Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ekonomija

Luka Konstanca za Srbiju važnija od luke Bar

MENJANJE KURSA

Ni Bar, a ni Drač, stručnjaci ne vide više kao posebno strateški važne za Srbiju u odnosu na neke druge luke u okruženju. Crnomorska luka Konstanca u Rumuniji otvara se kao novi prostor ekonomske saradnje.

 

Poljska brodarska kompanija OTC Logistics jedina je nedavno dostavila ponudu na tenderu za prodaju 30 odsto akcija crnogorske luke Bar. Poljaci će, ukoliko tenderska komisija da zeleno svetlo, za 7,1 milion evra dobiti skoro trećinu najveće luke južnog Jadrana, u koju planiraju da ulože još 17 miliona u naredne tri godine, a obećavaju povećani obim pretovara robe za 70 odsto već u prvoj godini.

luka konstanca

Samo godinu dana ranije premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi u 2016. godini Srbija, zajedno sa odgovarajućim partnerom, mogla da kupi ovu crnogorsku luku. Premijer je tada isticao da nam je luka Bar potrebna iz nekoliko razloga, zbog smederevske „Železare” ali i da je „dobro da imamo luku ako hoćemo da izvozimo pune proizvode, a ne samo sirovine”.

Vreme kada je premijer najavljivao tu mogućnost procene srpskih ekonomista govorile su suprotno. Ovaj posao smatrali su rizičnim i neisplativim zbog lošeg stanja pruge Beograd–Bar, slabe iskorišćenosti kapaciteta barske luke i nemogućnost da u nju pristanu veliki brodovi.

Na isto su upozoravali i kada su srpski privrednici još 2010. najavljivali da, u konzorcijumu okupljenom oko „MK komerca”, nameravaju da kupe više od polovine akcija luke Bar. Tadašnji ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić bio je najveći zagovornik ideje da Srbija preko Bara izađe na more.

Ni luku Bar, ali ni u poslednje vreme često pominjanu albansku luku Drač, stručnjaci danas ne vide kao posebno strateški važne za Srbiju u odnosu na neke druge luke u okruženju. Iako ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tvrdi da po svim procenama Drač „ima veći potencijal od Bara”. Najveći domaći uvoznici koriste hrvatske luke zbog železnice kojom je prebacivanje robe ne samo finansijski isplativije nego nema potrebe za pretovarom, za razliku od pruge Beograd–Bar gde je kontejnerski prevoz ograničen.

– Čak i uz ulaganja koje u luci Bar najavljuju Poljaci pitanje je da li bi za Srbiju ona mogla da postane značajnija. Kada je reč o luci Drač tamo je situacija, takoreći, polupiratska. Sa njima posluje mali broj ozbiljnih brodara iako kažu da se razvija – kaže Marko Popović, saradnik Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Ako se već govori o kupovini ili koncesiji u nekim od velikih luka za Srbiju smatra, strateški je važnije da se pozicionira u okviru najveće rumunske, crnomorske luke Konstanca ili slovenačkog Kopra.

Popović ističe da za prevoz rasutog tereta (na prvom mestu žitarica) luka Konstanca za nas nema alternativu jer je transport baržama Dunavom najjeftiniji vid prevoza. Prednosti Konstance su to što je ona i morska i rečna luka, ima veliku dubinu i dobre morske, rečne, železničke i drumske veze.

Promet između Srbije i Rumunije, preko luke Konstanca deset godina zaredom je u porastu. Prošlogodišnji bilans je oko 5,4 miliona tona robe, što je za pet odsto više nego u 2015. Preko Konstance izvozimo žitarice u Iran, Irak, Egipat, Italiju, Libiju, Španiju, Kipar, Južnu Koreju… A uvozimo mineralno đubrivo, so za puteve, fosfate (za kombinat „Prahovo”) rude gvožđa za smederevsku železaru koja i preko ove luke transportuje i svoje gotove proizvode. Ali Konstanca sve više važi kao sabirni centar za žitarice, zbog čega važniji lučki operateri rade na povećanju skladišnih kapaciteta za ovu vrstu robe. Glavna prepreka je što na Dunavu ne postoji redovan kontejnerski servis do Konstance, odnosno prevoz kontejnera hladnjača koje se takođe transportuju posebnim baržama.

– Dunav je, ekonomski, najisplativiji za transport. Ali i dalje je nedovoljno iskorišćen. Nedostaje direktna kontejnerska linija. Na tome se radi poslednje dve godine ali za sada nema rešenja – kaže Vladan Mišić, predstavnik luke Konstanca u Srbiji. Postoje tehnički problemi, dodaje, ali je veći to što i dalje nema svesti među privrednicima da je kontejnerski saobraćaj budućnost. Posebno za žitarice koje se u svetu uveliko transportuju kontejnerima jer tokom klasičnog prevoza baržama gube na kvalitetu i krajnjoj ceni.

Luka Rijeka, takođe, ima veliku transportnu važnost za Srbiju ali i sve države u regionu koje nemaju izlaz na more. Posebno u kontejnerskom saobraćaju zbog blizine, dobre putne infrastrukture i velike konkurencije među prevoznicima. Preko nje uvoznici transportuju robu iz Kine, tropsko voće banane, citruse, zamrznuto meso, ribu…

– Između 65 i 75 odsto svih kontejnera koji su u prometu kroz Srbiju idu od ili ka ovoj luci. Učešće srpskog tereta u luci Rijeka je oko 50 odsto. To znači da smo i mi za njih strateški izuzetno važni – kaže Marko Popović. Preko barske luke prevozi se oko 20 odsto robe, a ostalo je raspoređeno na luku Kopar i Solun.

Luka Rijeka, kao i Kopar, poslednjih godina pretenduju da se bolje pozicioniraju ka srednjoj Evropi. Jaka konkurencija im je kineski brodar i lučki operater „Cisko” koji je kupio grčku luku Pirej. U 2014. je objavljen podatak da je luka Pirej imala veći pretovar robe nego Rijeka, Kopar i Trst zajedno, što je do tada bilo nezamislivo.

Izvor: Politika.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar