Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Gastro

Kako je Indeks sendvič postao gastro brend Novog Sada

GURMANSKI POPULARAN

Iako ga Novosađani svojataju kao svojevrsni ovdašnji gastronomski brend, ima i onih koji popularni Indeks sendvič klasifikuju kao „samo malo bolji sendvič“. Interesantna je storija o nastanku ovog novosadskog brenda.

 

Zbog svoje popularnosti, Indeks sendvič danas je u ponudi skoro svakog kioska brze hrane u Novom Sadu, cene su mu identične, a u međuvremenu dobio je više nadogradnji svog imena, u zavisnosti od toga gde se prodaje.

indeks sendvič

Indeks sendvič – kada je i kako nastao, kako je dobio ime?

Priča počinje u Studentskom gradu u julu 1984. godine.

Denis Ullsen iz Petrovaradina, apsolvent ekonomije, zakupljuje kiosk brze hrane za prodaju sendviča, hamburgera i hot dogova, u neposrednoj blizini Poljoprivrednog i Fakulteta tehničkih nauka, a sa strane današnje zgrade Urbanizma. Taj crveni plastični kiosk, pod nazivom „Akademac“, već posle nekoliko meseci dobija konkurenciju jer skoro identičan tom, susedni kiosk u kojem je u početku mogao da se prodaje samo pomfrit zakupljuju Zorica i Vlada Ugrinov. Oni mu daju ime „Maja“, po Zoricinoj sestričini, tada maloj devojčici, a danas lekarki opšte prakse.

Denis priča kako je nastao danas čuveni Indeks sendvič.

„Akademac“ je odmah u svoju ponudu uvrstio sendviče i taj prvi imao je od sastojaka šunkaricu, sir i pavlaku, a ubrzo po zahtevu mušterija i ajvar. Kada se otvorila „Maja“, oni su imali dozvolu samo za prodaju pomfrita, ali su posle nekoliko meseci dobili dozvolu da i oni prodaju drugu hranu, između ostalog i sendviče. I to rivalstvo kreće praktično od 1985. godine, svako počinje da usavršava svoj sendvič, da mu dodaje nešto novo. Današnji Indeks je čist produkt konkurencije i želje za što boljim proizvodom koji će privući više mušterija. Nije moguće odrediti ko ga je osmislio, jer se on stalno menjao, nadograđivao, radnici su stalno gledali šta se radi u suparničkom kiosku, praktično špijunirali, pratili reakcije klijentele, uvodili novine… Prava istina je da smo mi prvi počeli sa sendvičima, samo ime je poteklo u „Maji“, a zapravo su ga osmislili zaposleni iz oba kioska usavršavajući ga godinama dok nije dobio željeni sastav i ukus kakav ima i danas“, kaže danas 57-godišnji Denis i precizira da je ime dala sestra tadašnje vlasnice „Maje“.

Pošto su se tu hranili studenti, njena logika je bila da „kao što u pravom indeksu ima svakojakih ocena, tako i u tom sendviču ima svakakvih sastojaka“. U nekim ranijim tekstovima pojavljuje se i tvrdnja da je zapravo prvi Indeks potekao iz kioska Maja, ali to nije moguće precizno utvrditi.

Jedan od onih koji su bili prvi i stalni gosti „Maje“ osamdesetih, Siniša Perić iz Novog Sada, svedoči da se nekad u redu čekalo i više od pola sata, a da je on sa društvom čak dobio i tzv. abonentske bonove koji su omogućavali popust.

„Pre „Maje“ bila je popularna „Violeta“ u Temerinskoj, ali su s pojavom Indeks sendviča svi prešli da se hrane kod fakulteta posle noćnog provoda. Ali, imali su oni i druge hrane, poput palačinki sa pekmezom i orasima koje smo često tamo jeli. S tim što je testo ustvari bilo isečena oblanda“, priča Siniša.

Iako su oba kioska imala odličan promet, ogromna popularnost nije došla preko noći. Indeks sendvič, onakav kakav se i danas svuda u Novom Sadu prodaje, usavršavao se dve-tri godine.

Ogromnu popularnost stekao je zapravo tek na prelazu iz osamdesetih u devedesete, a recept koji su Novosađani masovno prihvatili podrazumeva da se pravi na licu mesta, šunkarica se sa sitno seckanim šampinjonima i rendanim trapistom peče na plotni, peku se i obe strane uvek svežih kifli, a potom se filuje premazima i začinjava po želji.

Vremenom je, tačnije 24. jula 1986. godine „Akademac“ preimenovan u „Hambi Vanessu“, po tada rođenoj ćerki Denisa Ullsena i Branke Kukić, a zvanično je sa ovim imenom na kiosku od 1989. godine.

Tako su „Vanesa“ i „Maja“, prodavajući uz ostale proizvode, veliki i mali indeks sendvič, prevashodno mlađoj populaciji, studentskoj i onoj koja je izlazila u noćni provod, godinama bili jedini koji su u svojoj ponudi imali ovu specifičnu vrstu sendviča. Samim tim dobar glas i dobar promet.

Brutalno ubistvo ispred Vanese

Idila, bar poslovna, naglo se prekida u proleće 1992. godine.

Tog 10. maja Novim Sadom je odjeknuo tragičan događaj koji se desio u nedelju kasno uveče. Naime, dok je čekao u velikom redu na sendvič ispred kioska „Vanesa“, studentu četvrte godine Mašinskog fakulteta Zoranu Tanasiću (24) koji je bio prvi sledeći da naruči, prišao je Albert Virag (20), zaposlen u obezbeđenju diskoteke Paradizo koju je tada držao Branislav Lainović.

Došao je sa sedamnaestogodišnjim S.S. i odmah stao pred šalter, a student mu je uzvratio da ne može tek tako preko reda u kojem se čeka 20 minuta.

