VODA I NJENA BOJA
Znamo da su neke morske površine plave, a neke zelene, dok je voda za piće bezbojna. Dilema oko toga koja je stvarna boja vode realna je s obzirom na sve ove činjenice.
Plavi okeani. Zeleni okeani. Bezbojna bistra voda za piće. Pa koje je zapravo boje voda? Odgovor je neočekivan: čista voda je plava. Ali pošto je u čaši ima sasvim malo, boja joj je suviše bleda da bi se videla.
Napunite istom tom vodom zgradu od bezbojnog stakla i videćete njenu pravu plavičastu boju. Boja uglavnom zavisi od načina na koji molekuli vode upijaju i odbijaju svetlost. Bela svetlost, na primer Sunčeva, sastoji se od duginih boja, koje se zovu spektar. Kad svetlost prolazi kroz molekule vode, oni upijaju veći deo spektra od crvene do zelene boje.
Zašto su neki okeani zeleni, a neki plavi?
Deseti deo spektra se odbija, pa ga mi vidimo. Ali nema svaka voda istu boju. Daleko na okeanskoj pučini voda je tamnoplava, skoro ljubičasta. Međutim, u blizini kopna – uz obale okeana – boja vode se menja od plave preko zelene do žutozelene. Otkud ta razlika? Odgovor ima veze s dubinom i sadržajem vode.
U blizini obala, okeanska voda je puna sićušnih biljaka i komadića organske materije spranih s kopna. Kao i zelene biljke na kopnu, ove sićušne biljke, koje se zovu fitoplanktoni, sadrže hemijsku supstancu nazvanu hlorofil. Hlorofil upija veći deo crvene i plave svetlosti, a odbija veći deo zelene. Zato nam se čini da je voda pored obala okeana zelena.
Kad se gleda iz svemira, boje okeana, kao i boje kopna, pokazuju kolika je gustina živog sveta na planeti. Zelene vode su pune života, isto kao i tropske prašume na kontinentima. Tamnoplave vode s malo živog sveta slične su golim belim pustinjama na kontinentima.
Boje se menjaju i ispod površine, jer voda i materije koje u njoj lebde na poseban način upijaju svetlost.
Zamislite da upravljate žutom podmornicom. Kad je neposredno ispod površine, vaša podmornica je besprekorno žuta. Međutim, što dublje zaranjate, svetlost mora da prolazi kroz sve deblji sloj vode kako bi dosegla podmornicu. Kad se podmornica nađe na dubini od trideset metara, molekuli vode upijaju najveći deo žute, narandžaste i crvene svetlosti iz Sunčevih zraka koji do njih dopiru kroz okean. Preostaju uglavnom plava i zelena. Zato se čini da je vaša podmornica plavozelena, a ne žuta. Ako se spustite još dublje, nestaće i najveći deo zelene svetlosti, a ostaće samo nejasna plava.
Mutna okeanska voda – s više materijala koji u njoj lebdi – upija više svetlosti nego bistra voda. Prema tome, u zamućenim vodama brže se smračuje kad se spuštate u dubinu.
Iz knjige „A zašto?“ Keti Volard