UZA SLIKU KRALJA ALEKSANDRA OBRENOVIĆA
U grmljavi od topova
Ko bajni je niko cvet,
Kad je borba Srbinova
Zadivila ceo svet,
Kad svitaše zora rana
Sa krvavih jatagana.
Njega, radost koji deli,
Čuvao je srpski Bog;
Nijao ga oro beli
Kao mladog orla svog,
I darovo, kao sina,
Sa grančicom nežna krina;
I svtim krinom on se diže
Na predaka sjajni tron;
S njim pod samo nebo stiže
S blagoslovom Srpstva on:
On, u borbi što se rodi.
Da nas mirom preporodi!
Vitezovi, konjanici!
Nek nas ovaj skupi čas.
Kad zagrme bojni klici,
Da povede vladar nas,
Silne, voljne i gotove,
Tamo, kuda slava zove.
I slaveći ove danke,
Setimo se i na dan,
Kad će naše alemanke
Ostvariti srpski san, –
I štitimo, kako valja,
Svoj zavičaj i svog kralja.