RASTROJSTVO DUHOVNIH SILA
Prvorodni greh nastao je kršenjem Božjih zapovesti od strane Adama i Eve. Ta povreda ljudske prirode dovela je do toga da se čovek posle svojih praroditelja udalji od svoje prvobitne svrhe.
Prvobitno savršeno stanje čovečje prirode pokolebano je i unekoliko izmenjeno posle prvorodnog greha. Od tog doba čovek više teži zemaljskom carstvu i svetskom životu, a manje Božjem carstvu.
Čovekovo telo, kome je određeno da bude prosto oruđe duha, često zaželi da gospodari nad duhom. Mesto da bude gospodar prirode, čovek je često njen rob. Umesto približavanja Bogu razvijanjem i usavršavanjem duševnih sila, čovek se posle prvog greha udaljava od Boga i često približava životinjama.
Telo čovekovo posle prvorodnog greha postalo je podložno nemoći, bolesti i smrti. Duhovne sile njegove rastrojile se i to rastrojstvo prešlo je u nasleđe celom potomstvu.
U Svetom pismu veli se: “Kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše” (Rim.5,12).
Moralna povreda, prelazeći putem prirodnog rađanja od roditelja na decu, uvećava se još i ličnim gresima. Ona obuzima sve ljude i svekolike duševne sile njihove: razum, volju, savest i osećanje.
Povreda razuma vidi se u sporom i površnom razumevanju i običnih stvari, a posebno božanskih istina, zbog čega se i javljaju razne zablude, praznoverice, bezverje. U Svetom pismu veli se da mi teško razumemo što je na zemlji i što je u rukama s mukom nalazimo (Prem. Sol. 9,1).
Povreda volje ogleda se u ljudskoj sebičnosti koja služi kao početak svih grešnih sklonosti i strasti; a i u tome što je volja više naklonjena svetu i zlu nego Bogu i dobru, zbog čega nastaju moralni pad i bezbrojni gresi.
Povreda savesti pokazuje se u tome što ona ne otkriva jasno u čoveku Božju volju i ne kažnjava u dovoljnoj meri ljudske prestupe.
Povreda osećanja ogleda se u udaljavanju od pravog duhovnog blaga i u želji za svetskim i telesnim blagom.
Ne samo mnogobošci nego i Judejci, izabrani narod Božji, pa i naše savremeno hrišćansko društvo, svojim životom i radom jasno svedoče o povredi čovečje prirode.