SVE ZAVISI OD NAS
Ako promislimo šta je glavni uzrok naših nedaća i kako možemo ostvariti izbavljenje iz nevolje bez teških posledica, dolazimo do toga da sve potiče od priznavanja počinjenog sagrešenja i delanja na njegovom ispravljanju.
O tome kako je moguće spasti se tragičnih posledica počinjenog greha poučava nas ruski sveštenik Viktor Gurjev.
Dok su Adam i Eva pre svog grehovnog pada živeli u Raju, oni nisu znali ni za bolesti ni za bilo kakve nevolje i napasti, pa su svoje dane provodili u blagovanju. Ali čim sagrešiše, snađoše ih bolesti, nevolje i napasti svakovrsne.
Glavni uzrok naših nevolja krije se u našoj grehovnosti i da bismo stoga, čim se nađemo u iskušenju, trebalo pre svega da pomišljamo na svoje grehe i na ispravljenje našeg života. Na žalost, na delu mi postupamo potpuno suprotno.
Kada nas sustigne kakva nedaća, mi ne razmišljamo o gresima svojim, nego se bacakamo na sve strane, očajavamo ili tražimo pomoć od raznih ljudi. A posledica ovakvog našeg postupanja je ta da nas iskušenja ne napuštaju, da je tuga naša sve veća i mučimo se sve više i više.
Kada bismo se, međutim, urazumili u vreme nevolja naših, kada bismo ih pripisali pre svega svojim gresima, kada bismo ih doživeli kao zasluženu kaznu za te grehe, kada bismo se postarali za ispravljenje svoga života, bilo bi drugačije. Tada bismo se sa Bogom pomirili, i nevolje bi nas napustile.
Jednom neki roditelji dovedoše prepodobnom Amonu svoga sina, koga beše izujedalo pobesnelo pseto. Dete već pokazivaše znake besnila, jer je već samo sebi ugrizanjem počelo da nanosi rane. Otac i mati padoše pred noge sveca i stadoše ga moliti da isceli nemoć sinovljevu. No Amon kaza:
“Zašto me opterećujete time, uzalud me molite da učinim ono što prevazilazi snage moje? Bolest i isceljenje vašega sina su u vašim rukama! Recite, zašto ste onoj ubogoj udovici vola ukrali, u tajnosti ga zaklali i pojeli? Vratite joj, dakle, drugog živog vola i sin će vaš ozdraviti”.
Čuvši to, roditelji obolelog deteta se uplašiše, ispovediše pred svecem svoje zlo delo i zakleše se da će udovici nadoknaditi ono što su ukrali. Tada se prepodobni pomoli, isceli dete i otpusti ih da idu s mirom. Oni se s radošću vratiše domu svome i odmah dadoše udovici svoga živog vola umesto onog što su ga ukrali.
Iz ovog kazivanja shvatamo da nas nesreće uglavnom spopadaju kao kazna za grehe naše, otkriva nam se i istina da radi izbavljenja od nesreća treba pre svega da razmislimo o svojim gresima i o ispravljenju našega života.
Šta je, naime, kazao sveti Amon roditeljima ovog nesrećnog deteta?
“U vašim je rukama i bolest i isceljenje dečakovo. Dobrim zagladite zlo delo koje beste učinili, i isceliće se vaš sin”.
I kako se sve završilo?
Čim roditelji čistosrdačno priznaše svoj greh, istog trena njihovo dete beše ozdravilo.
I zato ćemo i mi u nevoljama postupati onako kako su se poneli ovi roditelji. Pripišimo pre svega nedaću koja nas je snašla kazni za grehe naše, pokajmo se zbog njih, zamolimo Gospoda da nam podari oproštaj, zagladimo ih, koliko god možemo, delima dobrim, i tada će nam, nema sumnje, Gospod pokazati milost Svoju, te će nas ili sasvim izbaviti od zala koja nailaze na nas, ili će nam makar dati snagu da ih dobrodušno i sa svakim trpljenjem podnesemo, što će takođe za nas biti velika milost Gospodnja.