„Svađa je ubrzo prerasla u fizički obračun, a u tuču se umešao i maloletni S.S. koji se sa Viragom ustremio na nesrećnog Tanasića. U jednom trenutku tuče Virag je potegao revolver i ispalio hitac u glavu Tanasiću. Nesrećni mladić je preminuo sedam časova kasnije. Virag i njegov saučesnik su pobegli sa mesta tragedije, ali su iste noći uhapšeni. Na prvom saslušanju Virag je tvrdio da nije imao nameru da Tanaskovića liši života, oroz na koltu za koji nije imao dozvolu potegao je nehatno, a hitac je ispaljen jer je izgubio kontrolu nad oružjem“, pisao je list „Dnevnik“ u svom izdanju od 14. maja 1992. godine.

„Ja sam bio tada u nabavci ulja. Kada sam došao, radnice su se tresle, a red je i dalje bio ogroman, 20-30 ljudi je stajalo i čekalo. Ispričale su mi kako se desilo ubistvo, samo sat ranije. Policija je brzo došla, a Hitna je odnela momka. Ipak, mnogi su i dalje ostali da stoje u redu i čekaju na svoj sendvič, došli su drugi i čuli priču, kao da se ništa nije dogodilo. Do danas je za mene sve to što se dešavalo te noći ostalo potpuno neshvatljivo“, priča vlasnik Vanese.

Albert je kasnije osuđen na 12 godina zatvora.

„Maja“ i „Vanesa“ su odlukom gradskih vlasti zatvoreni posle tri dana od ubistva, a ubrzo i trajno uklonjeni sa tog mesta. Iako nisu imali nikakve veze sa tragičnim događajem, vlasnica tadašnjeg novootvorenog „Chicken fast food-a“ u zgradi Urbisa imala je jake veze u Rektoratu, pa je događaj iskorišćen da se konkurencija trajno ukloni. Međutim, godine sankcija i velika kriza uticala je na to da i ona kasnije zatvori objekat.

Ponovo rade Maja i Vanesa, ponovo redovi

Vlasnici nekadašnjih kioska uporno su tražili mogućnost da ponovo počnu da rade. Svoj kiosk najpre je posle nekoliko meseci otvorila „Maja“, u blizini zgrade Dnevnika, a potom i „Vanesa“ na okretnici kod Štranda.

Sa te lokacije ubrzo se sele na Bulevar oslobođenja, isti bulevar gde se već nalazi i „Maja“, ali sada stotinak metara dalje, dijagonalno od Futoške pijace. Tako su redovi ispred „Maje“ i „Vanese“ ponovo postali sastavni deo novosadskih noćnih izlazaka.

„Maja“ se kasnije preselila kod Sajma, gde je i danas, a ime nikad nije menjala iako je promenila gazde. Naime, nakon smrti supruge Zorice Ugrinov, pre osam godina, gazda je prodao svoju radnju radnici koja je kod njega bila više od decenije. Ona je nastavila ovaj biznis ne želeći da menja bilo šta.

„Očuvali smo kvalitet, kifla je istog ukusa kao i pre 35 godina, jedino što smo mi uradili je malo nadograđivanje. Dali smo mušterijama više priloga koje mogu da iskoriste. Ostalo sve je isto, isti je recept, jer je „Majin“ indeks definitivno brend Novog Sada, a takve stvari ne treba menjati“, priča sadašnja vlasnica Ruža Marković.

S druge strane, „Vanesa“ se od 1996. godine zvanično zove „Index Vanessa“ i ima tri objekta, u prolazu kod Bazara koji i posle 30 godina vodi prvobitna gazdarica, ćerka Vanesa sa suprugom vodi lokal kod Paba u Braće Ribnikara, dok Denis upravlja kioskom dijagonalno od ćerkinog, na Bulevaru oslobođenja.

Interesantno je i da je danas poznati objekat „Indeks Mirjana“ u stvari iz „iste loze“. Naime, rođena sestra vlasnice „Vanese“ Branke Kukić, koja je takođe radila na pripremi sendviča u „Vanesi“, u nekom se trenutku odvojila i počela samostalni biznis.

Indeks – gastro brend Novog Sada

Prema rečima vlasnice „Maje“, Indeks sendvič se sam od sebe, bez ikakvih promocija i reklama, našao na gastronomskoj mapi Novog Sada. Kako dodaje, tome je doprinela celokupna usluga, ali i raznovrsnost ukusa koja se pruža mušterijama.

„Indeks je sada poznat jer ljudi znaju šta mogu da očekuju i zato se stalno vraćaju. Prosto, radi se o kvalitetu i mušterije znaju da će biti site i zadovoljne. To je toliko daleko otišlo da neki kada dođu iz inostranstva u Novi Sad odmah navrate na indeks“, poručuje Ruža Marković.

„Postojanost kvaliteta je razlog zašto je indeks i dan danas atraktivan. Trideset godina ne menja kvalitet na gore, već samo na bolje. A bolje od ovoga ne može ma koliko god se trudimo da stalno izmišljamo neke nove varijante“, zaključuje Denis, inače mlađi Džaferov brat, Novosađanima nadaleko poznatog i čuvenog sladoledžije sa Limana 1, a koji je poslastičarnicu kasnije otvorio i kod Robne kuće na Novom naselju.

U sveopštoj poplavi najrazličitije brze hrane, novosadski Indeks sendvič i dalje ne gubi na svojoj popularnosti. Konkurencija jeste sve veća, ali originalnost, istrajnost i kvalitet su ovaj proizvod definitivno uvrstili kao jedan od zaštitnih znakova gastro ponude Novog Sada.

Izvor: 021.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280