Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

VATRA I NJENE BOJE

Plamen može imati bilo koju boju. Kad gori drvo u kaminu, to je igra žutih, narandžastih, crvenih, belih i plavih plamenova. Boja plamena zavisi od materijala koji gori i od temperature sagorevanja.

 

Ako želite da shvatite kako boja zavisi od temperature, zamislite grejač električnog šporeta. Pre uključivanja, kružni namotaji grejača hladni su i crni. Sad zamislite kako hoćete da podgrejete supu. Uključujete grejač…

boja plamena

Namotaji se zagrevaju i počinju da zrače mutnu crvenu svetlost. S daljim zagrevanjem još više pocrvene. Na kraju, kad grejač postigne najvišu temperaturu, namotaji su jarko narandžastocrveni.

Grejač, naravno, ne gori – nije zaista u plamenu, samo je veoma vruć. Kad bi se mogao zagrejati i više, promena boje bila bi izrazitija. Umesto da se zaustavi na narandžastocrvenoj, postao bi žut, zatim beo i na kraju plav. Plava boja pokazivala bi da je dostigao najvišu moguću temperaturu.

Nešto slično dešava se kod plamena. Na primer, kod plamena sveće. Dok fitilj sagoreva u istopljenom vosku, u plamenu treperi nekoliko boja. Vatri je neophodan kiseonik. Ako sveću poklopite teglom, plamen će se ugasiti. Kad sveća gori, donji unutrašnji deo plamena ne dobija mnogo kiseonika i zato je tamniji. Ali spoljni deo i vrh plamena dobijaju mnogo vazduha. Tu je plamen blistav.

Dok fitilj sagoreva a vosak se topi i pućka, majušni komadići ugljenika – delići potpuno sagorele sveće – lete u vazduh. Ovi majušni komadići ugljenika toliko su vrući da zrače svetlost – baš kao grejač na šporetu. U stvari, njihova temperatura je viša od temperature grejača – preko 1370°C. Tako umesto crvene svetlosti zrače žutu. Zato je plamen sveće uglavnom žut.

U blizini upaljenog fitilja, plamen je plav. To je zato što je tu gde se zapravo sve dešava još vrelije. U kaminu ili logorskoj vatri može se videti još više boja. Drvo sagoreva na nižoj temperaturi nego sveća. Zato obično ima više narandžaste nego žute. Međutim, neke čestice ugljenika u vatri veoma su vruće, pa dodaju žutu boju. Kasnije, kad se ohlade, možemo ih videti kao crnu čađ u dimnjaku.

Druge boje u vatri potiču od različitih hemijskih elemenata u zapaljenom drvetu. Na primer, u vatri može biti natrijuma. Kad se zagreje, on zrači jasnu žutu svetlost. U vatri može biti i minerala kalcijuma. Zagrejan kalcijum zrači tamnocrvenu svetlost. Ako ima fosfora, on će zračiti zelenkastu svetlost.

Svi ovi elementi mogu se nalaziti u drvetu ili drugim materijalima koji se ubacuju u vatru. Konačno, mešavina svih ovih boja u vatri može da stvori belu – baš kao što spektar sjedinjenih duginih boja čini belu sunčevu svetlost.

Iz knjige „A zašto?“ Keti Volard

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: