Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PROCENA VREDNOSTI

U smislu vrline, smernost je suprotna oholosti. Ona nam uvek govori o našim slabostima, uz stalnu želju da se one isprave Božjom pomoću. Prva Božja zapovest govori o siromašnima duhom, a to su smerni ljudi. Primere smernosti imamo u svetiteljima.

 

Smernost je hrišćanska vrlina koja se sastoji u tome što čovek pravilno ceni svoju vrednost i prema tome ona je suprotna oholosti.

smernost

Smeran čovek ne samo što ne precenjuje svoja dobra svojstva i svoje sposobnosti nego čak zna svoje nemoći i svoje nedostatke i priznaje da i ono što imamo i što vredi kod nas, dolazi od Boga i od njegove milosti.

To je upravo vrlina u kojoj je naše oko uvek otvoreno na našu ograničenu prirodu, na naše slabosti i nedostatke, i u kojoj postoji vatrena želja da se nedostaci otklone i isprave Božjom pomoću i svim mogućim staranjem naših duševnih sila.

Prva Božja zapovest koja glasi: “Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko” (Mat. 5,3), govori o smernosti, jer siromašni su duhom oni koji veruju da ničega svoga nemaju i ništa dobro ne mogu učiniti bez pomoći i blagodati Božje.

Siromašni duhom mogu biti i bogataši i velikaši kad svoje bogastvo i vlast smatraju za ništavno i prolazno.

U Svetom pismu, u priči o mitaru i fariseju, piše: “Svaki koji se sam podiže poniziće se, a koji se sam ponižuje podignuće se” (Luka 18,14).

Najveći je stepen smernosti kad se radosno podnosi poniženje i preziranje, ili kad neko upravo želi da bude ponižen i prezren radi slave Božje.

Najbolje primere smernosti imamo i u Spasitelju, kod Svete Djeve Marije i kod svetitelja.

Isus Hristos kaže: “Naučite se od mene, jer sam ja krotak i smeran u srcu” (Mat. 11,29).

Dok je smernost vrlina protivna oholosti, skromnost je protivna sujeti.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: