Мирославу Миру Б. Душанићу
Песнику из Појезне код Дервенте (Република Српска)
Мирославу Миру Б. Душанићу
Нигде толико путева и путоказа, до у Вашој речи.
Нигде толико љубави и светлости смешане с тугама овога света, до у Вашој речи.
Нигде толико огромности изговореног, чистоте језичке, до у Вашој речи.
Нигде толико љубави за дом и породицу, до у Вашој речи.
Нигде толике везаности за груду завичајну, до у Вашој речи.
Нигде толико бриге за судбину радости света, до у Вашој речи.
Нигде такве песничке школе, до у Вашој речи.
Нигде такве саборности, до с Вашом речи.
Нигде толико песника, до с Вама.
Нигде толико људских срца, до с Вама.
Нигде таквога загрљаја, до Вашег. И нашег! И нашег!
Грејало нас Сунце и све Звезде до Века и после Века!
Памтила нас ова брда, ове воде, ови снегови, сунца и месеци.
Пролећа и јесени, зиме и лета.
Цветне баште, ливаде широке, јорговани и јабуке.
Јасике и дивље руже, жита и нарамци сена.
Јагањци и лептирови, маслачци и детелине, перунике и шафрани.
Све што расте, све што хода, све што пева, све што сања.
Обори и сабори, јутра и вечери, дани и ноћи.
Ма све живо и неживо, и тужно и весело!
Небо наше сјајно!
Небо наше величајно, Завичајно!
