Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Na čemu bi Šerlok Holms pozavideo savremenim tajnim agentima?

Postati tajni agent i baviti se ovim poslom nije nimalo lako. Tajni agenti, odnosno špijuni, koji rade pod okriljem tajnih obaveštajnih službi, vrlo često su izloženi riziku, a njihov stil života bi se u najmanju ruku mogao opisati kao izazovan.

prisluškivači

Međutim, može se reći da je danas, u uslovima razvijene tehnologije i postojanja najrazličitijih uređaja za praćenje i prisluškivanje, špijuniranje lakše nego ikada.

Kako postati špijun?

Špijuni se uglavnom regrutuju od strane specijalnih službi. Prilikom regrutacije i prijema u odgovarajuće obrazovne institucije, budući tajni agenti prolaze vrlo rigorozne i delikatne testove. Najpre kandidati prolaze delikatnu zdravstvenu kontrolu, koju vrši komisija koju čini nekoliko psihologa, nakon čega se proverava i zdravstveno stanje kandidata. Ukoliko prođu  zdravstvenu kontrolu, pristupa se daljim proverama koje uključuju ispitivanje znanja jezika, istorije, opšte kulture, nakon čega se prolaze i testovi fizičke spreme.

Da li ste se ikada zapitali na koji sve način privatni detektivi, pripadnici obaveštajnih službi i drugi tajni agenti prikupljaju podatke?

Špijuniranje se može vršiti lično i elektronskim putem. U oba slučaja, izuzetno veliki značaj igra uloga informacinih tehnologija te raznorazni uređaji za prisluškivanje i praćenje. Danas su ovi uređaji veoma lako dostupni, što predstavlja jedan od razloga zbog čega se često zloupotrebljavaju među običnim stanovništvom. Uz pomoć specijalnih uređaja i softvera, špijuni mogu da presreću, snimaju ili podmeću informacije putem mobilnih telefona, interneta, računara i drugih uređaja.

Špijunski uređaji za prisluškivanje su se ranije mogli videti samo na filmovima, poput onih o Džejmsu Bondu, dok su danas gotovo svima lako dostupni. Neki od najjednostavnijih i najpraktičnijih špijunskih uređaja za prisluškivanje i praćenje jesu GMS prisluškivači, kamere koje se mogu nabaviti u vidu privezaka, ugrađene u naočare za vid ili čak hemijske olovke i upaljače. Prisluškivače je moguće ugraditi u fiksni ili mobilni telefon ili čak stoni sat.

Uz pomoć ovih uređaja, na jednostavan i neuočljiv način, moguće je beležiti i prenositi najrazličitije vrste informacija (vizualne, zvučne, tekstualne), od mesta nastanka, do mesta gde su neophodne. Smatra se da je špijuniranje jedno od najstarijih zanimanja, te danas možemo samo nagađati o tehnikama koje su nekada korišćene.

I nekada i sada, naziv špijun, odnosno tajni agent, vezivao se za profesionalce koji su angažovani od strane različitih obaveštajnih službi. Jasna definicija, ali ni klasifikacija ovog zanimanja zapravo ne postoji, ali mi ćemo navesti jednu od najosnovnijih.

Osnovne vrste tajnih agenata:

  • Krtica – Ovi agenti uglavnom postaju deo neke organizacije sa namerom da se u istu infiltriraju i izgrade određeni rang, kako bi mogli da prikupljaju informacije, bez da izazovu ikakvu sumnju.
  • Spavač – Slično kao sa “krticom”, spavač je neko ko dugo godina radi u određenoj organizaciji i obavlja funkciju na kojoj je postavljen. Međutim, za razliku od “krtice”, spavač se aktivira tek u onom trenutku kada je potrebno izvršiti određenu akciju – kao što je prikupljanje ili podmetanje određenih informacija.
  • Dvostruki agent  Sa razlogom imaju ovaj naziv. Ovi agenti se pretvaraju da rade za jednu stranu, dok zapravo špijuniraju za drugu, obično suprotnu stranu. Ove vrste agenata su nekada, ali i sada, angažovale političke snage određenih zemalja radi utvrđivanja pravca akcije suprotne strane.

Pravog špijuna je gotovo nemoguće uočiti. Možda se baš u vašoj blizini nalazi neko čija uloga nije onakva kakva ste oduvek mislili da jeste.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: