Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Sveštenik Relja Spahić gledao je smrti u oči, ali nije kleknuo pred ustašama

NEUSTRAŠIVI SLUGA BOŽIJI

Relja Spahić bio je paroh hrama Svetog Save nadomak Sarajeva, kog su ustaše ubile 1941. godine, ostavivši ga neponiženog u samrtnom času. Te noći kada su ustaše došle po njega, mladi sveštenik je supruzi i ćerkama ostavio nekoliko oproštajnih reči, znajući da im se nikada više neće vratiti.

 

“Klekni, pope”, vikao je ustaša.

“Zakon moje vjere zabranjuje mi da klečim pred neprijateljima. Ja samo klečim pred Bogom živim, mirno je odgovorio, gledajući ustašu pravo u oči.

“A da ti zavežemo oči”, ponovo je zapitao ustaša.

“Ne! Ja mogu da gledam i ne bojim se, dodao je.

relja spahić

Ovako se pred samu smrt ponašao mladi sveštenik Relja Spahić.

Rođen je u Rogatici 3. januara 1906. godine. Oni koji poznaju prilike između dva svetska rata znaju koliko su tada bili strogi uslovi prijema u bogosloviju. Relja je završio tadašnju sarajevsku bogosloviju koja je dala dosta učenih sveštenika i episkopa Srpskoj pravoslavnoj crkvi. I sam je spadao u takve, iako je kratko poživeo. U čin sveštenika rukopoložen je 19. septembra 1927. godine i postavljen za paroha u svojoj rodnoj Rogatici. Ubrzo je, već 1931. godine, premešten na novu parohiju u mestu Blažuj, nadomak Sarajeva.

Poslednju Svetu liturgiju odslužio je u hramu Svetog Save u Blažuju 10. avgusta 1941. godine. Te noći, ustaše su već ubijale i hapsile viđenije Srbe u njegovoj parohiji.

Ujutro je pred hram stigao kamion sa zarobljenim i uhvaćenim Srbima. Uhvaćeni su na prevaru i rečeno im je da idu samo da se prijave policiji, a zatim mogu kući. Dvojica naoružanih ustaša ušli su u parohijski dom i naredili ocu Relji da pođe sa njima. Mirno i polagano počeo je spremanje, predosećajući da se više neće vratiti. Stigao je da popadiji i trima kćerima napiše nekoliko oproštajnih reči. Obukao je mantiju i izašao!

Pismo koje je otac Relja ostavio svojoj porodici popadiji Vukosavi i kćerima, pisano je u 3 sata i 50 minuta 11. avgusta 1941. godine. U pismu su napisane sledeće reči:

„Mila moja Vukosava i dječice, kada umrem želja mi je da me ukopate kod blažujske crkve. Tamo ćemo se opet naći. Volite se između sebe. Budite dječice do kraja ovog kratkog ništavnog života čestita i poštena. Neka vas sve Bog blagoslovi

Otac Relja Spahić bio je uguran u kamion i sa ostalim zarobljenicima odvezen u pravcu Butmira. Usput, u kamionu su ih ustaše podbadale kamama, tako da je njihova mučenička krv pokapala zemlju u porti blažujske crkve. Tu u butmirskim borićima, gde su sami morali iskopati zajedničku grobnicu, streljani su parohijani blažujski – viđeniji domaćini na čelu sa svojim parohom, ocem Reljom Spahićem.

Parohovi zemni ostaci preneseni su i po njegovoj želji sahranjeni u porti blažujskog hrama Svetog Save. Prilikom iskopavanja, pronađen je sat koji je poneo sa sobom, po kojem je lakše izvršena identifikacija. Tog 7. avgusta 1955. godine kada su ostaci preneti u crkvenu portu, učinjena mu je nova neprevda. Na spomeniku nije naznačeno ni da je bio sveštenik, a tadašnje vlasti stavile su petokraku, uz pretnje porodicama da će ostati bez posla ako bi zahtevali krst na spomeniku.

Mnogo kasnije, 10. avgusta 1991. godine na mermeru je uklesano ispred njegovog imena „jerej“, ali je petokraka ostala kao presedan jednog vremena koje nije dozvolilo oznaku krsta na spomeniku pokojnika, makar on bio i svešteno lice.

Prema zapisu protojereja Momira Vasiljevića

Ostavite komentar

Ostavite komentar