Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Otac Pedro Opeka je heroj Madagaskara, čiji podvig vraća istinsku veru u ljude!

DIRLJIVA PRIČA O HUMANOSTI

Poreklom Slovenac, rođen i odrastao u Argentini, otac Pedro Opeka je svojom plemenitošću zauvek popravio loše uslove u kojima je živela jedna beznadežna, siromašna nacija. Ovaj duhovnik je po dolasku na Madagaskar shvatio da ne može samo da propoveda, već da delima pokaže šta konkretno može da se učini za bolji život naroda.

 

U svetu razdora, raseljenih nacija i rastućeg broja stanovništva ogrezlog u siromaštvo i očajanje, Madagaskar kao osma najsiromašnija država u svetu, doživela je čudesan procvat u kome se desetine hiljada ljudi susrelo sa transformativnom moći ljubavi i rada. Sve se to u velikoj meri desilo naporima jednog čoveka.

pedro opeka

Najstariji od osmoro dece, Pedro Opeka je rođen u predgrađu Buenos Airesa 1948. godine. Njegovi roditelji emigrirali su u Argentinu iz Slovenije, samo nekoliko meseci pre nego što je započela Titova čistka svih onih koji su se opirali komunističkom režimu.

Pedrov otac Luis je svom sinu preneo osećaj vere u Boga i ljude i ljubav prema slobodi i napornom radu, uvodeći ga u građevinski posao kada mu je bilo samo devet godina. Sa četrnaest, Pedro je već bio ozbiljni graditelj, a kada mu je bilo sedamnaest godina, sagradio je svoj prvi dom za siromašne. Ta kuća bila je namenjena Mapuče Indijancima koji žive u teškim uslovima planinskog masiva Anda. Pedro nije mogao ni da sluti da će ovaj njegov potez biti prava slika onoga što će uglavnom postati njegov životni poziv.

Pobožan, a istovremeno i odličan fudbaler, kao tinejdžer Pedro je imao dilemu da li da nastavi sa aktivnim bavljenjem sportom ili da postane sveštenik. Ovo drugo je presudilo, pa je tako stupio u Bogosloviju kada mu je bilo petnaest godina.

U Evropu odlazi kao dvadesetogodišnjak, studirajući filozofiju i teologiju u Sloveniji i Francuskoj, a zatim provodi dve godine kao misionar na Madagaskaru. Za sveštenika je rukopoložen u Argentini 1975. godine, a već naredne vraća se na Madagaskar da služi tamošnjim stanovnicima.

Skoro petnaest godina, ovaj mladi sveštenik služio je u udaljenom jugoistočnom regionu ove ostrvske zemlje, tako što je držao veronauku i predavanja. Živeo je među običnim svetom, gajio pirinač da bi preživeo, igrao fudbal i na kraju postao jedan od njih – čovek iz naroda.

Otac Pedro je ovaj svoj čin objašnjavao time da mu je Bog preusmerio život i pronašao konačnu misiju.

”Kada sam došao na Madagaskar nisam mogao za držim oči zatvorene pred onim što sam video. A video sam na hiljade dece koja se bore za opstanak u katastrofalnim uslovima na velikim deponijama. Zanemeo sam! Rekao sam sebi da ovde nisam došao samo da propovedam, već moram da delam. Kompletno sam im se predao i obećao da ćemo zajedno izaći iz ovog haosa, kaže otac Pedro.

Uz pomoć mladih ljudi koje su slušali njegove propovedi u bivšoj parohiji, otac Pedro je izgradio mali dom za decu koja su živela po obodima deponije. Odmah zatim usledila je druga kuća, pa treća, i tako redom. Ubrzo, jedno malo selo izdiglo se iz ruševina. Oni su mu dali ime Manantenasoa, što bi na malgaškom jeziku značilo “brdo hrabrosti”.

Zainteresovan za poboljšanje kvaliteta i trajnost tih domova, kao i otvaranje novih radnih mesta, otac Pedro i njegov tim projektovali su nekoliko kamenoloma, gde su zaposlili nezaposlene, učeći ih kako da grade i radeći zajedno sa njima tokom izgradnje seoskih domova. Takođe, otkrili su način da se iz deponije obezbedi izvor đubriva za useve, čime su se stekli uslovi za nova radna mesta u poljoprivrednom sektoru. Asfaltiranje ulica postala je još jedna aktivnost koja je usput razvijena od strane zajednice, a svesrdno pomognuta ocem Pedrom. Otvorene su i radionice veza za žene, gde su vezilje radile ono što najbolje umeju i proizvodnja je krenula. Sve ovo pratili su stolari, tesari i druga zanimanja, što je dalo procvat na mnogim nivoima. Izgrađene su škole i klinike, u kojima je radilo domaće stanovništvo.

Takoreći, lepota je rođena iz pepela. Nekadašnji neprijatni pejsaž smeća i trošnih koliba transformisan je u ogromnu zajednicu koju čini 18 sela sa kućama, školama, baštama, asfaltiranim i čistim ulicama… Trideset hiljada ljudi sada živi i radi u ovim sasvim novim selima. Oko 10.000 dece svakodnevno pohađa 37 škola, koliko ih ima u ovoj zajednici. Nekadašnje “brdo hrabrosti” izraslo je u mali grad Akamasoa, što na malgaškom jeziku znači “dobri prijatelji”.

Sve ovo postignuto je istinskom ljubavlju jednog čoveka – jednog od nas, koji je umeo da prepozna nadu u bolji život očajnih ljudi, sa kojima je delio i dobro i zlo. Taj jedan čovek, otac Pedro Opeka je najbolji ambasador i najiskreniji prijatelj Madagaskara, kog će ova siromašna ostrvska zemlja slaviti dok i ona sama postoji.

Zbog svoje požrtvovanosti za narod Madagaskara, otac Pedro Opeka nagrađen je francuskim nacionalnim ordenom Legije časti, a Slovenija ga je 2012. godine predložila za Nobelovu nagradu za mir.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter