Kultura

Knjiga „Grace“ Gorana Arsića: Herojski otpor progonu

PATNJA JEDNOG SELA NA KOSMETU

Srpske žrtve se moralno izjednačavaju sa svojim dželatima ili progoniteljima, dok se krivica ovih poslednjih srazmerno ublažava, kaže o knjizi „Grace“ Verica Sekirarski, direktor KOS koja je objavila knjigu.

 

Diplomirani pedagog i student Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, Goran Arsić iz sela Grace na Kosovu i Metohiji, napisao je svoju prvu knjigu priča i pesama „Grace“ (Patnja jednog sela na Kosovu i Metohiji) koju je objavila izdavačka kuća Književna omladina Srbije.

grace

Knjiga je impresivna ne samo „običnom“ čitaocu već i onima koji su prošli kroz rat i progon sa Kosova i Metohije, jer sadrži i „detalje“ o monstruoznim zločinima koji do sada nisu objavljivani.

Patnja, strahovi i beznađe

Malo srpsko selo Grace koje se nalazi između Vučitrna i Prištine u Arsićevoj knjizi je predstavljeno jednostavnim, razumljivim jezikom, u vihoru rata i posle njega, ali će svako ko je bude čitao shvatiti da je ovo selo primer herojskog otpora progonu koji i danas traje. Grace je sinonim ostanka i opstanka u zavičaju u krajnje teškim i promenljivim uslovima. Promenljivim na gore, jer krađe, napadi, paljenja imovine… nisu prestajale… A nada da će se nešto popraviti na bolje je gotovo iluzorna. Meštani Graca, kao i sam autor nadaju se jedino u Boga, pa kako bude…

Kada je SRJ bombardovana 1999. godine, Goran Arsić je bio desetogodišnji dečak koji je danas zabeležio i objavio gotovo sve zločinačke i gnusne događaje koji su izvršeni u srpskom selu Grace u kome je pre progona živelo oko 350 porodica koje su proterane, ali se povratak desio već 2000. kada je Grace brojalo 50 povratničkih porodica, a 2003. je bilo 140 povratničkih porodica.

Knjigu čine 44 priče i pesme koje je autor sročio premišljajući o događajima i sudbini sela koje Srbi nisu napuštali ni onda kada su im palili kuće, krali imovinu, stoku, traktore, krave koje su ih hranile… ubijali novorođenčad… Pored činjeničnih podataka koje je delom prikupio od meštana sela, Arsić je u svojoj prvoj knjizi o voljenom selu uneo i poeziju. Takvu kakva je morala biti, svu od patnje, bola, strahova, beznađa… Dugo je u njemu trajala i mučila ga nagomilana istina puna faktografije, dok nije došao dan da je podeli sa čitaocima. Možda mu je sada bar malo lakše da podnosi zlu sudbinu i da se nada da nije sve izgubljeno… I da će u njegovom Gracu seljani ponovo živeti od poštenog rada i rađati sinove i kćeri… kao što je to bilo u periodu posle Drugog svetskog rata, pre više od 70 godina…

„Knjiga predstavlja eklatantan primer kako danas deluje mehanizam lažiranja istorije. Živimo u vremenu u kome dominira namerno iskrivljavanje istorijskih činjenica na sopstvenu štetu, od strane mnogih pojedinaca, po nalogu a sa ciljem duhovne demobilizacije celog jednog naroda. U situacijama gde je odgovornost drugih teško ili nemoguće poreknuti, pribegava se tehnici podjednakog raspoređivanja krivice svima, bez obzira na stvarno stanje stvari“, kaže o knjizi „Grace“ direktorka Književne omladine Srbije Verica Sekirarski.

Nametanje hipoteke krivice

„Srpske žrtve se moralno izjednačavaju sa svojim dželatima ili progoniteljima, dok se krivica ovih poslednjih srazmerno ublažava. Nametanje hipoteke krivice za izmišljeni genocid od strane srpskog naroda ključan je uslov za svestrano paralisanje odbrambenih kapaciteta našeg naroda, za ubrizgavanje smrtonosne doze moralne pometnje u njegovu samosvest, za rušenje njegovog samopouzdanja i – utiskivanjem pečata odgovornosti za najgnusniji zločin, pod licemernim plaštom „suočavanja sa prošlošću“ – blokiranje svake kreativne vizije budućnosti, koja bi mu pomogla da prokrči put iz žalosnog stanja u kojem se nalazi. Ova knjiga je još jedan način borbe protiv pisanja lažne istorije koja je u toku, a čiji je cilj moralno, ekonomsko i političko uništenje Srbije“, naglašava Sekirarski.

„Ovo je knjiga koja podseća sve nas na istinu da nas niko nije pitao hoćemo li se roditi u ovom ili nekom drugom narodu, na ovom ili na nekom drugom tlu. Za to nemamo ni zasluge, ni krivice. Ali, da li ćemo opstati kao ljudi ili neljudi“, ističe Verica Sekirarski, to zavisi od nas, kao što od nas zavisi da li ćemo opstati ili nestati pred čovečanstvom.

Budućnost srpskog naroda, ne samo na Kosovu i Metohiji, nego svuda gde se nalazi, zavisiće od toga da li se on drži ili ne drži svega onoga što je sveto i čestito, čovečno. I sadašnjost i budućnost mogu se izgrađivati samo na Istini. A Istina, za nas hrišćane, ne može biti samo veza ideja ili odnosa stvari. Istina je Ličnost. Živa Ličnost.

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije. Zato se, dok vam je lepo i dok slavite, samo na momenat setite pisca ove knjige, mladog čoveka koji je imao tu (ne)sreću da živi na tlu Lazareve zakletve, u ovo vreme zla, i njegove rečenice u kojoj kaže: „Dok svi spavaju, ja plačem“.

Goran Arsić, rođen je 1989.godine u Kragujevcu. Zbog početka progona Srba, njegova majka je bila prinuđena da se porodi van Kosova i Metohije. Osnovnu školu, do trećeg razreda, završio je u selu Grace, zatim je u izbeglištvu završio četvrti, peti i šesti razred, da bi sedmi i osmi razred ponovo završio u Gracu po povratku iz izbeglištva. Srednju medicinsku školu završio je u obližnjoj Plemetini sa svim peticama u knjižici. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Prištini sa izmeštenim sedištem u Kosovskoj Motrovici na Katedri za pedagogiju. Student je prve godine Katedre za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Živi u selu Gracu, opština Vučitrn na Kosovu i Metohiji.

Autor: Slavica Đukić

Ostavite komentar

Ostavite komentar