše priče su kvalitet sa jedne, i autentičnost sa druge strane. Mi na promociji sopstvenih potencijala možda nismo do sada dovoljno radili, ali to polako menjamo. Napravili smo ogromne korake, ali ako ne odgovorimo na nove zahteve tržišta, sve to će biti uzaludno. Od sledeće godine počinjemo da učestvujemo na velikim internacionalnim sajmovima u svetu, jer sada definitivno imamo šta da pokažemo i ponudimo. Osim toga, i sami radimo na pripremi velikih događaja koji će imati za cilj promociju naših sorti i regiona. Kako volimo da kažemo: Plantaže su vina kojima se vjeruje!

Izvor: Magazin „Vino&Fino“ broj 18

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: