Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Hrišćanstvo cveta u istočnoj Evropi decenijama nakon pada komunizma

POVRATAK VERI I BOGU

Istraživanja pokazuju da u istočnoj Evropi decenijama nakon pada Sovjetskog Saveza i ateističkog komunizma hrišćanstvo cveta, istovremeno usko vezujući svoju religioznost sa nacionalnim identitetom u pravoslavnim zemljama.

 

Nedavno objavljena velika studija Istraživačkog centra Pju (Pew) pokazuje da uprkos namernom potiskivanju verskih uverenja i suzbijanja religijskih obreda uz ateističku promociju komunističkih režima, danas dobra većina u većem delu regiona kaže da veruje u Boga i identifikuju se sa svojom hrišćanskom tradicijom, bilo da pripadaju pravoslavnoj ili rimokatoličkoj crkvi.

hrišćanstvo cveta

„U mnogim zemljama Centralne i Istočne Evrope, religija i nacionalni identitet su blisko povezani. Ovo se odnosi na bivše komunističke zemlje, kao što su Rusija i Poljska, gde većina za sebe kaže da su pravoslavci ili katolici ili „pravi Poljaci“, navodi se u izveštaju Pju.

Agencija još dodaje da, uprkos visokom procentu ljudi koji se identifikuju sa hrišćanstvom širom regiona, mnogi od njih ne idu često u crkvu, ili ako bi izrazili u procentima, ovaj bi broj izneo da samo 10 odsto pravoslavnih hrišćana pohađa crkvu svake nedelje.

„Ipak, povratak religije u regionu u kome su nekad dominirali ateistički režimi impresivan je, naročito u nekim istorijski-pravoslavnim zemljama, da je u njima nivo verske pripadnosti znatno porastao u poslednjih nekoliko decenija“, istaknuto je u istraživanju.

Kao primer, uzeta je studija iz 1991. godine, u kojoj su samo 37 odsto Rusa, 39 odsto Ukrajinaca i 59 odsto Bugara sebe identifikovali kao pravoslavni vernici, da bi 2015. godine taj procenat porastao na 71 odsto Rusa, 78 odsto Ukrajinaca i 75 odsto Bugara.

bogosluženje katolička crkva
Vernici prisustvuju bogosluženju u rimokatoličkoj crkvi uoči Uskrsa u Krasnojarsku

Katolička većina ostala je jaka u nekim delovima Centralne Evrope, poput Poljske, gde se 87 odsto ljudi u 2015. godini identifikovalo sa katoličkom crkvom. Značajan izuzetak porasta religije je u Češkoj, gde se samo 21 posto populacije izjašnjava kao katolici, a čak 72 odsto smatra sebe nereligioznim.

Međutim, utvrđeno je da katolici češće pohađaju crkvu, njih 25 procenata pohađa nedeljne službe, što je više nego dvostruko od prosečnih 10 odsto kod pravoslavnih vernika.

„Iako su katolici generalno verski disciplinovaniji od pravoslavnih hrišćana u regionu, povezanost između verskog i nacionalnog identiteta je jača u pravoslavno većinskim zemljama u odnosu na katoličke“, piše Pju.

Više od 90 odsto ljudi u Grčkoj, BiH, Rumuniji, Moldaviji, Jermeniji i Gruziji, izjasnilo se da veruje u Boga, a znatna većina je isto to potvrdila u gotovo svim ostalim zemljama. Jedini izuzeci su Češka i Estonija, gde su 29, odnosno 44 procenata, izrazili veru u Boga.

Nešto niži procenat ljudi koji kažu da se svakodnevno mole, sa Moldavcima su visoko na listi sa 48 odsto, a Estonci i Česi sa najnižim – 9 procenata kod oba ova naroda.

Hrišćani u regionu u velikoj meri zadržavaju „konzervativne“ stavove o društvenim pitanjima, dok 71 odsto ispitanika u svim zemljama smatra da je homoseksualno ponašanje nemoralno. Izgleda da su pravoslavni hrišćani po tom pitanju rigorozniji: čak 84 odsto ispitanika deli ovaj stav, dok su samo 21 procenat ljudi u velikoj meri sekularni, posebno u Češkoj.

Za tradicionalno viđenje braka kao norme, 42 odsto pravoslavnih hrišćana slaže se sa tvrdnjom da „žena uvek mora slušati muža“, u odnosu na tek 25 odsto katolika koji podržavaju ovaj stav, kao i u verski mešovitim ili onih bez konfesionalne pripadnosti, odnosno, koji se deklarišu u prilog ateističke orijentacije.

Iako je Hrišćanstvo procvetalo nakon pada Sovjetskog Saveza, danas su hrišćani u komunističkoj Kini u velikoj meri meta ateističkog režima.

U izveštaju Fridom haus (Freedom House) iz marta ove godine, utvrđeno je da vlada represija verskih manjina koja je usmerena na čak 100 miliona ljudi različitih verskih grupa, uključujući i katolike i protestante, a drugi koji se smatraju da se suočavaju sa „visokim“ nivoima progona.

Autor: Slaviša Lekić, sveštenik

5 komentara

  • Ne postoje ateistički režimi. To bi trebao da zna sveštenik – autor, ukoliko želi da ga neko ozbiljno shvati. U verodostojnost navedenih procenata sumnjam, jer se najčešće navode procene koje se zasnivaju na malom uzorku, ili su čak izmišljene. Kao i u politici.
    Što se tiče termina „homoseksualnost“ treba jednom stati na put izmišljenim pojmovima, rečima, kvalifikacijama. „Homo“ je reč latinskog porekla i označava „čoveka“ a seksualnost se zna šta je. Čovekova seksualnost (muškarca ili žene) nikako ne može da bude sinonim za seksualnu devijaciju – sklonost ka istom polu (pederi, lezbejke) i to nije stvar nečije orijentacije kako se nastoji prikazati, već isključivo poremećaj, odnosno devijacija.

  • @ Coa Zlatar

    U slučaju koji si naveo, homo je skraćena verzija od homogen. Ima i ono hetero (to je od – heterogen).

  • Da ne širimo temu koja nije na „dnevnom redu“, ali „homo“ je homo, a „homogen“ je homogen i nema logike da se jedan smisao koristi kao kraća verzija drugog smisla. Nijedna ova formulacija ne upućuje, u sklopu seksualnosti, na isključiv odnos istopolnih partnera.

  • Homogen znači istorodan. Kapiraš?

    Tvoja logika bi imala smisla, kad bi se riječ homoseksualnost, pisala kao dvije riječi – homo seksualnost.

    Baš me (ne)zanima tvoje tumačenje riječi homofobija?

    🙂

  • Što se onda ne zovu homogenoseksualci? Zvuči glupo. Homo ima svoje značenje kao što i homogen ima svoje i nemaju ništa zajedničko. Da ne ponavljam već napisano. Što se tiče homofobije – isto. Zna se šta je homo i zna se šta je fobija – čovek – strah od nečega. Ispada – strah od čoveka??? Ne misliš valjda da i to treba tumačiti kao strah od (seksualne) istorodnosti?
    Ovo čak nisu ni homonimi – iste reči sa različitim značenjem.

Ostavite komentar