Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

UVEK SAM BIO SLOBODAN

„Voleli su me jer sam bio slobodan, jer sam izabrao svoj put. Roditelji me nikada nisu kritikovali niti sputavali. Uvek sam bio slobodan“, kaže na samom početku knjige „Tako je to bilo“ slavni glumac Žerar Depardje.

 

Moja baka je živela u blizini aerodroma Orli, gde je radila kao čistačica WC-a. Kao dete sam provodio raspuste kod nje. Obožavao sam klonje Orlija.

bio slobodan

„Objavljuje se polazak aviona za Rio de Žaneiro…“

„Je*ote, idu u Rio!“

Trčao sam da vidim. Gledao sam i one koji su se vraćali.

„Objavljuje se dolazak aviona iz…“

Pred očima su mi promicala imena svih svetskih gradova: Sajgon, Adis Abeba, Buenos Ajres… A ja sam bio u klonji.

Baka je radila u klonjama, čistila ih je za firmu koja se zvala Alzasjen.

Moja baka se svaki dan brijala, neverovatno! Imala je brijač marke žilet s dvostrukom oštricom i brijala se. Kad bih je poljubio, govorio sam:

– Još bockaš, bakice!

– Nema veze, sutra ću se obrijati…

Čistačica WC-a, majka mog oca. Maštao sam o gradovima čija su imena odjekivala Orlijem i iz aerodromske klonje sanjario o putovanjima. Govorio sam sebi:

„Jednog dana ću i ja tamo otići! I vratiću se, jednom, jednog dana…“

To je bio moj život. Kasnije, kad sam bio šegrt u štampariji, glava mi je opet brujala od huka mašina. I opet me je buka navodila na sanjarenje. Mislio sam:

„Majku mu, voleo bih… mora da je lepo imati kuću, pa oko nje borovu šumicu. Ideš bos po bašti, a iglice te bockaju. Doveo bih tu celu porodicu, a ja bih otišao u potragu za nečim drugim…“

Sanjario sam, putovao u mašti. Stalno, uvek. Sve dok jednog dana nisam otišao. Ali nije bilo nikakvog nasilja, nikakve svađe.

Nisam otišao zato što je moj otac Dede bio nesnosan, ili moja majka Lileta, ne, otišao sam jer sam bio slobodan.

Voleli su me jer sam bio slobodan, jer sam izabrao svoj put. Roditelji me nikada nisu kritikovali niti sputavali. Uvek sam bio slobodan.

Iz knjige „Tako je to bilo“ Žerara Depardjea

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: