Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PODVIG ZA REKORD

Kraj svrljiškog sela Kopajkošara nalazi se pećina Samar, koja je 70-ih godina prošlog veka postala svetski poznata po hrabrom podvigu speleologa Milutina Veljkovića. Posle više decenija skoro potpunog zaborava, pećina Samar je proteklih godina ponovo „oživela“ i iz dana u dan je posećuje sve veći broj ljudi.

 

Samar je sedamdesetih godina prošlog veka bila jedna od najpoznatijih pećina na svetu i to zahvaljujući speleologu Milutinu Veljkoviću, koji je u njoj postigao svetski rekord u dužini samovanja pod zemljom.

pećina samar

Fotografija koja je obišla svet: Milutin Veljković u pećini Samar

Veljković je u pećini bio zazidan ravno 464 dana, od 24. juna 1969. godine do 29. septembra 1970. godine. Tada je imao samo 34 godine, a u poduhvat na kakav se posle njega niko nije odlučio se upustio kako bi nadmašio rekord od 109 dana koji je držao Francuz Anri Fiout.

Meštani Kopajkošare se još prisećaju vremena kada je Veljković boravio u selu, pripremajući se za ulazak u pećinu, a posebno dana kada je izašao iz pećine.

Dragoslav Marković (74) otkrio je da meštani nisu znali šta Milutin namerava da uradi sve do pred sam njegov ulazak u Samar: „Kada je trebalo da uđe, sedam volovskih kola sa različitim stvarima smo mu odvezli i na leđima uneli u pećinu. Tu je bilo konzervi najviše, ali i šporet, lampa i druge neke stvari“.

Prema njegovim rečima, sa Veljkovićem su u pećinu ušli i njegov pas Big, mačka, nekoliko kokošaka i gusaka.

„Milutin je bio samo u jednom gumenom kombinezonu, a umesto kreveta je imao ‘gole’ daske“, rekao je Marković.

Neki od meštana, dodao je Marković, hteli su posle nekog vremena da uđu u pećinu i vide Milutina, ali je ulaz bio zatvoren balvanima, stenama i bodljikavom žicom: „Kad je izašao, imao je bradu do pojasa. Sa svima se lepo pozdravio. Svi ljudi su došli da ga vide, bilo je veliko slavlje“.

Dodaje da meštani i dan-danas žale što Milutinova poslednja želja, da počiva u Kopajkošari, nije ispunjena.

***

Alpinista, prirodnjak i karatista Bojan Pavlović (36) iz Svrljiga jedan je od ljudi iz tog kraja koji je najviše doprineo da pećina Samar ponovo „oživi“.

„Milutinov podvig nikoga ne ostavlja ravnodušnim, ali retko ko od mlađih ljudi zna da je u toj pećini oborio Ginisov rekord“, izjavio je Pavlović.

Pavlović već nekoliko godina sa svojim udruženjem „Kobra“ dovodi u Kopajkošaru volontere iz različitih zemalja i tako je priča o Milutinu ponovo krenula.

„Volonteri iz Južne Koreje, Rusije, Švajcarske, Azerbejdžana su u svojim zemljama uradili reportaže o Samaru i zadivljujućem podvigu Milutina Veljkovića“, istakao je Pavlović.

Podsetio je da Samar ima tri kilometra duge pećinske hodnike, ali posetioci pre svega žele da vide stanište u kome je Veljković boravio, a koje se nalazi na oko 900 metara od ulaza.

„Milutin je tu napisao svoj dnevnik Pod kamenim nebom i detaljno opisao sva naučna istraživanja kojima se u pećini bavio, ali i kako je morao sam sebi nožem da izvadi zub i kako su kokoške koje je čuvao u pećini snosila jaja neobične boje“, rekao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, značajan pomak u približavanju Samara turistima je napravljen kada je pre par godina do Kopajkošare napravljen put, a prilazne staze vode do same pećine. Pavlović dodaje da bi, uz dobru promociju i izgradnju pratećih sadržaja, Samar postao izuzetno posećena turistička destinacija.

„Samar ima i veliku dvoranu u kojoj su meštani decenijama proizvodili kačkavalj, i vodopad Ripaljku. U pećini je izvor sa toplom vodom i jedinstvena rečica koja ponire samo metar nakon izviranja“, podvlači Pavlović.

Na samo pet kilometara od pećine Samar, takođe na obroncima planine Kalafata, nalazi se Popšićka pećina, koja je jedno od najvećih staništa slepih miševa na Balkanu.

Izvor: Beta

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: