SKRIVENO BLAGO
Nalazišta poludragog kamenja na Fruškoj gori koriste samo retki znalci. Jedan od njih je i poznati novosadski pronalazač Veljko Milković, koji nam objašnjava gde ovakvih nalazišta ima na fruškogorskom planinskom vencu.
Jedina planina u Vojvodini, Fruška gora, poznata je kako po svojim prelepim izletištima tako i po četrnaest manastira. No, malo ko je mogao da pretpostavi da se među brdima i potocima Fruške gore kriju dragoceni minerali – poludrago kamenje.
Pronalazač Veljko Milković pokazuje poludrago kamenje pronađeno na obroncima Fruške Gore
Ovo nacionalno blago skoro niko i ne koristi, sem retkih zaljubljenika u prirodu. Nalazišta poludragog kamenja na Fruškoj gori koriste samo retki znalci. Jedan od njih je i poznati novosadski pronalazač Veljko Milković.
Oni su blatnjavi i nepravilnog oblika, kada se obrade, bljesnu posebnim sjajem. Na Fruškoj gori mogu se naći komadi opala, oniksa, kvarca, kalcedona, almadina… a samo retki znaju da se od njih mogu izraditi ogrlice, narukvice, prstenje, ukrasne figurice…
„Velika nalazišta poludragog kamenja su na Kraljevoj stolici, Zmajevcu, Kozjem brdu, ali ga ima i na proplancima. U potocima kod Hopova i potoku Zjalincu nalaze se sitniji komadi koje je voda već upola obradila“, priča nam Veljko Milković.
Prema njegovim rečina, najbogatije nalazište je Kozje brdo, ali se do njega teško stiže. Tu su ogromne gromade opala i oniksa.
„Do otkrića poludragog kamena na području Fruške gore došli su 1978. stručnjaci Geološkog instituta u Beogradu. Prvi oniks na Iriškom vencu otkriven je pre 25 godina i od tada se samo priča kako ovo blago treba da se koristi, a niko ništa ne preduzima“, navodi naš sagovornik.
Gde god se na Fruškoj gori okreneš ima poludragog kamenja, tvrdi Milković, koja već više od decenije proučava Petrovaradinsku tvrđavu i Frušku goru.
On nije geolog, ali se razume u poludrago kamenje, a pojedino je čak pronalazio i na obali Dunava. U njegovoj kući na stolu mogu se videti razni komadići poludragog kamena, a neki vredni primerci pronađeni su u stenama. Od opala, oniksa, kvarca, crvenog i zelenog almadina i ahata.
Poznaje svako mesto u Fruškoj gori gde ima poludragog kamenja. Pored Crvenog čota, Neradina, najpoznatije je Kozije brdo do koga se teško stiže. Na tom ljudi su pronalazili velike komade opala, oniksa i kalcedona. Od belog kvarca, koji može da se pronađe u potocima. Ovaj poludragi kamen ne zahteva neku posebnu obradu, kamen se najpre brusi, a onda se specijalnim praškom polira. U našem kraju može da se nađe i roze kvarc koji izgleda kao običan kamen, ali posle obrade postaje sjajan i vrlo i atraktivan nakit.
Od davnina su ljudi verovali u zaštitnu i gotovo isceliteljsku moć kamena.
Oniks osobama koje ga poseduju donosi zaptitu. Štiti telo i um od elektromagnetne energije. Apsorbuje i transformise negativnu energiju, i sprećava konstatni osećaj iscrpljenosti, Zbog toga se preporucuje ljudima sklonim melanholiji i depresije, jer blokira negativne misli koje ih opsedaju. Otklanja strahove, nakon ćega ćete se osećati smireno i sigurno – veli Milković.
Zatim, opal je kamen zaštite, vernosti i odanosti. Vatreni opal je bio cenjen još u drevnim vremenima u Indiji i Pakistanu. Maje i Asteci su ga koristili u mozaicima i u ritualima, zvali su ga kamen rajske ptice.
„Ahat je kao stvoren za ljude koji imaju problema sa grlom. U snažnoj vezi je sa grlenom čakrom , zbog čega pomaže onima koji teško naglas izrazavaju svoja osećanja i misli. Takodje, od pomoći je ljudima koji iz bilo kog razloga ne žele da priznaju svoje emocije ili da izadju na kraj sa njima. Ovaj kamen će vam dati osećanje podrske, umiriti živce i učiniti da se osećate spokojno“, ističe Milković.
Kalcedon dovodi naše telo, osećanja i um u harmoniju sa Duhom. Pojačava mentalnu stabilnost, unutrašnji mir i emocionalnu iskrenost. Kalcedon upotrebljavamo kada želimo da popravimo svoju komunikaciju jer pomaže da se verbalizuju osećanja i izraze na pravi način. Čuva dobro raspoloženje.
Autor: Ljiljana Milovanović