TRIBINA NA SAJMU KNJIGA
Donet je zaključak da se obavi istraživanje javnog mnjenja o odnosu potrošača prema ćiriličnom pismu. Biće to prvo istraživanje ovog sadržaja od 1945. godine o primeni ćirilice od strane potrošača. „Ćirilično pismo je širinom svojih odlika sredstvo veoma pogodno za komuniciranje, za razmenu raznorodne duhovne produkcije, ako je u dobrim rukama i ako se njime dobro postupa“, istakao je prof. dr Milivoje Pavlović.
Na ovogodišnjem 61. Međunarodnom Beogradskom sajmu knjiga, u sali za promocije „Ivo Andrić“ u okviru zvaničnih aktivnosti Sajma, održana je i tribina društvene akcije „Ćirilično pismo u tržišnim komunikacijama“.
Učesnici tribine bili su članovi Izvršnog odbora akcije prof. dr Milivoje Pavlović, Jozef Ivan Lončar predsednik IO i inicijator akcije, prof. dr Miladin Ševarlić (poslanik u Narodnoj skupštini), Branka Otašević Trbojević dugogodišnji novinar „Politike“ i Miloš Tanasković dugogodišnji novinar RTS-a. Tribinu je pratio veliki broj zainteresovanih ljudi.
„Ćirilica je dragocena kulturna tekovina, ne samo vrednost srpske kulture već univerzalna vrednost. Ćirilica je stub našeg nacionalnog i kulturnog identiteta. Ona je pismo na kojem su napisana najvažnija dela srpske kulture od žitija Svetog Save, Nemanjića i te generacije preko Vuka i Dositeja do Iva Andrića, kasnije i posle njega do savremenih srpskih pisaca. Do danas to pismo vezuje se za veliki slovenski svet i kulturu sa njihovog rodoslovnog stabla, pretežno ćiriličnog. Ćirilica je pismo koje je svojim ukupnim pa i likovnim osobenostima najpogodnije, čak savršeno za izražavanje najrazličitijih pa i najsloženijih misli, ostvarenja ideja nastalih na srpskom jeziku. Ne postoji pismo savršenije na svetu da se grafički izrazi ono što nastaje na srpskom jeziku. Ćirilično pismo je širinom svojih odlika sredstvo veoma pogodno za komuniciranje, za razmenu raznorodne duhovne produkcije, ako je u dobrim rukama i ako se njime dobro postupa. Razlozi za upotrebu ćirilice na ovom našem podneblju su brojni, kulturno-istorijski, pravni, politički, socio-lingvistički, pedagoški, psihološki, estetski, medicinski ili zdravstveni“, rekao je na ovom skupu dr Milivoje Pavlović.
Profesor Pavlović je ovom prilikom ukazao i na jednu značajnu i interesantnu činjenicu u vezi sa ćiriličnim pismom.
„Postoji jedna disertacija odbranjena na nemačkom jeziku jednog očnog lekara koji je upoređujući svojstva različitih pisama utvrdio da oko najbolje podnosi ćirilično pismo. Mi ćemo probati da to prevedemo, ali znamo da disertacija postoji“, napomenuo je dr Pavlović koji je na kraju izlaganja istakao još jedan razlog značaja ćirilice, a to je njena upotreba u poslovnim i tržišnim komunikacijama.
Na tribini je donet zaključak da se održi još jedna javna tribina pre nego što se sazove zvanično savetovanje o rezultatima obavljenih intervjua „Stotinu Srba i Srpkinja koji imaju, umeju i žele da kažu“ (misli se na projekat), i čiji će zaključci biti osnova za konstruisanje upitnika na osnovu kojeg će se obaviti istraživanje javnog mnjenja o odnosu potrošača prema ćiriličnom pismu. Biće to prvo istraživanje ovog sadržaja od 1945. godine o primeni ćirilice od strane potrošača.
Autor: Slavica Đukić