PROMOCIJA KNJIGE POEZIJE
Novo poetsko čedo Vesne Tomić čuva metohijski govor od nestajanja. Njeni stihovi su kroz „Materin zbor“ ovekovečili život i običaje Srba u metohijskom gradu Đakovici pre progona srpskog stanovništva, i nastavljaju njihovo trajanje kroz večnu poetsku reč kao najviši oblik književnog izraza.
Emotivna interakcija autora poezije i publike u prepunoj sali Udruženja književnika Srbije učinila je izuzetnom promociju nove knjige poezije Vesne Tomić „Materin zbor“ napisane u metohijskom govoru.
Promociju je vodio književnik Miljurko Vukadinović, a o Vesninoj novoj zbirci govorili su poznati publicisti sa Kosova i Metohije i recenzenti knjige, profesor dr Darinka Vučinić i profesor dr Golub Jašović.
Srpsku ulicu brani stihovima
Čitava zbirka Vesne Tomić je zapravo posvećena ljubavi, prevashodno majci i njenom jeziku kojim je iskazala svoj pogled na svet. A kad majka progovori u nama je sve uzvišeno i neponovljivo. Zlo vreme, izgon iz zavičaja muka je velika. Narodna mudrost nas uči da svako zlo ima svoje dobro. Da nije tog zla, verovatno se ne bi izgrgoljile ovakve lepote majčinskog milja i neprolaznosti našeg bitka.
Ovako je dr Darinka Vučinić počela svoj nadahnuti govor o suštini novog poetskog čeda Vesne Tomić koje je iznedreno iz duše prognanika iz Đakovice, gde je rođena i Ulice Srpske kojom je obgrljena i koju živi uprkos svim zabranama o povratku u taj stari grad. Srpsku ulicu nosi u sebi, opeva je i stihom joj ne da da pređe u ruke otimača.
Vesna Tomić svojim arhaičnim jezikom oživljava svoj zavičaj, radost porodičnog života, mladalačke snove, druženje, narodne običaje. Čitav jedan kosmos uzvišenih osećanja: „Obl aci po ne bo idev“/Glasovi se uzdiguvav/ I trajav u tišinu/. Molitvom mir/ sluzno ponan e/ čuka u srce/ mati“. Nema više ni majke, ni drugih sugrađana, ni načina nepreživljenog života u otetom zavičaju. Ali, i ako, kako peva Desanka Maksimović, „od mene neće vam ništa ostati /ni srce kao u ptice malo/reči samo reči/“ …ostaje jezik kao sistem mišljenja, vrednovanja života, osećanja pripadnosti svom narodu i precima. Jer „jezik je tvrđi od svakog bedema“, kad ti neprijatelj provali sve bedeme i sve tvrđave – ti ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta je sa jezikom… jer države se ne osvajaju samo mačevima nego i jezicima“ (Zaveštanje mirotočivog na samrti, sinu Svetom Savi).
„Dok god smo u svom jeziku, imamo otadžbinu, ma gde da smo“, rekla je Darinka Vučinić. A svoje kazivanje upotpunila je i rečima o aktuelnoj situaciji i drskim i bespoštednim pokušajima Prištine da otme i Trepču.
„I sad pokušavaju da nam otmu utrobu, da nam otmu „Trepču“. Ali ne može biti kako sila hoće“, rekla je Vučinić. Jezikom svoje majke Vesna Tomić dragocenim poetskim slikama oživljava staru čaršiju u Đakovici, praznike kao što je Gospođindan, Đurđevdan, Vrbica, Veljigdan. Kad svako oblači novo ruho što posebno deci pričinjava ogromnu radost, uz farbana jaja i vožnju fijakerom. Tada čitava varoš blista ogromnom svečanošću, radost plamti, život se slavi. Ovom poezijom izranjaju stari zanati, napominje recenzentkinja. Dalje se ređaju slike spokojnog rada jorgandžija, samardžija, opančara, limara, obućara, grnčara zaboravljenih starih imena (Iljke, Vasilj, Ceka) uz zborenje „ka cvrkut bil bila“ i talase reke Krene i Erenika. Takva je njena Đakovica od čoveka sazdana.
