Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Dim – Tatjana Mihailovna Gluškova

DIM

dim

I ničeg nije bilo zbog čega bi
taj život ponovo bljesnuo preda mnom,
dnjeparskim, cvetnim, vrbacima
reka, kao zamka, plava.

I ničeg ne beše zbog čega bi
tog čoveka opet pogledala u oči
s takvim, meni praštajućim, prekorom,
da bi ničice pala i priobalna iva,

koju sam pitala: „Dokle,
o nebo, da me kažnjavaš
zato što se ne sećam zadatka,
što sam zaboravila — plakati i ljubiti“.

A čitav grad po toj kuhinji miriše,
iz svih prozorčića vije se isti dim!
Još dugo neće u Dnjepar pasti beli obronak
i po Zadnjepru labudovi da kriče.

I miriše furuna sušenom udikom
i mesec blješti po blistavom lidu.
A ja Gončarevom, dugom Desjatinovom,
Sofijskom i Vladimirskom idem.

Ti pamtiš: tamo balkon visi nad ponorom
i u maju divlji penuša kesten…
Šta je minulo? Mladost i blagost?
Ili detinjstvo prepuno tajni?

I tople – kao koplja – plamena
visoko probadaju tamnine
kao da je tamo veleposed Kočubeja,
bogatog i slavnog od davnine.

A ti gledaš nekim srećnim pogledom,
kao nekad davno, kao da, eto, – ja
u kratkoj haljini, s poznatom šarom,
nebeljenog domaćeg tkanja, stojim…

Ostavite komentar

Ostavite komentar