ODLAZAK
Odlazim iz svog grada. Napuštam domovinu.
Spuštam na nju teret mojih dugih boli
Ispod svog plašta sakrio sam svoju tajnu
Na njegovim kapijama ja sve to skrivam
Moj veliki plašt sada je nebo i njegove svetiljke
Pod kapijom moga grada ja noćas tumaram
Odbijam vodiča iako se
lice pustinje
i njeno tajnovito naličje
mešaju u mojim očima.
Odlazim. Sada sam kao siroče sam
Bez druga da umre umesto njega
Jedino želim da ubijem ono što opterećuje moj duh
Izbacio sam iz postelje prijatelja koji je kinjio svoje đake
Jer niko me ne traži
Niko sem Ja
Ja negdanji
Ja ću biti to stanje ako se vratim
Ja ću biti to stanje ili ti meteori.
Nestanite pod peskom o stopala pokajanja
Tako vam pakla molim vas ne sledite me u izgnanstvu
Ugasnite o visoke svetiljke
Ne želim ne želim da vidim
Svoju crnu odeću
Pustinjo o pustinjo drži me
čvrsto mene svoju tajnu
Kako bi moj put bio čisti bol
Kako bi moj put izbrisao sav napušteni bol
Kako bi moje umiruće srce počelo da diše
Kako bih u tebi pustinjo oživeo.
Mrtav ja ću živeti
U gradu
U vedrom gradu koji nadima svetlost
U gradu gde stanuje podnevno Sunce
Gde stanuju pijane vizije svetlosti
Kašljucave vizije svetlosti.
O grade moj
Jesi li ti priviđenje onog koji više nema puta
Ili si ili si istina
Jesi li to ti?
Preveo V. Simić