Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Obrezanje Gospodnje – simbolika i obeležavanje ovog dana u Pravoslavlju

STAROZAVETNI OBRED

Obrezanje Gospoda Isusa Hrista ili Obrezanje Gospodnje praznuje se 14. januara, odnosno prvog dana Nove godine po Julijanskom kalendaru. Zašto se praznuje ovaj dan u Pravoslavlju, iako se pravoslavni ne obrezuju, a Isus je bio obrezan, odgovaraju nam ruski jeromonasi Jov Gumerov i Amvrosije Jermakov.

 

Sve dok nije otpočeo svoju propoved o Carstvu nebeskom, Gospod je, budući da je po telu bio potomak Avraamov, prošao kroz sve starozavetne obredne činove, potvrđujući na taj način jedinstvo biblijske Sveštene istorije: „Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam došao da ukinem nego da ispunim“ (Mt. 5, 17). Svi događaji iz Spasiteljevog zemaljskog života su za hrišćane od posebne važnosti i imaju svoj duboki smisao.

obrezanje gospodnje

Obred obrezanja je u sebi sadržavao i narečenje imena. U taj osmi dan po rođenju se, dakle, svršilo i narečenje spasiteljnog i najslađeg imena Isus. O veličini tog imena su predskazivali Proroci (Mt. 11, 21), a sam Spasitelj je rekao: „imenom mojim izgoniće demone; govoriće novim jezicima; uzimaće zmije u ruke; ako i smrtno što popiju, neće im nauditi; na bolesnike polagaće ruke, i ozdravljaće“ (Mk. 16, 17-18). Stoga se na ovaj praznik u Crkvi pevaju sledeći stihovi: „Priđite da proslavimo preslavno naimenovanje Vladike Hrista u svetinji: danas je Isusa bogolepno narečenje“ (pripev 9. pesme Kanona praznika).

Do ustanovljenja praznika Obrezanja je istovremeno došlo i zbog borbe sa jeresi gnostika doketa, koji nisu verovali da se Bog uistinu ovaplotio, tvrdeći da Isusovo telo nije bilo stvarno, već prividno.

Inače, obrezanje je starozavetni obredni čin odsecanja krajnje kožice na detorodnom organu svim novorođenim dečacima, osmoga dana po rođenju. Da ovo čine, Gospod je zapovedio Avraamu i svim njegovim potomcima: „A ovo je zavjet moj između mene i vas i sjemena tvojega nakon tebe, koje ćete držati: da se obrezuje između vas sve muškinje. A obrezivaćete okrajak tijela svojega, da bude znak zavjeta između mene i vas (1Moj. 17, 10-11). Ovu zapovest ponavlja Mojsije (2Moj. 12, 44; 3Moj. 12, 3). Pečat toga znamenja je bilo ime, koje je davano na taj dan.

Sveti apostol Pavle upotrebljava izraz „obrezanje srca“ (Rim. 2, 28-29), u duhovnom smislu – ono simvolizuje odsecanje strasti, istinsko pokajanje i obraćenje grešnika ka Bogu (Flp. 3, 3; Kol. 2, 11).

~ jeromonah Jov Gumerov

Zbog čega se pravoslavni ne obrezuju? Jer i Isus je bio obrezan, i nikada nije rekao da obrezanje treba odbaciti.

Gospod naš Isus Hristos je došao u ovaj svet da bi ispunio zakon, a ne da bi ga ukinuo. Istovremeno, Spasiteljevim dolaskom u svet, „kada je došla blagodat, sen je zakona prošla“ (Dogmatik drugog glasa). Mnoge odredbe Staroga zaveta su bile u stvari praslike. Tako je obrezanje bilo praslika Krštenja, a kasnije više nije imalo smisla ispunjavati ono što je nekada bilo priprema za Spasiteljev dolazak u svet.

Apostolski sabor, o kojem se govori u knjizi Dela apostolska (15, 1-29), bavio se pitanjem obrezivanja onih koji su od neznabožaca postali hrišćani, i na njemu su Apostoli zaključili „da nikakvo breme više ne mećemo na vas osim ovoga što je neophodno: da se čuvate od žrtava idolskih, od krvi i od udavljenoga i od bluda, i što nećete da se čini vama ne činite drugima“ (Dap. 15, 28-29).

~ jeromonah Amvrosije Jermakov

1 komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280