САЗВЕЖЂЕ ЛЕПОТЕ

сазвежђе лепоте

У овом часу наши пријатељи су гости у Сазвежђу Лепоте.
Под златном сунчевом светлошћу врвио је шумски травњак од живота у свом неисцрпном богатству. Зелена трава нежно им је миловала ноге, сребрни поток је жуборио и искрио се, ширећи свежину из свог богатог хладног кључа. Невероватне боје лептирова пресијавале су се у нијансама на лелујавом поветарцу.
И над свом том красотом владао је вечни мир.

***
Често очараност савршенством које
твори природа и радост која долази
од тог савршенства зовемо Богом.

Созвездие Красоты
Борис Гатауллин

В этот раз наши друзья направились в гости к созвездию Красоты.
На залитой солнечным светом лесной лужайке кипела жизнь в своём неисчерпаемом многообразии. Зелёные травинки нежно ласкались к их ногам, серебряный ручеёк звенел и переливался, наполненный прохладою своих ключевых вод. Бабочки удивительных расцветок купались в лёгких потоках свежего ветерка.
И над всей этой природной красотой царствовал вечный покой.

***
Иногда поражаешься тому совершенству,
с которым творит природа и радость от этого
совершенства люди и назвали Богом.

 

ДУБИНЕ И ВИСИНЕ

Сада су се наши пријатељи нашли у средишту складишта
. књига и старих рукописа, у којима је сакупљена сва
.   . мудрост људска.
Осећај припадности великом наслеђу људског духа
.     крепио им је срца.
Маг је извукао том стихова, и с материнском нежношћу
. пригрлио их је на своје груди, радујући им се,
  .  .као да су за њега срочени.

***
 . Урањајући у дубине поетске,
 . Стижемо у висине божанске.

Глубины и Высоты
Борис Гатауллин

В этот раз наши друзья оказались в центре хранилища книг
. и старинных рукописей, в которых была собрана вся
 . человеческая мудрость.
Ощущение сопричастности великому наследию человеческого духа
. укрепилось в их сердцах.
Маг достал томик стихов и с нежностью матери
. прижал его к своей груди, предчувствуя радость
. свидания, которую подарят ему строки этого поэта.
***
.  .Погружаясь в поэтические глубины,
 . мы достигаем божественных высот.

 

Препев сa руског језика: Веселинка Стојковић

Фотографија: Мирослав Б. Душанић, Дио моје библиотеке