Ova poezija greje dušu
Zbirka poezije Vesne Tomić „Materin zbor“ inspirativna je za etnologe i sve one koji proučavaju narodni život i običaje prošlosti srpskog naroda na metohijskom podneblju. Posebno je zanimljiva atmosfera i način na koji se iskazivala čežnja i ljubav mladih devojaka i „momčinja“ u bogatoj vegetaciji plodne zemlje „oraja“ i bujnih vinograda.
Mobe pri berbi su posebna prilika da se nagovesti ljubav „uzdah, golemo s nište“. A kod Tominice se praviv jufke, prilika je da se uz priču i pesmu odmeri umešnost i spremnost razvijanja testa čime se dobija na ugledu u vođenju domaćinstva. Važno je istaći da je pesnikinja Vesna T. Tomić sačuvala porodični jezik svoje majke, mirise i boje narodnog života i sveta u kome je stasavala. Njime povija svoju Metohiju kao pramajku svih Srba ma gde da su. Obnavlja što je zauvek naše, bez obzira na trenutno stanje. Svesna da je život pojedinca treptaj oka u božanskom svemiru, a zemlja naše drevne Metohije je večna…
„Radost je slušati govor mudrosti i melodiju naših majki sunčane Metohije“, nastavlja Darinka Vučinić i kaže da ova Vesnina poezija greje dušu.
„Ovako može pevati“, zaključuje ona, „samo neko ko je s majčinim mlekom oživotvorio smisao postojanja naših stamenih majki i naše drevne zemlje sa ođerdanom Metohijom u srcu i umu. U dobri čas. I zato je ova knjiga himna ljubavi“.
Profesor doktor filoloških nauka Golub Jašović koji se bavi izučavanjem kosovskih govora i srpskih imena, govoreći o jezičkoj lepoti knjige „Materin zbor“ Vesne Tomić, istakao je da je ova knjiga napisana u južnometohijskom govoru pravo osveženje i sjajna rukovet stihova u niski savremene srpske kosovskometohijske poezije.
„Sve njene pesme ispevane su slobodnim stihom. A u njima su iz tame zaborava ili poluzaborava oživljeni likovi dragih lica kao što su: babo Toša, ađa Mija, mona Dobra, ađa Sava, alka Petra (njeni srodnici)… Lepoti poetskog kazivanja Vesne T. Tomić u velikoj meri doprinosi upotreba pokrajinski obeležene leksike tipa: duganja, begenisuvam, evljade, džuks, ćoja, alka (hala-tetka, očeva sestra), skutića, bil bil, životni borč (životni dug) i mnoge druge“, napominje Jašović.
Najčešće teme Vesninog pevanja u knjizi „Materin zbor“ jesu duhovnost, ljubav i rodoljublje. U svojim najboljim pesmama: „Lojze“, „Navodadžika“, „Svadba“, „Ljubav“, „Oko žiškavo u s’n ostade“, „Ravačko devojče“, „Devojački dar“ prepliću se ljubav i rodoljublje, impresionističke slike metohijskog pejsaža, običaji i uspomene…
„Obilje sestrinske i majčinske ljubavi provejava iz stihova pesama: „Materino predivo“, „U naninu skutaću“, „S’s Boga zborim“, „Sestrinska molitva“, „Pečalba babo Tošina“, „Čuvarka tkanja“ i još u nekim pesmama ove vrste“, kaže dr Jašović.
Promotivno veče oplemenili su narodnom svirkom i pesmom mladi svirci Miloš i Andrej i Neda Petrović.
Autor: Slavica Đukić
Izvor: Jedinstvo