OVAKO SE NEKAD MERILO
Nekada se u našem kraju merilo i računalo drugačije nego danas. Te stare mere za težinu, dužinu, površinu ili zapreminu danas ne postoje, osim u kolokvijalnom govoru koji se još negde čuje po selima.
Glavna mera za težinu bila je oka, a oka se dalje delila na dve poloke. Roba se merila i tovarom, a tovar je imao sto oka.
Međutim, bosanske kiridžije, koji su početkom devetnaestog veka nosili robu iz Srbije, jedan tovar su računali kao sto pedeset oka.
Najobičnija mera za dužinu bila je aršin. Imao je šezdeset i osam santimetara. Dužina od dvanaest aršina nazivala se top.
Druga mera za dužinu bio je rasteg, tj. dužina od kraja jedne ruke do kraja druge raširene ruke. Abadžije su jedan rasteg računali kao dva aršina, mada rasteg iznosi 1.890 milimetara.
Vinogradi i njive su se merile tzv. velikim konopcem, koji je imao šesnaest rastega.
U površinske mere spadao je pomenuti veliki konopac, zatim motika koja je označavala prostor vinograda koji jedan čovek za jedan dan okopa. Sem toga veličina vinograda se merila i kosirom (makazama), tj. koliko jedan čovek može da obreže za jedan dan.
Livade su se merile kosom, tj. koliko jedan kosač može za jedan dan da okosi.
Njive su se pak merile ralom, a to je prostor koji dva vola pooru za jedan dan.
Okom se, osim težine, merila i zapremina, a postojala je još jedna zapreminska mera koja se zvala vedro i iznosilo je dvanaest oka.
Šinik je služio za merenje žita i imao je deset oka.
Težina novca, odnosno sam novac, za turskog vremena merio se ćesijom. Jedna ćesija (kesa) vredela je petsto groša, dok se šezdeset groša prosečno računalo kao jedan dukat.
Dalje, novac se merio i tovarom. Jedan tovar blaga imao je sto hiljada groša, odnosno dvesta ćesija.
Zlato se merilo na dramove, denke, čerdeke i bogde i to na finim terazijama koje su se zvale vezne. Dram je imao četiri denke, šesnaest čerdeka ili šezdeset četiri bogde. Jedna bogda težila je kao jedno pšenično zrno.