VEZIVANJE, PA DARIVANJE
Tri uzastopne nedelje uoči Božića javljaju se Detinci, Materice i Oci kao porodični praznici karakteristični samo za Srbe i nepoznati ostatku pravoslavnog sveta. Ovi praznici su prava priprema za najradosniji hrišćanski praznik, pod pokrovom su posta, a praznike Materica i Oca proslavljaju i duhovne majke i očevi – monahinje i monasi.
Božić kao najradosniji praznik priprema svoj dolazak malim porodičnim praznicima Detincima, Matericama i Ocima. Koliko je život hrišćana u porodici vezan sa bogosluženjem, jer je i porodica Crkva u malom, najbolje se vidi u ovim pretprazničnim danima Božića.
Mnogi od proučavalaca naših običaja vezuju ova tri praznika isključivo za porodični život. Brojni istraživači, još od Čajkanovića pa do savremenih etnologa, dokazivali su i još o tome pišu da ovi praznici, pa i samo praznovanje Badnjeg dana i Božića potiču iz paganskih vremena. Sigurno da postoje neke sličnosti u samom načinu slavlja, ali su primanjem hrišćanstva ovi praznici dobili novu simboliku, ali i novo naznačenje.
Tri nedelje uoči Božića, Detinci, Materice i Oci, karakteristični su samo za srpsku pobožnost i vezani su za pravoslavlje na ovom našem podneblju. Deca, majke i očevi u svakoj od ovih nedelja pre Božića bivaju vezivani vrpcom ili kanapom i za odrešivanje (oslobađanje) moraju nešto da daruju. Tim odvezivanjem od uza ovosvetskih pristrašća, darivanjem nečega, dobijaju slobodu i ljubav u Gospodu.
Tri nedelje pre Božića su Detinci, kada deca daruju svoje roditelje onim malim što su mogli da sačuvaju i tako im pokazuju svoju ljubav. Dve nedelje pre Božića su Materice, kada majke takođe bivaju zavezane: rano ujutru, deca porane i vežu majke kanapom ili pantljikom. Darujući deci već nešto odranije pripremljeno, majke se tako odrešuju i daruju svoju decu.
Materice praznuju i sve udate žene, kao i starije žene i druge. Ovaj praznik slave i duhovne majke, igumanije manastira kao i monahinje. Tako biva i na poslednji od ovih praznika u nedelju pred Božić kada se vezuju i dreše očevi. Ovaj praznik ne slave samo telesni očevi, već i duhovni oci – episkopi, sveštenici i monasi.
U bogoslužbenim knjigama vidimo da, sem praznika Detinci, koji nema u Mineju potvrdu svoga postojanja, ostala dva praznika Materice i Oci su u potpunoj vezi sa bogoslužbenom praksom čitave Pravoslavne Crkve, koja u svome kalendaru ima praznovanje nedelje Svetih Praotaca, kada su Materice, i nedelje Svetih Otaca, kada su Oci.
Nije slučajnost da se ovi porodični praznici poklapaju sa crkvenim praznicima, jedino je neobično što je takvo praznovanje, nepoznato širom pravoslavnog sveta, a postoji samo kod Srba.
Ova dva praznika su pokretna, jer se slave samo u nedelju. Nedelja Svetih Praotaca pada između 11. i 17. decembra, a nedelja Svetih Otaca između 18. i 24. decembra.
Rođenje Sina Božjega iz prečiste utrobe Djeve Marije, predstavlja i početak (i izvršenje) osvećenja svake materinske utrobe. Tako da posle dolaska Spasitelja na zemlju, materinska utroba nije više radionica smrti (jer su svi ljudi do Hrista bili u sjenci smrti), već utroba svake majke postaje radionica istinskog života, pošto se u Hristu Isusu, koji je Pobedilac smrti, osvećuje sve i sva.
Zato ova nedelja i slavi Majku nad Majkama, Bogomajku koja je i ideal svim ženama, i ovaj je praznik u našem narodu i posvećen svim majkama koje molitvama Presvete Bogorodice, Njenim blagoslovom darivaju svoju decu.