Zavičaj sna
Sanjam da me sanjaš
i u Tvom snu se budim
Srce mi odjednom unazad,
za Tobom zažudi.
Dok s ruba neba
žuti zvuk uzdrhtaliih truba
uz zveckanje kristala
nadire
do mojih usta,
velikoga portala,
i povorka vasionskog
ustreptalog nameštaja
hoće sa svoda u slivenost,
prirodnih bistrih voda,
žuborljiv svemir,
i u njemu svaka nemirna stvar, i ja,
hoće u istovetnost, ćutanje i mir.
Tiho se kreće sad uzdrhtali atom
niz put tajni taj,
jer se zna –
da svaki san ima svoj prirodni kraj
svoj zavičaj.