Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

LAK USLOV ZA VELIKI DUHOVNI PODVIG

Naši pobožni dedovi i pradedovi čuvali su lepi hrišćanski običaj da se na dan pred post desi uzajamno praštanje. Taj običaj osveštan je crkvom i nama zaveštan, a mi ga ne napuštamo. Pre no što otpočnemo post, pružimo ruku svoju za bratsko uzajamno praštanje s bližnjima svojim i sa svima koji su nas uvredili. Dan oproštaja veliki je Božji dan.

 

Milošću Božjom opet dočekasmo vreme Crkvom određeno za post i pokajanje. Opet nam se daje mogućnost za duhovnu obnovu. Treba Bogu da zablodarimo što nam tako milostivo umnožava godine zemaljskog života i što nam daje vreme i sredstva da se pripremimo za večni život.

uzajamno praštanje

Prema tome, iskoristimo dato nam vreme: suzama pokajanja operimo savest svoju, skrušenim srcem i ispovedanjem grehova izmirimo se s nebeskim pravosuđem, a preko sjedinjavanja sa telom i krvlju Hristovom dušu gresima i porocima uspavanu. Čime i kako da započnemo taj duhovni podvig? I zaista, kakva ti je korist od uzdržavanja od izvesne hrane, kad zloba i zavist tvoja muče bližnje tvoje i truju njihove duše i srca? Ima li smisla da se čovek boji da za vreme posta jede mrsnu hranu, a da se ne boji da za isto vreme huli i ogovara bližnje svoje, upućujući na njihovu adresu najprljavije reči, gorka podrugivanja, psovke i klevete? Nije li za osudu, kad se samo spoljašnje vrši post i pokajanje, a u isto vreme da se zanimamo bezbožnim lihvarstvom, da pišemo nepravedne napise i da izvodimo bližnje svoje pred sud za ništavne stvari? To nije post, već licemerstvo i farisejština. Pravi post zahteva da se srce sjedini s ljubavlju i praštanjem.

Treba da smo Bogu blagodarni, što je za oproštaj naših grehova postavljen jedan tako lak uslov. Naši pobožni dedovi i pradedovi čuvali su najstrože lepi hrišćanski običaj da se na dan pred post (Poklade) uzajamno oprosti. Taj običaj osveštan je crkvom i nama zaveštan. I mi ga ne napuštamo. Pre no što otpočnemo post, pružimo ruku svoju za bratsko uzajamno praštanje s bližnjima svojim i sa svima koji su nas uvredili. Dan oproštaja veliki je Božji dan. Kad bi ga ljudi mogli da iskoriste onako kako jevanđelje uči, zemlja bi raj postala i s nebom bi se spojila. Dakle, učinimo bar ono, što zavisi od naših moralnih sila.

Uzdržavanje samo po sebi ne može da zameni nedostatak svete Hristove ljubavi prema bližnjima. Jer je samo ta ljubav sposobna: da prašta, da se ne srdi, da ne zavidi, da neželi tuđe; samo ona može da ne misli o zlu, da sve veruje, sve da trpi i sve da voli. Čovek može dugo da se kaje, strogo da posti i da se podvrgne najsurovijem podvigu sagorevanju svoga tela. Ali sve to neće pomoći njegovom spasenju, ako nema hrišćanske ljubavi prema bližnjima.

Pravi je post, neminovno, vezan s molitvom. No i molitva će biti od Boga uslišena ako joj prethodi opraštanje i izmirenje sa bližnjima. Kada se molite, savetuje nas Gospod, opraštajte u srcima svojim, ako nešto imate protiv nekoga. Inače, trud vaš biće uzaludan. Jer ne može biti uslišena molitva, izgovorena ustima koja se jednovremeno mole Bogu za oproštaj, i hule i proklinju brata svog; Boga nazivaju dobrim Ocem, a u isto vreme ne vole i mrze decu njegovu, naše bližnje.

Uzaludan je post i nekorisna je molitva onih koji su po spoljašnosti skromni, smireni i kaju se, a u sebi slično fariseju kažu: nismo kao drugi ljudi, grabljivci, lopovi i preljubočinci. Grešno je, kad se na izgled molimo, da nam Bog da da vidimo grehe svoje i da ne osuđujemo brata svog, a istovremeno neumoljive smo sudije svega i svakoga; vidimo u oku brata svog trun, a ne vidimo brvno u oku svom. Ovo čine licemeri. A dobri hrišćani treba da pamte, da će ući u carstvo nebesko ne oni koji viču: „Gospode, Gospode“, već koji vrše volju Božju. Ma koliko da su gresi i prestupi veliki, Bog je moćan da ih pokrije, čim sleduje skrušenost srca i istinsko pokajanje. Jer smireno i skrušeno srce Bog neće uniziti. On ne želi smrt grešniku, već hoće da se pokaje i živ bude. Pokajanje je prijatna žrtva Bogu samo onda, kad ona obuhvata i bližnje. Ako prineseš dar svoj pred oltarem, kaže Hristos, i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te, ostavi tada dar svoj pred oltarem i idi najpre te se pomiri s bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj.

Post treba da je spojen s dobrim delima i milostinjom. Post i molitva su bogatstvo duše u večnom životu. Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, savetuje Hristos Spasitelj, ona se ovde brzo gube. Jer ga moljac i rđa nagrizaju i lopovi potkopavaju i kradu. Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde nema ni moljaca ni lopova. Jer gde ja vaše blago, onde će biti i srce vaše. Lakomost za bogastvo vodi grehu i prestupima. Teško srcima kojima je ovladalo srebroljublje. Ona se vezuju za zemlju, zaboravljajući na nebo. Ma koliko bila ovde bogata, u poslednjem času ona odlaze kao puki siromasi. Stvarno, kad bi kod njih moglo da nastupi pokajanje, mogla bi da zadobiju bogastvo milosti Božje.

Duša će biti blažena, ako se postara, da uveliča tu riznicu blaga svojih milostinjom i dobrim delima. Zbog toga i Spasitelj savetuje, da se pobrinemo o tome našem nebeskom bogastvu. Takve podvige preporučuje nam reč Božja u početku posta. Da ih ponovimo: njihova osnova je u uzajamnom opraštanju i izmirenju s bližnjima. U isto vreme to je i uslov za izmirenje s nebeskim pravosuđem. Oproštaj za oproštaj. Postavljen od samoga Boga, taj uslov treba da se duboko ureže u našu svest i da nam služi kao rukovodno načelo u životu. Svi znamo da neprijateljstvo truje život, smanjuje vrline, snaži greh i uveličava nesreće. A opraštanje je veliko delo. Ono stvara mir, rasplamćuje ljubav, ustanovljava pravdu i bratstvo i vrline.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: