Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Preskakanje doručka – sve negativne zdravstvene posledice ove navike

LOŠI SPOREDNI EFEKTI

Kod mnogih ljudi, preskakanje doručka predstavlja dnevnu rutinu iz raznih razloga. Medicinski i naučno se sve više tvrdi da je doručak najvažniji dnevni obrok, a razlozi za to objašnjenje sve su ozbiljniji i lakše dokazivi.

 

Neki ljudi imaju tendenciju da preskaču doručak, dok drugi to rade zato što su u pokušaju da se smanje unos kalorija, previše su zauzeti tokom jutarnje gužve ili jednostavno nemaju apetit.

preskakanje doručka

Iako većina svetske populacije dan počinje doručkom, jedan od deset ljudi to ne čini. To znači da takva osoba pre 11 sati pre podne iz nekih razloga ne uzme ništa da doručkuje. Najčešći razlozi za preskakanje doručka su nedostatak vremena ili apetita.

S druge strane, ogromna većina studija pokazale su da je doručak izuzetno važan za dobro zdravlje.

Ovo su neki od najbitnijih sporednih efekata preskakanja doručka.

Veći rizik od srčanih oboljenja

Studija sa Harvarda otkrila je da ljudi koji preskaču doručak imaju 27 odsto veći rizik od srčanog udara ili smrti od koronarne bolesti nego oni koji jedu jutarnji obrok. Iako nisu odredili preciznu uzročnu vezu, autori studije veruju da preskakanje  doručka na duže vreme može da izazove metaboličke promene, koje bi na kraju mogle da izazovu različite hronične i degenerativne bolesti. Osim toga, izostanak doručka može dovesti do jednog ili više faktora rizika, uključujući gojaznost, visok krvni pritisak i holesterol, pojavu dijabetesa, što zauzvrat dovodi do srčanog udara tokom određenog vremena.

Povišen kortizol

Kortizol je hormon stresa i njegovi nivoi su najviši oko 7 časova pre podne svakog jutra. Doručak pomaže da se nivoi kortizola spuste na normalu, dok bi preskakanje doručka održalo nivoe ovog hormona povišenim sve do konzumiranja prvog dnevnog obroka. Hronično povišeni nivoi kortizola, s druge strane, izazivaju više kalcijuma koji ulazi u krvna zrnca, čija je koncentracija onda veća u zrncima nego u ukupnoj krvi. Sve ovo dovodi do hipertenzije, a osim povišenog krvnog pritiska, preskakanje doručka može doneti nervozu i anksioznost.

Dijabetes tip 2

Istraživanje je pokazalo da je preskakanje doručka povezano sa dijabetesom tipa 2. U slučaju ove bolesti, hronično povišen nivo kortizola čini dve stvari: povećava lučenje insulina i oslobađanja glikogen iz svog skladišta koji se pretvara u šećer. Posledica hronično visokog nivoa insulina je da ovo stanje može dovesti do insulinske rezistencije, pa shodno tome, ono rezultira u dijabetes.

Dakle, svakodnevno preskakanje doručka na dugi rok dovodi do toga da organizam bude izložen hroničnim stresom. S druge strane, stres je povezan sa povećanim nivoima reaktivnih vrsta kiseonika, posebno superoksida, koji je povezan sa aterosklerozom. Blokirane arterije zajedno sa hipertenzijom su ozbiljna koronarna stanja koja mogu da se izazovu tako bezazlenom stvari kakvo je preskakanje doručka.

Visok holesterol

Kao što je već rečeno, izgleda da zaista postoji veza između preskakanja doručka i visokog nivoa kortizola, koji može da izazove poremećaje u nekim telesnim funkcijama. Osim ove povezanosti, studije su pokazale da postoji veza između stresa i visokog “lošeg” holesterola (LDL). Telo oslobađa hormon kortizol kao odgovor na stres, a visok nivo kortizola iz dugoročnog stresa može biti mehanizam kojim može da se poveća nivo lošeg holesterola u krvi.

Povećani nivoi superoksida, koji dovode do štetnog uticaja na mnoge vrste molekula u ćelijskoj membrani, takođe dovode i do nestabilnosti membranske strukture. Holesterol je jedini molekul koji ćelijska membrana koristi da ojača strukturu u normalnim uslovima posle napada slobodnih radikala poput superoksida. Ovaj proces naziva se oksidativni stres. Dakle, tokom hroničnog stresa, ćelije proizvode više superoksida koji mogu da izazovu oštećenja ćelijske membrane. Povišen kortizol podstiče jetru da proizvodi i oslobodi “loš” holesterol. LDL se pretvara u oksiholesterol kada se oksiduje od strane superoksida odmah nakon proizvodnje u jetri ili dok je na putu do ćelija.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280