ЖИВИМ…

живим

Живим по законима света,
И сваки дан, као у рату.
– Зашто?! – питам се –
Одговора ниоткуда, нема.

Тражила сам га у крику
Беле птице у високом лету,
И на иконама бледих лица,
У злокобном муње пламену.

У очима ти тужно-тамним,
У осмеху тврдом и шкртом.
У речима, неизговореним:
– А да ли мира на земљи има?

Живу… – Борисова Ольга Михайловна

Живу я по законам света,
И каждый день, как на войне.
Вопрос: «Зачем я?!» – без ответа.
Никто не дал ответа мне.

Его ищу я в громких криках
Парящих в небе белых птиц,
И на иконах в бледных ликах,
В зловещем пламени зарниц.

В глазах  твоих печально – черных,
В улыбке грустной и скупой.
В словах, ещё неизреченных:
-А есть ли на земле покой?

Препев са руског језика и фотографија: Веселинка Стојковић