VID I ČVORAK
Vid i Čvorak je jedna od 31 priče iz zbirke „Vidovite priče“ Ljubivoja Ršumovića, namenjena deci, ali i njihovim roditeljima. Neobični i radoznali dečak Vid susreće svoje prijatelje životinje i u igri i razgovorima sa njima saznaje odgovore na brojna veoma važna pitanja o životu.
Vid sedi na vrh drveta, zagledan u daljinu.
Šaku desne ruke drži iznad očiju, ne da bi bolje video, nego ako bi je držao preko očiju – ne bi video ništa.
Gledanje u daljinu je zabavno i zdravo za karakter i dušu. Smiruje.
Oblaci prolaze užurbano. Kažu dobar dan, pa idu dalje. Vid se navikao na oblake, samo im mahne rukom i osmehne se ljubazno.
Iznenada dolete Čvorak.
Ne kaže ništa, stade na granu pored Vida i ćuti.
– Neki problem? – pita Vid.
– Hvala na brizi. Izgubio sam jato! – prozbori Čvorak tiho i obori glavu.
Iz oka mu kanu suza.
– Ne plači. Sačekaj, naići će drugo jato!
– Drugo jato je drugo jato, nije moje!
– U pravu si. Gledaj u daljinu, to pomaže! – posavetova ga Vid, i Čvorak se zagleda u daljinu.
Uskoro nesta tuge sa njegovog lica, pojavi se nada, i Vid primeti osmeh u Čvorkovim očima.
– Ja sam do sada gledao samo u blizinu! – reče vedrijim cvrkutom. – Možda sam zato izgubio jato.
– Sasvim moguće! – potvrdi Vid.
– Hvala ti što si me naučio da gledam u daljinu.
– Ne zahvaljuj svaki čas. To nije dobro, izaziva sumnju! – posavetova ga Vid.
– Dobro, neću!
– Ne volim da sumnjam! – dodade Vid.
Čvorak zaćuta.
Nije znao kako se sumnja, ni zašto se sumnja. Nije bio sasvim siguran ni šta je sumnja. Zato je ćutao, pa Vid pomisli kako je Čvorak baš pametna ptica.
Dugo su ćutali.
Prošlo je osam oblaka pored njih. Poslednji je rekao dobro veče, pa kad su Vid i Čvorak i njemu mahnuli, Vid progovori:
– Veče je neprijatelj gledanja u daljinu!
– Imaš li predlog? – upita Čvorak.
– Spavanje.
– Šta je spavanje?
– Ti si baš neobavešten! – prekori ga Vid.
– Ja sam mali, zato sam se i izgubio.
– U redu je! – reče Vid brzo, jer primeti novu suzu u Čvorkovom oku. – Spavanje je gledanje u dubinu!
– Naučićeš me? – živnu mališa.
– Lako je, samo zažmuriš i čekaš.
Čvorak sklopi oči i poče čekati.
Još osam oblaka je prošlo pored njih ali, što zbog žmurenja, što zbog mraka, oni ih nisu videli.
– Dubina je mnogo lepša od daljine! – bilo je poslednje što je Čvorak pomislio pre nego što je utonuo u san.
Ilustrovao Dušan Petričić