STRAVIČNI ZLOČINI OZNE
Najznačajnije otkriće Komisije za popisivanje žrtava komunističkog režima jeste „Knjiga streljanih“, koja sada može da se čita i izlista na internetu.
Kako se vidi iz knjige streljanih za područje Niša, Leskovca, Pirota…, podaci o žrtvama upisani su po kolonama: ime i prezime, zanimanje, odakle je žrtva, kojoj organizaciji i ustanovi pripada, kada je i gde uhapšena, kada je i gde kažnjena i ko je doneo odluku o kazni. U poslednjoj rubrici svuda stoji OZNA kao egzekutor.
Prelistavanje knjige smrti moguće je klikom OVDE koji vodi direktno na onljan „Knjigu streljanih“, kao i na sajtu Državne komisije za tajne grobnice i sajtu izložbe U ime naroda.
„Ovo je dokument koji bi u svakoj normalnoj zemlji predstavljao epohalno otkriće i mnoge učesnike zločina izveo pred lice pravde. U Srbiji je prošlo sasvim nezapaženo. To je najveće otkriće Državne komisije za tajne grobnice. Likvidacije na desetine hiljada ljudi posle Drugog svetskog rata nisu učinjene na reč, nisu rađene iz anarhične osvete već po detaljnom planu koji je podrazumevao kvote i striktnu metodologiju sa preciznom evidencijom. Ovo dokazuju mnoge knjige streljanih za svaki okrug i spiskovi streljanih za svako selo u Srbiji koji su radili organi OZN-e. Uglavnom, na osnovu njih urađen je detaljan popis žrtava za sada njih 59.912, koji je dostupan na internetu“, kaže za „Blic“ nekadašnji sekretar Komisije istoričar dr Srđan Cvetković.
On podseća da je veliki deo tih dokumenta sačuvan u arhivi BIA i napominje da ovakve detaljne evidencije nisu pronađene u Sloveniji i Hrvatskoj, gde su takođe postoje komisije za komunističke zločine.
Dokazi o daleko većem broju žrtva sklonjeni
„Može se reći da je to jedinstven sačuvan dokument u komunističkoj Istočnoj Evropi. Nažalost oko 30 odsto ovih knjiga je sklonjen iz arhiva tajne policije. Tih knjiga nema za Beograd, Šabac i Kragujevac i ukoliko one budu probnađene broj popisanih žrtava bio bi znatno veći. Među ubijenima je velika većina nevih ljudi, ali ima stvarnih saradnika okupatora. To je namerno tako rađeno“, objašnjava Cvetković.
Tek 29. aprila 2010. godine, Vlada Srbije je donela odluku o skidanju oznake poverljivosti sa spiskova osoba streljanih bez suđenja. Nakon tog datuma, članovi Komisije su dobili priliku da pretražuju arhive, pa su tako u arhivi BIA pronašli naredbu 1253 od 18. maja 1945. kojom tadašnje Ministarstvo unutrašnjih poslova Jugoslavije propisuje da lokacije svih grobnica „narodnih neprijatelja“ postanu tajna.
Prema dokumetima do kojih je došla Komisija, streljnja su bila planska, po direktivama i odlukama tadašnjeg vojnog i partijskog vrha uz postojanje detaljnih spiskova političkih i klasnih neprijatelja koje treba likvidirati.
Među streljanima ima zemljoradnika, učitelja, advokata, sveštenika… U rubrici kojoj su organizaciji pripadali navodi se: DM (pokret Draže Mihailovića), SDS (Srpska državna straža), dobrovoljac Ljotić (pokret „Zbor“), četnik, policija, poljska straža, gradska straža, ali i uopštene optužbe – „veze s Nemcima“, „komesar sela“, „radila u nemačkoj bolnici“, „narodni neprijatelj“…
Odgovornost Josipa Broza
Istoričar Slobodan Marković, predsednik Komisije, rekao je da je jasno odakle su naređenja za masovna streljanja išla, i to bez Josipa Broza nije moglo.
„Komisija se ne bavi NOB-om i partizanima, nego Oznom koja je delovala van ustavnih i zakonskih okvira, a odgovarala je Brozu. Njeni pripadnici su imali dozvolu da ubiju i uhapse koga hoće“, rekao je Marković.
Da je Broz, kao predsednik države i partije, vrhovni komandant, ministar odbrane… odgovoran za masovna streljanja utvrdile su i slovenačka i hrvatska komisija.
Prema rečima istoričara Cvetkovića, Ozna je od osnivanja, 13. maja 1944. u Drvaru (Ozna za Srbiju formirana je u junu 1944. na Visu), ustrojena kao politička policija, organizovana po sovjetskom modelu, vođena iz jednog centra za celu Jugoslaviju, a njeni pripadnici su bili na obuci u sovjetskom NKVD.
Izvor: Blic.rs