ZRNCE ISTINE

Legende koje svet zna od pamtiveka ne mogu se sa sigurnošću smatrati istinitim. Međutim, pojedini drevni mitovi su sigurno bili inspirisani stvarnim događajima, tako da je njihova autentičnost nesporna.

 

Ljudska vrsta specifična je po daru za pripovedanje, odnosno imaginaciji. Od najdavnijih vremena, čovek je beležio protok vremena usmenom i pisanom rečju, a inspiraciju za priče koje je prenosio nalazio je kako u skrivenim ćoškovima uma, tako i u stvarnosti.

drevni mitovi

Zbog toga, u svakom drevnom mitu, legendi ili predanju uvek treba tražiti ono zrnce istine koje se možda krije negde iza stilskih figura i neverovatnih avantura, a u slučaju ovih 6 mitova, nauka je dokazala da su inspirisani stvarnim događajima.

Kratersko jezero i Bitka bogova

Urođeničko američko pleme Klamat verovalo je da je Kratersko jezero u Oregonu nekada bilo visoka planina koje se zvala Mazama.

U to vreme, na njenim obroncima živeo je Lao, bog podzemnog sveta koji je ušao u žestok boj sa Skelom, bogom neba. Vatra i kamen leteli su sa planine, a na kraju Lao je izgubio, a Skel je na njegovu glavu srušio planinu kako bi ga zauvek zarobio u podzemnom svetu gde pripada. Kako bi uklonio ožiljke koje je bitka nanela prirodi, Skel je na mesto nekadašnje planine postavio prelepo plavo jezero.

Drevni indijanski mit zapravo opisuje vulkansku erupciju koja se desila pre oko 8.000 godina i za koju geolozi tvrde da je bila neverovatnog intenziteta – toliko velika da je raznela planinu i na njenom nekadašnjem mestu ostavila krater koji se vremenom napunio vodom.

Biblijski potop

Iako priča o Nojevoj barci verovatno nije istinita, pomen velikog drevnog potopa može se naći u mitološkim predanjima od zapada Evrope pa sve do istočne Azije.

Najstariji pomen nalazimo u Epu o Gilgamešu. Mesopotamski ep iz 7. veka pre nove ere opisuje kako su bogovi skovali zaveru o potopu kako bi uništili svet.

Geloški podaci sakupljeni u oblasti Crnog Mora, pokazali su da je pre oko 11.500 godina kada se potop navodno odigrao došlo do velikog topljenja glečera na severu, pražnjenja Crnog Mora i rasta nivoa vode u Mediteranu. Crno More bilo je tada odvojeno kopnom od Sredozemnog, ali kako je more toliko poraslo, ono se prelilo preko prevlake i spojilo dva mora.

Kiše i rast nivoa mora bili su toliko drastični da se većina naučnika danas slaže da su ovi događaji gotovo sasvim izvesno poslužili kao inspiracija za mit o potopu.

Šri Lanka i Armija majmuna

U indijskom epu Ramajana, konstruisan je tipičan antički zaplet baziran oko otmice. Sita, žena boga Rama, oteta je i odvedana u demonsko kraljevstvo na ostrvu Lanka. Kako bi vratio Situ, Rama je uz pomoć armije čovekolikih majmuna sagradio pontonski most od Indije do Lanke, koji je prešao sa vojskom i ubio demona.

Iako je priča prepuna intrigantnih detalja, sam most zaista postoji! Snimanja iz vazduha otkrila su 48 kilometara dugačak potopljen krečnjački sprud koji je povezivao dve kopnene mase. Most, samo nekoliko metara ispod površine vode, verovatno je inspirisao Hindu legendu, naročito kada se ima u vidu da je potonuo tek u 15. veku.

Atlantida

Jedan od najpoznatijih mitova u istoriji čovečanstva svakako je priča o Atlantidi. Prvi spomen legendarnog ostrva nalazimo kod starogrčkog filozofa Platona, koji je opisao kako je civilizaciju na vrhuncu razvoja i slave progutalo more. Iako se o postojanju Atlantide i dan danas žestoko raspravlja, veliki broj arheologa ubeđen je kako se u priči zapravo radi o Minojskoj civilizaciji.

Danas znamo da je pre oko 3.650 godina snažna vulkanska erupcija pogodila ostvo Santorini i da je cunami izazvan njenom silinom pogodio Krit i verovatno zbrisao Monojce, o kojima se ništa posle toga više nije čulo.

Gromovita ptica i kit

U mitologiji severnoameričkih indijanaca može se pronaći legenda o gromovitoj ptici (mitsko natprirodno stvorenje) koja je spasila pleme Kileta nakon što je ubila opakog kita koji je izlovljavao svu ribu neophodnu za preživljavanje plemena.

Tokom te borbe, more se uzburkalo i nastali su siloviti džinovski talasi koji su ubili mnoge ljude. Na kraju, gromovita ptica je pobedila, izvukla kita iz mora i bacila ga na kopno izazvavši tako još jedan veliki potres.

Tek 1980 godine, geolozi su otkrili dokaze o velikom zemljotresu oko 1700. godine koji je bio dovoljno jak da izazove masivan cunami. Ovaj talas pogodio je ne samo oblast koje je naseljavalo pomenuto pleme, već je stigao čak i do Japana.

Zvezdani gost

Oko 1006. godine pismeni ljudi širom sveta zabeležili su pojavu, kako su pisali, “zvezdanog gosta” na nebu. Dok su mnogi raspredali o “strašnim predskazanjima” koje nebeska pojava donosi, persijski filozof, naučnik i lekar Ibn Sina, poznatiji kao Avicena, dao je daleko iscrpniji i naučniji opis od ostalih. U “Knjizi lečenja”, Sina je zapisao kako je objekat koji je mesecima bio vidljiv na nebu menjao boju, pre nego što je počeo da varniči i bledi dok nije potpuno nestao.

Dugo se pretpostavljalo da je objekat u stvari bio kometa, međutim danas znamo da je bila u pitanju eksplozija supernove koja se odigrala pre 7.200 godina, a čija je svetlost stigla do Zemlje početkom drugog milenijuma.

Izvor: Newsweek.rs