Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NAVIKA KAO UVREDA GOSPODA

Kao bogoliko biće, čovek je jedini obdaren darom reči i jedini ima sposobnost da proslavlja Boga, ne samo svim silama svoje duše nego i rečju. Psovanje predstavlja užasnu zloupotrebu tog dara.

 

Čovek je stvoren po liku i podobiju Božjem i uznesen je na veliku visinu iznad svih beslovesnih stvorova zemnih. Psovanjem čovek gubi dostojanstvo svoje bogolikosti i postaje gori od svakog stvorenja. Težina greha u psovanju povećana je i time što se kroz njega unižava hrišćansko dostojanstvo.

psovanje

O tom dostojanstvu svedoči nam tajna miropomazanja, koja je izvršena nad svakim Hrišćaninom posle krštenja. Tada su svi delovi našeg tela bili pomazani svetim Mirom i kroz njega bili su posvećeni blagodaću svetog Duha, u skladu sa biblijskom zapovešću:

“Budite sveti, jer sam ja svet, Gospod Bog vaš“. (Levit 19,2; 1 Petr. 1,15 16).

Pored ostalih delova tela pomazana su i usta, nema sumnje, da bi i ona bila posvećena. Usta i jezik su izvor reči, znači pečatom Svetog Duha osvećen je dar reči, kada su bila miropomazana usta. Dar reči treba da bude upotrebljen u slavu Božju i na korist bližnjih.

Zato je veliki greh na onima koji umesto da proslavljaju Boga i da poučavaju svoje bližnje, psuju. I strašno je kada iz “istih usta izlazi i blagoslov i pslovanje (prokletstvo)” (Jakov 3,10).

Blagodat osvećenja daje se ustima i jeziku ne samo kroz tajnu miropomazanja, nego i kroz tajnu svetog Pričešća, Telom i Krvlju Hrista, kroz celivanje svetog Evanđelja, svetih ikona, svetih moštiju kao i kroz izgovaranje molitava i glasno čitanje Svetog Pisma. Imajući u vidu toliko osvećenje naših usta putem dodira sa svetinjom možemo zamisliti koliku uvredu mi nanosimo Gospodu Bogu kada naša osvećena usta skrnavimo nepristojnim rečima i bogohulnim psovkama.

Navika psovanja ukazuje na nečistoću srca, na pokvarenost mašte i na trulost duše u psovača koja ne samo da škodi onome koji psuje, nego i širi tu zarazu i na druge koji čuju te psovke. Stoga mi Hrišćani ne bi trebalo da prljamo svoj jezik sramnim rečima.

Treba da pamtimo reči apostola “Vi ste hram Božiji” i “Duh Božiji živi u vama”. Zato ne bi trebalo da svojim psovkama vređamo svetog Duha, da ne budemo robovi greha, jer je rečeno: “nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta tvojih” (Ef. 4,29).

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: