Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Nauka

Najznačajnija naučna otkrića u 2016. godini koja su uzdrmala svet

SEDAM NOVIH ČUDA NAUKE

U protekloj 2016. godini ostvarena su značajna naučna otkrića, koja su doprinela razvoju nauke. Od otkrića koje je potvrdilo Ajnštajnovu teoriju pa do posebnog metoda u lečenju neplodnosti.

 

Godina za nama obilovala je naučnim dostignućima i otkrićima, tako da će, bar kada je nauka u pitanju, ostati ubeležena kao izuzetno plodna. Sedam je najvažnijih!

naučna otkrića
Kolizija dve crne rupe

Gravitacioni talasi

Otkriće gravitacionih talasa u prostor-vremenu koji nastaju pri sudaru dve crne rupe možda je najveći naučni uspeh 2016. godine. Ono je potvrdilo značaj Teorije relativiteta Alberta Ajnštajna i proglašeno je Dostignućem godine u oblasti fizike, a postoje veliki izgledi da dobije i Nobelovu nagradu.

Eventualno postojanje talasa, o kome je Ajnštajn govorio još 1916, bila je jedna je od najvećih misterija fizike proteklog veka.

Dve studije sudara crnih rupa pokazale su da je njihova masa mnogo veća od mase Sunca i da emituju talase koji se šire prema spolja kako bi se na kraju sudarili. U trenutku sudara, crne rupe su navodno oslobodile 50 puta veću energiju nego sve zvezde iz svih galaksija univerzuma zajedno.

Proksima B

Postojanje planete koja kruži oko zvezde najbliže Suncu naučno je potvrđeno u avgustu protekle godine. „Proksima B“ nalazi se u „nastanjivoj zoni“ zvezde Proksima Kentauri, udaljene svega 4,2 svetlosne godine od Zemlje. Naučnici veruju da je na njoj moguć život, pa čak i da bi ljudi u budućnosti mogli da je nasele. Ipak, još nije vreme da pakujete kofere, jer bi nam, uz postojeću tehnologiju, bilo potrebno oko 137.000 godina da stignemo do nje.

Postoje izgledi da na Proksimi B, koja je 1,3 puta veća od Zemlje, postoji voda zato što je dovoljno daleko od svoje zvezde da se tečnost ne bi pretvorila u gas, a dovoljno blizu da bi mogla da se zaledi.

„Prvi dinosaurus svoje vrste“

Rep dinosaurusa starog 99 miliona godina, sačuvan u ćilibaru, uključujući i perje, kosti i meko tkivo, otkriven je sasvim slučajno u decembru, na pijaci u Mjanmaru. Naučnici tvrde da je pripadao celurosaurusu po imenu „Eva“, čiji se pernati rep zalepio za smolu drveta pre oko 99 miliona godina, kada je dinosaurus bio veličine vrapca. Naučnici veruju da bi u odraslom dobu bio malo manji od noja. To je prvi put u istoriji da su u ćilibaru nađeni perje i kosti dinosaurusa.

Četiri nova elementa u Periodnom sistemu

Ruski, američki i japanski naučnici dodali su sistemu četiri nova hemijska elementa: nihonijum (Nh), moskovijum (Mc), tenesin (Ts) i oganeson (Og). To su 113, 115, 117. i 118. element na tabeli i nalaze se u sedmom redu. Novi, sintetički, elementi, otkriveni su prilikom sudaranja veoma lakih jezgara. Naučnici su prvi put sintetizovali nove elemente u periodu 2002-2010, a u tabelu su ih uključili krajem 2015. Njihovi novi nazivi odobreni su tek krajem novembra prošle godine.

„Junona“ stigla do Jupitera

Nasina svemirska letelica „Junona“ oborila je rekord prošle godine pošto se najvećoj planeti u Sunčevom sistemu približila na 4.200 kilometara, krećući se brzinom od 208.000 km/h. Letelica lansirana 2011. prvi je objekat koji je napravio čovek koji je kružio oko Jupitera posle okončanja misije „Galilej“ 2003. Letelica na solarni pogon namenjena je proučavanju strukture i jakog magnetnog polja Jupitera. Naučnici se nadaju da će pružiti korisne informacije o količini vode u atmosferi ove planete.

Ključ dugovečnosti

Naučnici Klinike Majo otkrili su da se ključ dugovečnosti možda krije u uništavanju ćelija koje više nisu sposobne za deobu. Ćelije koje su prestale da se dele u našim telima, tzv. „senescentne ćelije“ dovode se u vezu s bolestima starih ljudi, kao što su otkazivanje bubrega i dijabetes tipa 2.

Uklanjanje „ćelijskog otpada“ produžilo je život miševa obuhvaćenih studijom za 17 do 35 odsto. Osim toga, usporeni su nastanak tumora i propadanje nekoliko organa uzrokovano starenjem. Najzad, miševi su izgledali zdravije, a upale masnog, mišićnog tkiva i bubrega su smanjene. Nekoliko farmaceutskih kompanija već radi na razvoju lekova za uklanjanje ćelijskog otpada.

Miševi iz Petrijeve šolje

Stručnjaci za reproduktivnu medicinu u oktobru su ostvarili veliki prodor nakon što su uspešno razvili žive miševe iz jajnih ćelija napravljenih u laboratoriji. Japanski naučnici su reprogramirali ćelije iz repa miševa i pretvorili ih u matične ćelije, da bi ih zatim u Petrijevoj šolji pretvorili u jajne ćelije. Te jajne ćelije su oplodili, a embrione implanirali ženkama glodara koje su dobile 11 zdravih potomaka.

Ukoliko se ista metoda pokaže delotvornom i kod ljudi, mogla bi da posluži u svrhu lečenja neplodnosti, a homoseksualni parovi bi mogli da dobiju biološko potomstvo.

Izvor: RT.com

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter