KOVČEG S BOGATSTVOM
Blago Đurđa Brankovića, koje se nalazi u njegovoj grobnici, pod potragom je, iako je jedan od najbogatijih evropskih vladara umro pre tačno 560 godina. Žarište „despotske zlatne groznice“ je planina Rudnik, a još preciznije selo Majdan, u čijem su ataru pronađeni ostaci velikog broja starih grobalja, crkava i utvrđenja.
Prema jednom predanju i po hronici dubrovčanina Jakova Lukarevića iz 17. veka, despot Đurađ je preminuo u dvoru na Rudniku, a zatim je tajno sahranjen u crkvici kraj Krive reke, da mu pljačkaši ne skrnave grob.
Problem je što na Rudniku postoji selo Kriva reka, ali i istoimena rečica, kao i Krivi potok u Majdanu. Baš kraj njega je 1930. gornjomilanovački fotograf Blagoje Đorđević obavio prvo zvanično arheološko iskopavanje u potrazi za despotovim grobom.
Pod nadzorom arheologa Narodnog muzeja on je otkopao ostatke velike građevine smatrane crkvom. Groba u njoj nije bilo, ali je pronađen srebrni prsten s grbom Brankovića. Arheolozi su na istom mestu kopali u kratkim kampanjama pedesetih i osamdesetih, ali nisu našli grobnicu. Češće od naučnika, ovaj i druge lokalitete su prekopavali pljačkaši starina, uništavajući kulturne slojeve čime dragocena nalazišta čine neupotrebljivim za nauku.
Tragače za blagom nacionalna baština ne interesuje već samo zarada na crnom tržištu. Srećom, još ima naučnika koji izlaze na teren i vode trku s njima, pokušavajući da bar zabeleže kako su nalazišta izgledala pre razaranja. Zato je majdanski atar ovih dana obišla ekipa stručnjaka Muzeja Rudničko-takovskog kraja i Filozofskog fakulteta u Beogradu.
“Majdan je bio gusto naseljen u dugom periodu o čemu svedoči groblje u zaseoku Jankovići čiji spomenici pokazuju kontinuitet sahranjivanja od vremena despotovine do 19. veka”, kaže arheolog, docent dr Dejan Radičević.
“Tu se nalaze i ostaci srednjovekovne crkve i još jednog objekta. Ovaj lokalitet je, kao i većina ostalih, samo površno istraživan iako na njemu imamo pravi kuriozitet, spomenik na kome piše da ispod tu leži pokojnik „koji požive 130 godina“. Bilo bi interesantno da antropolozi ispitaju njegove ostatke”, dodao je Radičević.
Sličanih grobalja ima i u drugim majdanskim zaseocima, a posebno je intersantno ono u Krasojevcima, gde su takođe pronađeni ostaci crkava i u njima ktitorski grobovi. Na osnovu veoma lepo ukrašenog pečatnog prstena jedinstvene izrade zaključeno je da tu počiva vlastelin Nikola Kosijer. Po predanju, u istom zaseoku Krasojevići živeo u i epski junak Pavle Orlović. Njegova kula je sve do pedestih godina prošlog veka bila očuvana do drugog sprata, a zahvaljujući tragačima za blagom od nje su ostali samo jedva vidljivi temelji. Po jednom predanju despot Đurađ je sahranjen zajedno sa suprugom Prokletom Jerinom na majdanskom lokalitetu mestu Jelen-kamen ili Jelin-kamen. Njegov sarkofag je tražen na lokalitetu u majdanskim Jazinama, zbog imena potoka koji tu protiče.
“Ostaci velikih kamenih zgrada u blizini Krivog potoka, čije ime liči na legendarnu Krivu reku, asocirali su na predanje o grobnoj crkvi despota Đurđa i zato se ovde kopalo i prekopavalo i legalno i nelegalno”, kaže Ana Cicović, kustos Muzeja Rudničko-takovskog kraja. “Tako su uništeni svi tragovi koji bi mogli da nam ukažu iz kog su perioda ove građevine”.
Kad su utvrdili da despota nema kraj Krivog potoka, tragači za blagom su se pomerili naviše u zaseok Đurevac. Ispeli su se na 710 metara nadmorske visine veoma strmom stazom da bi prekopavali ostatke masivne kule u narodu poznate kao Gradina.
“Iskopali su jamu dublju od dva metra ispod trošnih zidova koji su mogli svakog trenutka da ih zatrpaju”, iščuđavao se dr Radičević posmatrajući ogroman iskop kraj zidina na rubu strme zarubljene planinske kupe. “Ako ‘zlatari’ ovako nastave, uskoro neće imati šta da se istražuje”.
Arheolozi smatraju da je utvrda u Đurevcu bila jedna u nizu visokih planinskih svetionika na kojima su se palile signalne vatre u slučaju opasnosti.
“Zasad je to pretpostavaka jer ne znamo kolika je tvrđava bila i da li je ovde postojalo neko naselje, mada na to ukazuje obližnje veliko groblje s masivnim spomenicima”, kaže dr Radičević. “Ono potiče najkasnije iz vremena despotovine, a verovatno je i starije”.
Sarkofag u jezeru
Despot je sahranjen u srebrnom sarkofagu, navodi mit u kome je narodna mašta ovekovečila status vladara Srbije koja je bila glavni izvoznik srebra u Evropi. Zanimljivo svedočenje ostavio je penzionisani miner Slavko Veselinović iz sela Beršići, koji tvrdi da je 1972. godine radio kao radnik PGP Knjaževac na istakanju jezera, koje je ugrožavalo rudarske jame.
“Kad smo opalili poslednju minu, iz jezera je pokuljala voda koja je sa sobom nosila mulj, kamenje, drveće, ali i sarkofag. Bio je napravljen najverovatnije od srebra jer nije bio zarđao. Rukovodstvo rudnika odmah ga je prevezlo u Beograd. Naveliko se pričalo da je to sarkofag despota Đurđa”, posvedočio je Veselinović.
Izvor: Novosti.rs