DETALJ IZ ŽIVOTA RUSKOG VLADARA
Priča o susretu ruskog cara Petra Velikog i jednog promućurnog starca sa sela. Na sve careve doskočice mudri seljak je znao kako da mu odgovori, osim jedne…
Legenda o Petru Velikom i jednom starom seljaku, koji su se sreli u šumi, zapravo je poučna priča o mudrosti, čestitosti i skromnosti. Na njenom kraju zaista ostaje pitanje: Ko je od njih dvojice (veći) car?
Naiđe ruski car Petar Veliki na seljaka u šumi. Seljak seče drva. Car mu veli:
“Bog ti pomogao, seljače!”
A seljak kaže:
“Baš mi je i potrebna Božija pomoć”.
Car upita:
“Je li ti velika porodica?”
“Imam kod kuće dva sina i dve kćeri.”
“Pa nije ti velika porodica. Na šta trošiš novac?”
“Novac delim na tri dela: jednim otplaćujem dug, drugi dajem u zajam, treći bacam u vodu.”
Car se zamisli i ne uspe da odgonetne kako to starac i dug otplaćuje i na zajam daje i u vodu baca. A starac veli:
“Dug otplaćujem – hranim oca i majku, na zajam dajem – hranim sinove, u vodu bacam – kćeri podižem”.
Car veli:
“Promućuran si ti, starče. Sad me izvedi iz šume u polje, ne mogu da nađem put”.
Seljak reče:
“Naći ćeš i sam put; idi pravo, zatim skreni udesno, a zatim ulevo, zatim ponovo udesno”.
Car će mu:
“Ja to tvoje umovanje ne razumem, odvedi me”.
“Ja, milostivi gospodine, nemam kad ikoga da vodim. Naš kmetski dan je skup.”
“Pa, ako je skup, platiću ga”.
“E, ako ćeš platiti – povešću te.”
Sedoše njih dvojica u čeze, pa krenuše. Car stade putem pripitivati seljaka:
“Jesi li ti, seljače, kadgod daleko putovao?”
“Ponekud sam odlazio.”
“A jesi li video cara?”
“Cara nisam video, a želeo bih da ga vidim”.
“Pa lepo, čim izađemo u polje – videćeš cara.”
“A kako ću ga poznati?”
“Svi će biti gologlavi, samo će car imati kapu.”
I stigoše oni u polje. Kad ugledaše ljudi cara, svi poskidaše kape. Seljak razrogačio oči, ali ne vidi cara. I on upita:
“A gde je car?”
Veli njemu Petar Veliki:
“Vidiš, samo smo nas dvojica s kapama – neko je od nas dvojice car”.