Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Milutin Đuričković: Sve više se neguje epska fantastika

RAZGOVOR S PISCEM

„Književnost za decu kod nas konačno dobija onaj legitimitet i ugled, koji zaslužuje i koji već odavno uživa širom sveta“, kaže Milutin Đuričković.

 

Doktor književnih nauka, pisac, antologičar i novinar, Milutin Đuričković je ovih dana postao akademik Srpske Kraljevske Akademije naučnika i umetnika u Beogradu.

milutin đuričković

Rođen je u Dečanima, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao na Katedri za jugoslovensku književnost Filološkog fakulteta u Prištini (1991), gde je i magistrirao (2005). Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu (2009). Radi kao profesor na Visokoj školi za vaspitače strukovnih studija u Aleksincu. Saradnik je mnogih listova i časopisa. Učestvovao je na 50 naučnih skupova u zemlji i svetu. Zastupljen je u 40 antologija poezije i priče za decu i odrasle. Pesme su mu komponovane i pojedinačno prevođene na 20 jezika. Bio je stalni književni kritičar dnevnih novina: Politika, Borba, Jedinstvo, Dnevnik, Pobjeda. Uređivao časopise Svetionik i Naše stvaranje. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja novinara Srbije.

Objavio je i priredio 54 raznovrsna izdanja: pesme za odrasle, priče za decu, romani za decu, antologije, pozorišna kritika, književna kritika, monografije, hrestomatije, priručnici, folkloristika, satira i dr. Dobitnik je nekoliko nagrada: „Sima Cucić“, „Rade Obrenović“, „Dositejevo pero“ najbolja knjiga godine za decu, Gonfaloniere dell’Unione Mondiale dei Poeti (Italija, 2016). Živi u Beogradu.

Kako ocenjujete književnu produkciju za decu na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga?

– Ovogodišnja književna produkcija za decu i mlade prilično je bogata i raznovrsna, kako iz pera domaćih tako i stranih pisaca. Raduje činjenica da se u literaturu za decu sve više ulaže, naročito kada se radi o ilustracijama, koje su izuzetno bitan segment ukupnog umetničkog doživljaja za mlade čitaoce. Sve je više izdavača i pisaca koji ovaj posao shvataju krajnje ozbiljno i sistematično, a ne kao usputan ili drugorazredni stvaralački čin. Tu se naročito izdvajaju izdavačke kuće: „Pčelica“, „Kreativni centar“, „Odiseja“ „Buklend“ i drugi. Sve je veći broj književnih nagrada, koje se dodeljuju u ovoj oblasti, od kojih je jedna i za najbolju dečiju knjigu na sajmu. Ima i tzv. malih izdavača, koji nas često iznenade dobrim knjigama za mlade. Sve u svemu, književnost za decu kod nas konačno dobija onaj legitimitet i ugled, koji zaslužuje i koji već odavno uživa širom sveta.

Poznati ste najviše kao dečji pisac i priređivač knjiga za decu. Zašto deca, danas, nemaju volju za čitanjem?

– To je, nažalost, posledica vremena u kome živimo, a posebno digitalne i kompjuterske civilizacije, koja je postala deo naše nezaobilazne svakodnevice. Umesto da čitaju i nalaze to što im treba u knjigama i enciklopedijama, danas mladi jednim klikom na internetu nalaze sve što ih zanima. Sve im je dostupno kao na dlanu i zato ne žele mnogo da se muče. Ova pojava je prisutna svuda u svetu i teško je sa tim izaći na kraj. Ipak, zajedničkim angažovanjem nastavnika i roditelja može se i mora poraditi po tom pitanju i razvijati želja i potreba za čitanjem od malih nogu.

Kako se knjige koje ste napisali i priredili kotiraju na tržištu?

– Do ovog trenutka objavio sam i priredio 54 žanrovski različite knjige za decu i mlade. Ova produktivnost je nastala kao plod dugog i sistematskog rada. Pojedine knjige su doživele ponovljena izdanja (antologija dramskih tekstova za decu, putopisi, roman za decu, školski priručnik o pozorištu) i književna kritika je pisala o svakoj mojoj knjizi po nekoliko puta. Zadovoljan sam recepcijom svoga dela, a posebno činjenicom da se na nekoliko naučnih skupova u zemlji i regionu govorilo o mojim delima. Roman za decu „Kako su rasli blizanci“ pojavio se na rusinskom, a uskoro će na poljskom, ruskom, engleskom, makedonskom, ukrajinskom, bugarskom, turskom i još nekim jezicima. Naravno, to ne znači da sam etablirani pisac i da sam na listi bestselera.

O čemu najrađe pišete? Tema jednog romana za decu su blizanci, a upravo i Vi imate brata blizanca?

– Objavio sam do sada tri romana iz humorističkog serijala o blizancima. Mnogi misle da se radi o tzv. stvarnosnoj prozi i autobiografskim elementima, ali nije tako. Članovi moje uže porodice, roditelji, brat blizanac i ja poslužili smo kao prototipovi, a sve ostaloje artistička nadogradnja i stvar mašte. To je uspelo da zbuni čak i neke kritičare. Radi se zapravo o korišćenju književnog postupka uvođenja sebe u roman (self-insertion), a u ovom slučaju to je urađeno kroz prizmu humornog, komičnog, nonsensnog i paradoksalnog. Smatram da je smeh danas svima preko potreban, a naročito deci i mladima, kako bi svet oko sebe sagledali kroz optimizam i vedrinu.

Šta ste primetili, koju literaturu deca danas vole?

– U poslednje vreme, kako u svetu tako i kod nas, sve više se razvija i neguje tzv. epska fantastika, kakvu pišu Uroš Petrović, Gordana Maletić i drugi. Taj žanr je naročito omiljen i popularan kod dece ali i odraslih, te dobija sve više pristalica, pa čak i filmsku ekranizaciju. Mislim da je sve to počelo od „Gospodara prstenova“ i „Harija Potera“, koji su ovaj žanr izneli na površinu i dali mu novi sjaj i značenje.

Priređivač ste i dečje poezije. Kakve su promene nastale u tom žanru?

– Promene su u literaturi su neminovne. To je prirodna stvar, rekao bih čak i dijalektička. Uostalom, na mlađima svet ostaje. poezija za decu se menja, preobražava i stalno napreduje. Sve je više novih i dobrih pesnika, koji umeju i imaju šta da kažu. Radovićevih i Ršumovićevih naslednika nije mnogo, ali to što imamo je kvalitetno i originalno. Tu, pre svega, mislim na Dejana Aleksića, Dragoslava Guzinu, Branka Stevanovića, Gorana Novakova i druge, čija je poetska misao bogata i vrlo prijemčiva deci savremenog senzibiliteta.

Da li ste skoro objavili nešto za odrasle čitaoce?

– Na sajmu se upravo pojavila antologija najkraće drame na svetu „Prepodnevne jednočinke“ u izdanju „Legende“ iz Čačka. Slične poduhvate svojevremeno je radio i Jovan Ćirilov, a ja sam nastavio njegovim putem, odnosno obuhvatio sam one priloge iz naše i svetske literature kojih nema u njegovim izborima. To je redak i zanimljiv žanr, koji se sve više neguje, a poseduje dramsku strukturu, sa elementima humora, satire, persiflaže, ironije i sl. Na samrti Ćirilov je gledao taj rukopis i trebao je da bude recenzent, ali ga je bolest sprečila. Ipak, prvi primerak radne verzije on je dobio sa posvetom. Recenzent izdanja je profesor emeritus Svetozar Rapajić, sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Izvor: Jedinstvo

Autor: Slavica Đukić

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280